ХРАМОВНА СЛАВА У СКРАДИНУ

У храму посвећеном Светом Спиридону, на дан када се сећамо овога светитеља (25.12.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију. Уз жељу да се за предстојеће празнике саберемо у већем броју него данас Епископ Фотије обратио се присутним верницима. „Ми који смо данас били на Светој Литургији били смо уствари у Царству Небеском, оставили смо све оно што смо имали код куће, своје послове, бриге и обавезе и дошли овде у свети храм да изађемо пред лице Божије и са Њим се сјединимо вером, покајањем, постом и Светим Причешћем. То је пуноћа нашега земаљског живота, који нам је Господ дао да бисмо Њега препознали међу људима који нас окружују.  Као што је Свети Јован Крститељ препознао Господа Христа у мноштву народа који му је дошао на Јордан да се крсти, тако и ми непрестано треба да тражимо Христа у своме животу, а најпре ћемо га наћи у светоме храму, на богослужењма и житијима светих“, рекао је Епископ Фотије. Када читамо житије овога дивног светитеља којег празнујемо данас може нам бити тешко да поверујемо све што се у њему збива. Толико је чудесан био његов живот, јер је обиловао скромношћу, смирењем и разним чудесима. Његов нас пример учи да чинимо добра дела, помажемо сиротињи и чувамо своје манастире и светиње. Када је Свети Спиридон дошао у Александрију да исцели сина Светог цара Константина који беше боловао од тешке болести, сви идолски храмови попадаше од силе његовога присуства.  Толико је био скроман и смирен да су чувари царевог дворца од њега мислили да је просјак, те су му ударили шамар, на шта је Свети Спиридон само окренуо други образ, а чувари се постидеше схвативши ко је он. „Треба да се враћамо овоме житију и учимо из њега, да видимо где смо ми у вери и да ли смо и колико слични својим светитељима. Дај Боже да молитвама Светог Спиридона Чудотворца обновимо овај храм и све наше цркве у Далмацији, да се наши људи врате на своја огњишта и да будемо, као некада, благословен народ, који чува свето православље на овим просторима, живећи врлинским и светим животом“, пожелео је Епископ Фотије.

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ У ПОСЕТИ ЦРКВЕНОЈ ОПШТИНИ СПЛИТ

У четвртак (22.12.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије у пратњи ђакона Миленка Лошића и монаха Доситеја (Јовића) посетио је ЦО Сплит. Епископа Фотија и његову братију су дочекали сплитски свештеници, протојереј Милорад Ђурђевић и Славољуб Кнежевић и упознали га са тренутним активностима ове ЦО, посебно оним које су у вези са Храмом Светога Саве.  Његова изградња започета је 1937. године и још увек није довршена. Ових дана се очекује посета надлежних из Завода за заштиту споменика у Сплиту, што ће, надамо се, коначно помоћи око добијања дозволе за довршетак овога мученичког храма. Током ове посете било је речи о манастиру Свете Петке на Хвару, који је претворен у угоститељски објекат.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ НИКОЛАЈА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

На један од највећих хришћанских празника, Светог Николаја Чудотворца (19.12.2016.), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Верном народу који се сабрао данас у овој светињи Епископ Фотије обратио се са неколико речи о животу овог свеца. Свети Николај био је изванредна личност која је зрачила љубављу и добротом. По својој ревносној вери и милосрђу, за живота је завредио Божију благодат којом је већ тада чинио разна чудеса. Код православних Срба он је један од најпоштованијих светитеља, а на подручју Далмације и крсна слава више од половине верника. Његово чудесно житије може да служи за пример како монасима и свештеницима, тако и свакоме човеку, јер су добра дела која је чинио и преданост вери путоказ ка уском путу који води до Спасења. „Често се питамо да ли је могуће и у данашње време срести такве свете људе, попут Светог Николаја Чудотворца. Иако је ово доба које нас много чиме одвраћа од светости, међу нама ипак има таквих људи, оних који су својим животом заслужили да буду називани светима. Такав је био патријарх Павле, а свако од нас требао би да има за циљ да живи благочестиво и богоугодно. Данас је уобичајено да изопачени и грехољубиви људи покушавају да наметну себе као нормалне, а светитеље као нешто погрешно и да тако потпуно изокрену вредности, али нас наша Света Црква учи ко су они на које треба да се угледамо“, поручио је Епископ Фотије. Данашњи празник увеличала је и несвакидашња духовна радост, јер је отац Јован из манастира Драговића одликован чином протосинђела. Епископ Фотије пожелео му је да и даље настави свој труд, а том приликом и честитао крсну славу игуману Драговића, оцу Варсонуфију.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВРЛИЦИ

У недељу (18.12.2016.), на дан када се присећамо Светог Саве Освећеног и Светога Преподобног Нектарија Битољског, Његово Преосвештенство Епископ далматински Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Врлици. Свети Сава Освећени живео је у 5. веку, био је велики аскета и подвижник, а још за живота постао је чудотворац. Због свих тих врлина њему се јавила Пресвета Богородица и рекла му да оснује у јудејској пустињи манастир који ће постојати све до другог доласка Христовог. Тај благослов живи и данас, а та светиња препуна чудотворних моштију и икона изродила је многе Божије угоднике. Кроз историју до данашњих дана многи људи су одлазили у тај манастир да се поклоне гробу Светог Саве Освећеног, а међу тим ходочасницима био је и наш Свети Сава који је у овоме манастиру, по благослову Божијем добио патерицу и две чудотворне иконе. „Наша црква посебно је везана за тај манастир, јер су се православни Срби вековима из њега, и уопште из Свете Земље, учили православљу. Тамо смо научили како да останемо православци и да се надограђујемо на духовне темеље које су нам свети оци поставили“, рекао је Епископ Фотије и додао да смо се данас окупили управо у Врлици, јер смо пред празником Светог Николаја, коме је посвећен врлички свети храм. Празник преноса моштију Светог Николаја, храмовна је слава ове цркве, а овај врли светитељ у народу је нашироко поштован и слављен због своје посвећености вери и доброчинстава. „Први је ујутру улазио у цркву, а последњи излазио из ње, такође је био познат по свом милосрђу. У читавој његовој Епархији није било човека коме је затребала помоћ, а да овај он није био први ту да му помогне“, објаснио је владика Фотије. Он је нагласио да треба да се угледамо на наше светитеље, да читамо њихова житија, јер је то пут и начин да наше светиње и ми опстанемо овде у Далмацији.

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ У ПОСЕТИ ГРАДОНАЧЕЛНИКУ КНИНА

У среду (14.12.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије у пратњи протојереја Владимира Вукосављевића и Саве Мајсторовића и ђакона Миленка Лошића посетио је градоначелника Книна, Г. Николу Блажевића. У срдачном разговору са градоначелником било је речи о имовинско – правним питањима која се тичу Епархије далматинске и ЦО Книн, те повратку и регулисању статуса црквене имовине. Осим тога, говорило се и о пројекту града Книна за обнову старог центра града у коме се налазе Црква Покрова Пресвете Богородице, зграда книнске Црквене општине и други црквени објекти који би требали бити обухваћени овим планом обнове из ЕУ фондова. Градоначелник Блажевић је изразио спремност да помогне да се сва отворена питања у вези са имовином СПЦ у Книну реше, а посебно она која се тичу обнове црквених здања.

ЛАВРА СВЕТОГ САВЕ ОСВЕЋЕНОГ У ЈУДЕЈСКОЈ ПУСТИЊИ

Лавра Светога Саве је један од најстаријих и најзначајнијих манастира православне Цркве. Овај манастир је имао веома важну улогу у развоју монаштва, побожности и теологије и одбрани православне вере од јереси.
Свети Сава Освећени је постао монах у осмој години живота у својој отаџбини Кападокији у Малој Азији. У узрасту од осамнаест година долази у Свету Земљу, где постаје послушник светог Јевтимија Великог. Године 478, он долази на место данашње Лавре по једном откровењу ангела Господњег и ту почиње организовање монашког општежића. Пошто прва мала црква, названа Теоктистос (од Бога сачињен), која је била посвећена светом Николају, није била довољна за потребе братства, свети Сава подиже велику цркву, данашњи католикон манастира, посвећен Благовестима Пресвете Богородице. Овај саборни храм Лавре је освећен 502. године.
Поред велике Лавре, свети Сава је основао и многе друге манастире и киновије. Најзначајније од њих су киновија Кастелија, киновија Докимос (послушник), Гадара, Никополеос, Спилеон, Схолариа и Нова Лавра. Каже се да су свети Сава и свети Теодосије све своје монахе привели Царству Небеском.
Свети Сава Освећени је по својој светости постао познат у читавом свету. Упокојио се 532. године и само неколико година касније откривене су његове нетљене мошти. У време крсташа оне су биле однешене на Запад и ту су биле све до 1964, када се свети Сава у једној визији јавио Латинима и наредио им да врате његове свете мошти у Лавру, што ће се догодити у октобру 1965. године.
Житије светога Саве говори како је он често имао сусрете и виђење анђела. Један анђео му је открио да треба да дође на место где је подигнута Лавра и ту да се подвизава. Други анђео Господњи му је објавио време смрти светог Антима Затворника, као и упокојење монаха Јакова. Један анђео је пратио светитеља приликом његове посете цару Анастасију у Константинопољу 502. године, те је и сам цар видео овог анђела.
Свети Сава је живео узвишеним аскетским животом, као сами анђели и својом аскезом је достигао пуноћу врлине. Стекавши љубав према Богу и ближњима, достигао је висину благочешћа и смирења. Свети Сава Освећени је установио узвишени монашки подвиг, који је он наследио од светог Јевтимија Великог, а тако је живео и свети Стефан Чудотворац. Свету Четрдесетницу је проводио у сухоједенију, узимајући само мало хлеба и воде, а време Часног поста је проводо у пустињи између Лавре и Мртвог мора. По упокојењу светог Саве, па све до разорења Свете Земље од стране Персијанаца 614. године, а потом и од Арабљана 638, у Јудејској пустињи и у Лаври светога Саве је цветало монаштво. У Лаври светог Саве је тада живело око пет хиљада монаха, док их је укупно петанест хиљада живело у областима око Мртвог мора и Витлејема, између Јерихона и Ермона, настањујући око седамдесет манастира и киновија. У то време је као обични монах саваит живео и свети Ксенофонт, који је био царског порекла, са своја два сина - светим Аркадијем и светим Јованом.
После светог Саве, Лавра је најпознатија по светом Јовану Дамаскину, који је живео средином осмог века, будући у то време највећи теолог, философ и химнограф читаве хришћанске царевине. Лавра је такође позната по светом Михаилу Сингелосу и двојици иконопоштовалаца светом Теофану и Теодору. Њих тројицу је свети Теодор Столпник позвао у Константинопољ да бране Православље од иконоборачке јереси.
Свети Теодор Саваит је такође један од великих светитеља Лавре, који је 836. године посвећен за Епископа у граду Едеси у Сирији. Својом врлином и светошћу, он је багдадског калифа Ал-Муавија превео у хришћанство. Овај калиф ће своју веру у Христа посведочити својим мучеништвом.
Свети Михаило сродник светог Теодора Едеског неколико година касније ће такође постати мученик.
Многи познати и непознати Саваити пострадали су мученички у време Персијанаца 614. године, док су други такође страдали у време арапског разбојништва и пустошења 796. године. Манастир је четрнаест пута у својој историји доживео разне непријатељске нападе. Руски игуман Данило приликом своје посете Светој Земљи 1106-1107. године, пише да се у Лаври молио пред моштима петорице велких светитеља и да се у манастиру на све стране осећао благоухани мирис: светог Јована Дамаскина, Јована Исихасте, Теодора Едеског, преподобномученика Михаила и светога Афродисија. Саваити су познати по томе што су увек били бранитељи вере, не само у Светој Земљи него и изван ње. Свети Сава Освећени је заједно са светим Теодосијем имао пресудну улогу у организовању монаха Јудеје против монофизитске јереси 516. године. Каснији Саваити су имали значајну улогу у разобличењу оригенизма и монотелита. Саваити су такође учествовали у одбрани свештених икона и први су устали у борби против јереси Филиокве, коју су Франци под утицајем папизма 809. године донели у Јерусалим.
За православну Цркву веома је значајан Типик светог Саве Освећеног, којим су устројена богослужења и поредак у православној Цркви. Типик светог Саве је држан веома дуго после његове смрти. Њега су се придржавали и многи други велики оци - св. Харитон, Јевтимије Велики, Теоктист, Софроније и Јован Дамаскин. Из Лавре светог Саве овај типик се проширио до Константинопоља и Свете Горе, а имао је великог утицаја и на живот студитских манастира у Цариграду. Посебна карактеристика саваитског типика је да се сваке недеље врши свеноћно бденије; да су 150 Давидових Псалама подељени у двадесет катизми. Као препознатљивост овог саваитског типика су и: Мало вечерње, бденије, литија, благослов хлеба и вина, благослов грожђа које се сваке године врши на Преображење.
У Русији је најпре доминирао типик свете Софије тзв. константинопољски типик, али је касније преко Кијева велики утицај извршио саваитски типик који је штампан 1682. године. Од њега потиче традиција благосиљања кољива.
После крсташа и владавине мамерлука и Турака у Светој Земљи, Лавра више није доживела «златна времена», али је увек била најзначајнији манастир у пустињи. У Лаври су живели сви монаси јерусалимске Патријаршије да би се учили монашком животу. То правило је одређено јерусалимским Патријархом Доситејем. Постоји предање да се приликом изградње Лавре, светом Сави јавила Пресвета Богородица и обећала му да ће сви монаси који на овом тешком месту живе и буду испуњавали своје монашке подвиге, задобити спасење и да ће Лавра постојати све до Другог доласка Господњег. И заиста, ево Лавра, упркос многобројним нападима и страдањима до данас није разорена.
Интересантно је поменути да се Лавра светог Саве налази у Јосафатовој долини на потоку Кедрону. Ова долина је продужење онога места до Маслинске горе на коме ће, по Откровењу, бити постављен трон Судије прилком Другог доласка Христовог.
У пећинама над којима је подигнута Лавра, непрестано тече света вода. Ову воду је Сам Христос даровао на чудесан начин, пошто се свети Сава молио да монаси из Лавре не морају ићи неколико километара северно како би захватили воду. Једино у Лаври постоје извори воде, док је читава околина манастира безводна и ову воду користе како монаси Саваити, тако и поклоници.
У манастиру светог Саве Освећеног врло често код монаха који се упокоје, мошти не буду укочене, већ им тело после смрти, по благодати остаје покретљиво. У манастиру светог Саве приметно је и једно друго чудо: по упокојењу, од тела монаха саваита не осећа се никакав непријатан задах, иако се они најчешће сахрањују у камене гробове, где уопште нема земље. После извесног времена, њихови гробови се отварају и кости упокојених монаха се сабирају у костурницу, како би се направило место за новопрестављене монахе.
Свети Сава је чинио и чини многа чуда. Исцељивао је људе од рака, али је помогао и многим бездетним родитељима. У ранија времена у Лаври је постојала једна палма, чији је плод лечио неплодност људи. Ова палма се осушила мало пре повратка моштију светог Саве у манастир 1965. године. После тога је поклоницима као благослов дариван по један осушени комадић стабла ове палме. После неколико година, из корена ове палме је поново почела да ниче нова младица, чији листови такође имају исто целебно дејство. Од њих се припрема чај по одређеном рецепту и даје се бездетним родитељима, који уз пост, молитву и покајање најчешће добијају децу.
Свети Сава и данас чини многобројна чудеса у Лаври. Предање каже да је у време упокојења светог Саве Освећеног у Јерусалиму била опљачкана продавница једног благочестивог хришћанина. Овај се молио светом великомученику Теодору да му помогне, али није имао никаквог одговора. После пет дана му се јавио свети Теодор и показао му где се налазе украдене ствари, рекавши му да није раније могао доћи, зато што су сви свети на небесима дочекивали душу светог Саве Освећеног.
После повратка моштију светог Саве у Лавру 1965. године, монаси су поскидали са моштију латинске свештеничке одежде у које је тело светог Саве било обучено на Западу. Приликом пресвлачења мошти светог Саве су се саме од себе усправиле, да би га свештеномонаси могли лакше обући у православне одежде.
Монашки живот у манастиру светог Саве је веома строг. Манастир живи по византијском времену, што значи да дванаест сати дана увек се поклапа са заласком сунца. Богослужења почињу сат или два после поноћи, трају шест до седам сати сваки дан, а у Великом посту она трају и до десет сати. У манастиру се једе само једанпут дневно, изузев суботе, недеље и великих празника, када се постављају две трпезе. За време Великог поста, унутар недеље се једе само храна на води. Свети Сава је установио типик да монаси немају велики избор хране у Лаври, па због тога у Лаври има само неколико украсних биљака, мало маслина и лимуна. Као млад монах, свети Сава се борио са помишљу да убере једну јабуку у време када није био благослов за јело. Пошто је победио ово искушење, свети Сава је узео себи за правило да до краја живота не једе јабуке. Из поштовања према светом Сави, ни данашњи монаси саваити у Лаври не једу јабуке.
У пустињи око Лавре су високе температуре од 45 до 50 степени, а киша врло ретко пада, можда три или четири пута годишње. У време када пада киша, монаси сакупљају кишницу и касније је користе за разне потребе манастира. У Лаври је опскрба водом заиста у рукама Божијим. У манастиру се не користи електрична струја, осим у случају неких поправки и грађевинских радова. Из околне пустиње у Лавру долазе многе змије и шкорпије, али до сада није зебележен ниједан случај да су учиниле зло некоме од монаха.
Молитвама светог Саве Освећеног и свих светих Саваита, нека нас Господ помилује и спасе. Амин.

Превод с немачког:
Епископ далматински Фотије (Сладојевић)

НАУЧИМО СЕ МИЛОСРЂУ ДА БИСМО ИСПУЊАВАЛИ ЗАКОН ХРИСТОВ

У недељу 25. по Духовима (11.12.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Жагровићу. Окупљеном народу у Цркви Светог Николе Епископ Фотије се обратио поучном беседом која нам говори о истински хришћанском животу. Он је при томе као један од највећих проблема данашњице нагласио неосетљивост и недостатак саосећања међу људима који нас константно удаљавају, како једне од других тако и од Господа. „Данас смо у Јеванђељу чули како нас Црква поучава да будемо слични милостивом Самарјанину, јер смо склони да кажемо да верујемо у Бога, али та вера често остаје само на речима. Наша се вера у Бога првенствено потврђује нашим односом према другима и ако своје ближње сматрамо непријатељима и супарницима не можемо говорити о љубави према Господу. Сваки човек је икона Божија и зато ако очекујемо Његову помоћ морамо и ми бити спремни да помогнемо другима“, рекао је Епископ Фотије. У српском народу, нажалост, није реткост да су људи завађени са својим наближима, породицом, кумовима, а разлог томе најчешће су приземне и материјалне ствари. Данас је широко прихваћена филозофија егоизма којом човек увек на прво место ставља своје жеље и потребе, нимало не марећи за друге. Овакво размишљање и поступање не води нас у живот вечни, већ напротив, у трагедију. Бити милостив је заповест коју нам је сам Христос дао када је страдао на крсту  и поднео жртву да би људском роду задобио спасење. „Хвала Богу да још има добрих људи који живе поштујући закон Христов, чинећи добро и помажући у обнови наших светиња: Један такав човек је и Недјељко Рашковић из Жагровића којег данас одликујемо граматом за добра дела и показану љубав према својој Светој Цркви“, рекао је Епископ далматински и истакао да овакве људе треба да узимамо за пример, јер захваљујући њима можемо да верујемо у свој опстанак на овим просторима.

Беседа

link for download:here

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

На велики празник Ваведења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на Далматинском Косову. Уз свога Епископа у манастиру Лазарици су се сабрали многи верни људи овога краја да би скупа прославили име Господње и помолили се Њему и Пресветој Богомајци. Након Свете Литургије Епископ Фотије обратио се присутнима истакавши да га је посебно обрадовао број дечице која су се данас причестила. „Наша деца у школама уче веронауку, али ово је права веронаука, доћи на богослужење, причестити се и сјединити са Богом у кога верујемо. Данашњи празник учи нас да је смисао човековог живота да постане свети, а то значи да живимо честитим животом. То је дух у коме треба да васпитавамо нашу децу да бисмо заједно са њима живели слободно у Христу, животом поштених, врлинских и достојанствених људи“, поручио је Епископ далматински. Овога дана присећамо се важног догађаја из живота Пресвете Богородице, дана када су је њени родитељи, Свети Јоаким и Ана, као трогодишњу девојчицу довели у један јерусалимски храм да би се завештала Господу. Она се удостоји такве славе да постаде мајка Спаситеља света, вечна посредница нашега Спасења и заштиница свих нас. Да бисмо заслужили помоћ и заштиту Пресвете Богородице најважније за свакога од нас јесте да живимо у љубави са Богом и својим ближњима. Људи који нас окружују наша су браћа и сестре у Христу и треба им увек чинити само добро, без обзира којем народу или вери припадају. Оне људе који су некрштени или су отпали од Цркве никако не смемо презирати, већ је на нама да их својом љубављу приведемо Господу. Овим показујемо своју љубав према ближњима, а љубав према Богу доласком на света богослужења. Није довољно ако у цркву одемо два, три пута годишње, већ она треба да буде место где се сабирамо сваке недеље и празником. Тако и манастир Лазарица треба да буде један од центара далматинског православља који ћемо посећивати често, налазећи у њему утеху и мир. Игуман овог храма, отац Симон, данас је одликован чином протосинђела, на чему му је Епископ Фотије од срца честитао са вером и надом да ће се његов труд у овој светој кући наставити и убудуће.

Беседа

link for download:here

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИР ЛЕПАВИНУ

У организацији парохије храма Св. Георгија у Книну учињено је поклоничко путовање у манастир Лепавину на божићне покладе 27.11.2016. Манастир Лепавина познат је по својој чудотворној икони Пресвете Богородице гдје су се десила многа исцелења од разноразних болести, те народ притиче из многих крајева на духовно окрепљење и оздрављење. У повратку за Книн посјетило се и манастир Гомирје у Горском Котару. Игуману манастира Лепавина о. Гаврилу са његовим братством и о. Михајлу гомирском са његовим сестринство захваљујемо на срдачном гостољубљу.

Упокојио се у Господу Епископ јегарски Јероним

Са вером и надом у Вакрсење, Епархија бачка обавештава јавност да jе 24. новембра 2016. године, нешто после 22 часа, у Господу уснуо Епископ јегарски Јероним, викар Епископа бачког.

О времену служења заупокојене Литургије и опела новопрестављеном владици Јерониму биће накнадно саопштено.

        Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!

Животопис  блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића)

Епископ јегарски Јероним  (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве, првог архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја. Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.
У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих, 9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска). У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.
На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког.
Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.
Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.

Извор: Епархија бачка

ХРАМОВНА СЛАВА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је на празник Светог архангела Михаила (21.11.2016.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Храмовна слава манастира традиционално је и ове године окупила велики број верника, а међу њима амбасадорку Србије у Хрватској, Миру Николић, као и многе друге званичнике и представнике локалних општина. У својој беседи након свете службе Епископ Фотије захвалио се свим присутнима и пожелео им срећан и Богом благословен празник. „Захваљујем се свима вама који сте дошли са разних страна, из разних крајева Хрватске, Босне и Србије да будемо заједно на овај дан и очувамо српски народ, нашу културу, веру, историју и само постојање на овим просторима. Заиста је благословен данашњи дан и био је благословен кроз историју, јер је Свети архангел Михаило чува овај храм још од онда када су двојица монаха из Свете Земље, основали овде своје келије. Тако је традиција Свете Земље пренета у кршевиту Далмацију, а ти монаси почели су овдашњи народ да крштавају и приводе Цркви“, рекао је Епископ Фотије. Током своје дуге историје манастир Крка прошао је кроз многе недаће, али је увек остао симбол крста и васкрсења. За време Турака био је рушен, а 70 година био је без монаштва, али је Господ дао да он поново оживи и да одавде крене препород нашег народа и ширење истине православне вере. Свети архангел Михаило заштитник је ове светиње, али и свих верних људи који се труде да свој живот живе богоугодно и поштују Бога и Цркву. „Анђели Божији су присутни са нама, они су наша старија духовна браћа, уз нас су на Светим Литургијама, заједно са нама служе  и они људи који су духовно прогледали могу да их виде. Потребно је да прогледамо и, као што смо данас чули, стекнемо безазленост, да бисмо проникли у тајне богословља. То значи да божија благодат мора да победи старог човека у нама, човека греха, да би из нас просијао Христос“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

ХРАМОВНА СЛАВА У СМИЛЧИЋУ

Дана 21.11.2016. када наша Црква прославља Сабор Светог архангела Михаила прослављена је храмовна слава у Смилчићу. Свету Литургију служио је протонамјесник Слађан Тубић уз саслужење надлежног свештеника јереја Младена Скопљака. Након Свете Литургије преломљен је славски колач и надлежни свештеник се обратио пригодном бесједом.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У ОТИШИЋУ

Данас је у Цркви Светог Архангела Михаила у Отишићу прослављена храмовна слава. Свету Литургију служио је врлички парох, јереј Милан Кадијевић, уз присуство великог броја верника којима је овај празник крсна слава. На крају свете службе отац Милан се захвалио свим присутнима и подсетио их да не смеју да дозволе да овај храм поново буде запуштен као што је до скора био. Он је позвао све вернике да заједно узму учешћа у обнови ове цркве како би се храмовна слава следеће године прославила још лепше и боље како доликује оваквој светињи и мештанима Отишића.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБУЉИНАМА

У недељу (20.11.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибуљинама код Задра. На овом светом месту мучеништва на дан пре храмовне славе, Светог архангела Михаила, окупили су се многи верници да заједно са својим Епископом заблагодаре Господу.
„У овој заветној цркви за време Другог светског рата невино је пострадало 85 људи, а једина њихова кривица била је то што су православни Срби. Таква је судбина у зла времена, али наш народ је успео да преживи сва мучеништва и прогоне, враћа се својим светињама и својим црквама, обнавља их да би оне нас обнављале и украшава да би оне нас духовно украшавале“, рекао је Епископ Фотије. „Данас се неколико људи причестило, а треба да се причестимо сви, јер Свете Литургије служе да се причешћујемо и на тај начин обожујемо своју природу и сједињујемо се са Богом. У томе је пуноћа наше вере и морамо се вратити Светом Причешћу, тако што ћемо кроз веронауку децу васпитавати у хришћанском духу, а старије подсећати на оно што су заборавили“, додао је он. Данашња јеванђељска прича о богаташу и убогом Лазару садржи у себи значајну поуку која наш живот, ако је чујемо, усмерава на исправну стазу. Богаташ који се уздао само у свој иметак, не видећи при том праведан живот, нити муке убогога Лазара, у вечности је задобио само пакао. Тај се пакао већ налазио у његовом срцу које је било испуњено гордошћу и мржњом и он је био једино што је богаташ понео са собом у вечност, јер по завршетку земаљског живота он није могао задржати своја блага и имања. Са друге стране скромни и убоги Лазар заслужио је Царство Небеско и постао богат у вечности. Ова прича нас поучава да треба добро да промислимо шта је заиста вредно у нашим животима, јер нема богатства већег од Бога, нити новца вреднијег од милосрђа и добрих дела.
Посебна духовна радост данашљег дана уследила је након Свете Литургије када је Епископ Фотије извршио Свету Тајну Крштења над Ненадом Пољаком. Уз добродошлицу у литургијску заједницу честитамо Ненаду и његовом куму Петеру Чанчали.

ПРОСЛАВА ЂУРЂИЦА У КНИНУ

На дан када прослављамо успомену на пренос моштију Светог великомученика Георгија и обнову храма у коме оне почивају (16.11.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. Окупљеном верном народу у цркви Светог Георгија Епископ Фотије говорио је о животу и страдању овог светитеља. „Сви добро знамо да је Свети Георгије пострадао у 4. веку, у време Диоклецијана, римског императора, претрпевши велике муке и страдања која се речима не могу описати. После огромних искушења којима је јуначки одолео он беше посечен мачем, али га је Бог овенчао славом која и данас траје и трајаће у вечности. Његове мошти убрзо су откривене и он се јавио једном благочестивом човеку рекавши му да их пренесе у његов родни град, Лиду Палестинску, где је саграђен храм у част овог великомученика“, рекао је Епископ Фотије и додао да је Свети Георгије изузетно поштован од стране свих палестинских хришћана, православаца, католика и протестаната. Читајући житија Светог Георгија, као и других наших светитеља можемо да видимо да проблеми који нас свакодневно муче, ипак нису толико велики и да се од светих мученика поучимо како да смерно и достојно носимо свој крст. Треба свакодневно да се молимо и уздамо у Божију помоћ, али и да живимо тако да будемо ње достојни.
Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави у парохијском дому који је том приликом и освећен. Владика Фотије сусрео се са саборским заступником Борисом Милошевићем и са њим разговарао о положају и значају СПЦ у Книну.

Вјенчање у Жагровићу

У суботу (12.11.2016.) обављено је вјенчање у Жагровићу у цркви Св. Николе између Саве Мартића из Жагровића и Јелене Медић из Книна. Ступање у благословену брачну заједницу код нас је посебан и надасве радостан догађај јер су вјенчања ријетка. Младенцима желимо свако добро у новом заједничком животу и да их Господ благослови у све дане живота њиховог. На многаја љета.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СКРАДИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (13.11.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Скрадину. Епископ Фотије изразио је посебну радост због данашњег окупљања у обновљеном храму Светог Спиридона који је до скора био рушевина.
„Време рата је време безумља, страдају невини људи и светиње, остаје само пустош. До недавно је тако било и на овим нашим просторима, али Бог нас је призвао на мир, благослов, заједницу и љубав према Њему и према ближњима. То је хришћанска филозофија коју није лако изабрати, јер нас све вуче да живимо према законима тела и греха, али ако тако учинимо долази до мржње, пакости и зла“, рекао је Епископ Фотије и додао да свако у себи има два закона, закон благодати и закон греха, а шта ће превладати то зависи од нас. Онолико колико се трудимо и верујемо толико можемо и да очекујемо добробити, а томе нас поучава и данашња прича о сејачу семена. Она говори да је читав свет једна њива Господња. На тој њиви данас живе људи различитих религија, као и они који не верују ни у шта, који су скептици у свему. Од духовног стања у коме се човек налази зависи како ће примити реч Христову, а ако је његово срце камено од греха у њему нема места за Бога. Свети људи су успели у томе да добро у њима победи зло и тако постали дом Духа Светога, примили су реч Божију у своје срце и она је донела стоструки плод. Зато и ми треба да се поучавамо из њихових житија и узимамо их за пример када размишљамо о томе како треба да живимо. „Свако од нас је хришћанин само у оној мери колико се понаша хришћански у свакодневном животу. Ако дођемо у храм као верници, а када из њега изађемо чинимо зло, нисмо хришћани, него само онда када смо непрестано свесни да смо у присуству Божијем и да Он види све што радимо и мислимо. Ако су нам мисли чисте и богоугодне, само тада идемо путем спасења“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

ХРАМОВНА СЛАВА У КОЊЕВРАТИМА

На празник Светога великомученика Димитрија Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Коњевратима. У цркви посвећеној овом светитељу окупили су се данас верници да се присете његовог житија и мученичтва. Свети Димитрије је живео у 4. веку, био је војвода солунски и добио је из Рима заповест да гони хришћане. Не само да није хтео да послуша такво  наређење, него је почео да поучава и шири хришћанску веру међу тамошњим народом. Када је та вест стигла до Рима Свети Димитрије беше осушен на смрт. Овај велики мученик Христов пострадао је у време ране цркве и непрестаног гоњења хришћана, а над његовим светим моштима десила су се многобројна чудеса. „Када прослављамо овако велике мученике Божије онда треба да се сетимо да наше муке које имамо у животу нису тако велике и страшне.  Крст који носимо није превелик и треба да га носимо постојано и достојанствено, у заједници са својом Црквом и светитељима“, рекао је Епископ Фотије. Света Црква нас учи да овај живот не живимо узалуд, већ да га проведемо врлински, у хришћанској љубави према Богу и својим ближњима, јер наш живот не завршава смрћу, већ тиме што ћемо га живети богоугодно треба да залужимо своје место у вечности. На крају Свете Литургије Епископ Фотије је захвалио свима који помажу обнову цркве у Коњевратима и изразио веру и наду да ће и овај благословени храм бити у потпуности обновљен и да ће наставити да буде место мира и окупљања верног народа.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦРНОГОРЦИМА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (06.11.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Црногорцима. Верни народ овога краја окупио се у манастиру Светог Василија Острошког да и ове празничне недеље заблагодари Господу.
Овај храм посвећен је једном од највећих светитеља, не само српске цркве, већ и целог православља и под његовом заштитом опстао је кроз ратове све до данас. Сада је овој светињи потребна обнова да би испунила своју сврху и постала духовни центар и место окупљања верника у заједничкој молитви. Свети Василије Острошки Чудотворац подвизавао се у манастирима Завали и Тврдошу, а касније је због свога врлинског живота изабран за митрополита. Бринуо се о тамошњем народу и штитио их од отровног римокатоличког прозилитизма, а са својом црквом борио се за ослобођење од турскога ропства. Као и Петар Цетињски, и он је чинио много да би помирио завађена српска племена у Црној Гори међу којима је тада често било размирица, па чак и крвне освете. Када су Турци разорили манастир Тврдош он се повукао у Острог, где је већ за живота чинио чудеса, а до дана данашњег тамо се над његовим светим моштима дешавају чудесна исцељења. „Добро је да су наши предходници овде благословили да се подигне ова црква коју смо касније прогласили манастиром, да би била место свакодневне непрестане молитве. Дај Боже да успемо овде да уредимо једну свету обитељ, сазидамо келије за монахе и да кандило вере овде увек буде упаљено“, рекао је Епископ Фотије. Он је додао да су Срби на подручју далмације од седмог века и да ту и треба да остану, заједно са својим светињама, у љубави, миру и заједништву. „То је наша етика која нам налаже да поштујемо све људе и религије, а притом чувамо и ценимо своје. Ми овде имамо дубоке корене и нећемо да одемо са ових простора“, поручио је Епископ далматински.

Беседа

link for download:here

ПОСЕТА РУСКОГ НАУЧНИКА БОГОСЛОВИЈИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА У МАНАСТИРУ КРКИ

У уторак 1.11.2016.г познати руски научник Владимир Григоријевич доктор историјских наука са Сибирског федералног универзитета у Краснојарску са супругом посетио је манастир Крку и Богословију Света Три Јерарха.
Са високим гостом из Русије разговарао је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије и упознао га са стањем православне Цркве у Епархији далматинској, а посебно у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крки. Господин Владимир Григоријевич је рекао да је први пут у Далмацији и да се веома радује посети оваквом древном православном манастиру и богословској семинарији и изразио спремност да своја своја дела понуди на располагање Издавачкој установи “Истина” Епархије далматинске и библиотеци Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

ДВА ВЕКА ХРАМА У ШТИКОВУ

Дан када празнујемо Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског (31.10.2016.) у Епархији далматинској био је посебна духовна радост. На Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије, у цркви Светог Луке у Штикову данас се окупило више од пет стотина верника. Осим овог дивног празника повод нашега сабрања била је је двестота годишњица овога светог храма.
Мноштву сабраних верника Епископ Фотије након Светог Причешћа говорио је о житијима данас празнованих светитеља, наглашавајући да њиховим светлим примером треба да се поучи и свако од нас. Свети Лука пореклом је био Грк, ученик светих апостола и писац Јеванђеља које је проповедао од Палестине, кроз Сирију, Грчку, Малу Азију и наше просторе, па све до Рима. Пострадао је као мученик, у дубогој старости, а за живота је изучио све грчке науке, по струци је био лекар, али и веома талентован уметник. Први је насликао икону Пресвете Богородице и Светих апостола Петра и Павла и тако започео традицију иконописања у православној цркви. Петар Цетињски био је велико светило православне цркве, живео је у Црној Гори у 18. веку и борио се за очување светога православља. Војевао је против римског прозилитизма, турских освајача и трудио се да уједини српска племена у Црној Гори. Већ за живота сматран је светитељем, а након његове смрти то се и потврдило када су четири године касније пронађене његове свете мошти које данас обитавају у цетињском манастиру, дому многих чудеса која се над њима догађају. „Данас смо се сабрали да прославимо ова два угодника Божија и велики јубилеј овога светога храма. Велика је радост што смо се окупили у оволиком броју и добро је да се види да нас има и да наша вера живи на подручју Далмације. Широм Епархије обновили смо многе свете храмове, јер је та обнова уствари почетак обнове наших живота и нашег биствовања на овој земљи. Јасно је да је тешко вратити се у обновљене, али празне куће, без посла и сигурности, али је важно да таква намера постоји. Не смемо да заборавимо своја огњишта, јер ако то учинимо други ће доћи и заузети наше место. Вековима смо овде и ту треба да останемо, да очувамо нашу веру, поштујемо све друге људе, али никад не заборавимо своју традицију“, рекао је Епископ Фотије и захвалио свима који су помогли обнову овога светог храма.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (30.10.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Након свете службе он се обратио верницима говорећи о смислу овоземаљског живота. „Нека је благословено наше данашње сабрање и Свето Причешће телом и крвљу васкрслога Христа, јер је циљ нашега живота да се са Њиме сједињујемо. Кроз ту живоворну Свету Тајну, ми осећамо пуноћу наше вере и зато је она од пресудног значаја за душу свакога од нас. Цркве су храмови у којима се окупљамо ради молитве, али човеково срце треба да постане храм Свете Тројице“, рекао је Епископ Фотије. Данас смо могли чути како се достиже духовни идеал практикујући хришћанске врлине, а посебно милост. Треба да будемо милестиви једни према другима као што је Бог милостив према нама, јер да Он није милостив према свету, њему би брзо дошао крај. Живети врлинским животом није лако, јер тражи од нас да распињемо себе и да разумемо друге, али је то труд који је неопходан да бисмо били слични Богу. У свему томе посебно су важне смиреност и скромност, јер скромним људима Бог даје благодат, а гордима се противи, само смирењем, опраштањем и кроткошћу ми се уподобљавамо Богу. „Господ је показао крајње смирење тиме што је постао човек и што је распет ради нашега спасења. Сва житија светитеља уче нас да треба да будемо смирени и милостиви, јер је само такав начин живота лествица којом се ми успињемо ка Богу“, рекао је Епископ Фотије.

ПРОСЛАВА СВЕТКЕ ПЕТКЕ

На дан свете Петке 27.10. у Бјелини, и ове године је Светом Литургијом најсвечаније  прослављена ова Божија угодница.
По већ устаљеној традицији, на дан манастирске славе пристигао је велики број вјерника са свих страна српског расијања, па чак и са далеких континената, да се саберу,  најприје овдје у храму, на светој Литургији, а онда и на  огњиштима својих предака. И они су, као и садашње генерације, мада расуте широм свијета, са пуно љубави и старања, најприје подигли, а потом и брижно чували и бринули се о овом светом храму. Црква манастира, већ неколико година је у фази потпуне обнове, те сваке године на слави храма можемо видјети велики напредак у радовима, а ако  да Бог по молитвеном заступништву св. Петке, те као и до сада што су , мјештани Бјелине, Калањеве Драге, Грачка и Парчића буду сложни и штедри, већ за годину, или двије можемо се надати подизању и прве манастирске зграде-конака.
Свету Литургију служили су архимандрити Марко и Павле, родом из Бјелине, те игуман драговићки Варсонуфије, парох кистањски о. Бојан и парох бјелински о. Ђорђе. На св. Литургији се причестио велики број присутних вјерника, а дивну и дирљиву бесједу у славу Божију и свете Петке узнио је о. Марко. По бесједи су благословени  славски колач и жито, а потом је уз звона наде у спасење и опстојање православних на овим просторима учињена литија око храма и том приликом благословена села, поља и благовјерни народ. И слиједеће године, молитвеним заступништвом Свете Петке, надамо се  у још већем броју прославити славу новооснованог манастира. 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ НА САЈМУ КЊИГА

На 61. међународном сајму књига у Београду (23.10.2016. – 30.10.2016.) Епархија далматинска традиционално и ове године има свој штанд. Поред књига издатих од стране наше Епархије, ту се могу пронаћи и разна друга дела на тему вере, религије, психологије, као и квалитетне монографије наших манастира. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије посетио је сајам на дан отварања и упознао се са овогодишњим новим издањима. Посета Епископа Фотија на штанд наше Епархије привукла је многе вернике који су ту прилику искористили да узму благослов, али и да за себе пронађу душекорисну књигу.

ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ОБРОВЦУ

Широм Епархије далматинске данас је прослављен празник посвећен великој угодници Божијој, Светој Петки. На Светој Архијерејској Литургији у обровачкој цркви, уз Његово Преосвештенство Епископа далматинског Г. Фотија окупило се мноштво верника који су скупа заблагодарили овој светитељки.
Њено житије богато је добрим делима, подвизима и чудесима због којих је Преподобна мати Параскева изузетно вољена и поштована у народу. Још као девојчица она је са мајком одлазила у цркву, а речи Светог Јеванђеља инспирисале су је да се посвети Господу. У раној младости она је напустила световни живот и отишла у јорданску пустињу, где је живела у најстрожијем подвигу, попут древних аскета. Већ тада је достигла високи степен духовног савршенства, те је могла изгонити демонске силе и чинити чудеса. Пред крај њенога живота, по промислу Божијем, јави јој се анђео са поруком да се врати у земљу из које је потекла и Света Петка га послуша па се врати у Цариград, где је поживела још две године. Њене свете мошти дуго година су стајале у Цариграду, где су им прилазили многи хришћани молећи се и тражећи од ње утеху и помоћ. Када су почела турска освајања оне су пренете најпре у Бугарску, а затим и у Србију, на Калемегдан, где и данас стоји црква Свете Преподобне мати Параскеве, са чудотворним лековитим извором.
Када су турски освајачи дошли и до наших простора свете мошти су однете у Румунију, где су остале до дана данашњег. „Заиста је велика угодница Божија била Преподобна мати Параскева. Она је била мудра девојка која је изабрала пут који води у вечни живот, а немудри су они људи који не мисле на своје спасење, већ живе од данас до сутра“, рекао је Епископ Фотије и додао да нам је Бог овај живот дао да се припремимо за сусрет са Њим и да га живимо угледајући се на своје светитеље. Он је такође поручио да је потребно да се константно преиспитујемо питајући се да ли живимо у љубави са Богом и својим ближњима, јер су то основне координате које нас воде ка вечном животу. „Без обзира на веру, нацију и положај, живот свакога од нас требао би да буде богоугодан и само тако ће Божији благослов увек бити са нама и бићемо блиски светитељима“, рекао је он и захвалио се свим верницима који су данас дошли у далматинске свете храмове и пожелео да се молитвама ове дивне светитељке на ове просторе врати мир и да ту живимо у братској љубави и међусобном разумевању.

МАЛО ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА У ПОЉИЦИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (23.10.2016.) Свету Архијерејску Литургију у месту Пољица, код Задра. Велику радост овога дана представља мало освећење обновљеног храма посвећеног Рођењу Пресвете Богородице.
Епископ Фотије том приликом је захвалио свима који су помогли обнову, а посебно општини Врси. „Ми се сабирамо сваке недеље и празником да прослављамо централни догађај наше вере, а то је Васкрсење Христово. Свети олтар у тренутку Литургије симболише гроб из кога је Христос васкрсао и то је тајна коју ми благовестимо на свакој Светој Литургији. Верујемо у свеопште васрсење које људском животу даје пуноћу и смисао“, рекао је он и додао да гроб није последња реалност за човека, већ је то васкрсење са којим долази и Страшни суд који ће праведницима донети благословено место у вечности. Зато смо позвани да се угледамо на добре људе и светитеље, као што су данас празновани Свети оци 7. васељенског сабора који су нам утврдили догмат о икони Христовој. Теологија иконе је вера да се Христос оваплотио и постао реалан човек у свему сличан нама, осим у греху и да је Он распет на Велики петак, а трећег дана устао из мртвих и тиме даровао свим људима веру у свеопште васкрсење. „Данас нам мир треба више него било шта друго, треба нам међусобна братска љубав без обзира да ли смо православне или друге вере, јер у вечности нема места за оне који мрзе, већ само за људе чије је срце испуњено љубављу према ближњима и Господу“, рекао је Епископ Фотије.
На крају Свете Литургије Епископ Фотије посебно је захвалио свима који су допринели обнови овог светог храма, прилогом или молитвом. Грамате захвалности додељене су овом приликом начелници општине Врси Сандри Вукић, доначелнику Мариу Радобуљцу, Јовану Пољаку и Милораду Маринковићу.

Беседа

link for download:here

АПЕЛ ЗА ИЗГРАДЊУ КОНАКА У МАНАСТИРУ ОЋЕСТОВО

Манастир Оћестово се налази пет километара северозападно од Книна. Изградња заветне цркве Свете Великомученице Недеље у Оћестову почела је 1928. године, јер су православни Далматинци, а посебно становници места Оћестова, желели да подигну цркву у месту рођења великога Епископа далматинског Стефана Кнежевића (1853-1890). Oвa заветнa цркве Епархије далматинске, постала je кроз своју историју место ходочашћа и поклоњења како православних тако и римокатолика и представника других вероисповести. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије својом одлуком Е. бр. 169/05 од 13. 07. 2005. године цркву Свете Великомученице Недеље у Оћестову прогласио је манастиром. Од 2011. Године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија, почела је обнова ове свете обитељи, а 2013. у њој је активно отпочео манастирски живот. Захваљујући Божијој помоћи и људима добре воље урађено је доста на манастирској обнови, а даљи планови базирају се на изради новога конака, неопходног за живот братије овога манастира и смештај за придошле госте које манастир редовно посећују. Сходно чињеници да нисмо у могућности да сами наставимо даље радове и надајући се опет у помоћ добрих људи, сматрамо да ћемо и ове, као и протекле радове ,завршити уз Божију и Вашу помоћ. Обнављајући светиње ми обнављамо себе и остављамо сведочанство за покољења која долазе као што су нама оставили у наслеђе наши богољубиви оци.

ПОМОЗИМО ИЗГРАДЊУ ОВЕ СВЕТИЊЕ!
Кунски рачун: 2402006-1100648908
IBAN:8824020061100648908
SWIFT: ESBCHR22XXX
Број телефона: +38598587241

НАША ЦРКВА

ХРАМОВНА СЛАВА У БИТЕЛИЋУ

У храму посвећеном Покрову Пресвете Богородице овај празник прослављен је данас (16.10.2016.) сабрањем верника на Светој Архијерејској Литургији. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије након свете службе обратио се присутнима и заблагодарио Господу на овом дивном дану. „Упркос томе што живимо у тешким условима даде Бог да се обнови овај храм, да се ослика и фрескопише, а надамо се да ћемо наставити обнову читаве порте и братске куће и направити овде један духовни центар, како то приличи овом светом месту. Знам да су се, кроз историју, овде на данашњи празник окупљале на хиљаде људи, православаца и римокатолика, сви су са љубављу долазили у ову светињу да чују реч Божију. Данас се још осећају последице несретног рата који нас је задесио, мало је људи остало у овом крају, али је на нама да видамо те ране и живимо као братски народ, у хришћанској љубави, поштујући разлике у вери и обичајима и чувајући своју традицију“, рекао је Епископ Фотије. Данас такође празнујемо Светог Дионисија Ареопагита, ученика Светог апостола Павла, који је био велики мученик и проповедник Јеванђеља Христовога. Он је за живота имао жељу да види Пресвету Богородицу и тај је сусрет описао у једном своме делу. Када је дошао до дома Светог Јована Богослова, где је Богородица живела, видео је анђеле Божије како стоје око ње и служе је као велику царицу небеску. У толикој је светлости он затекао Богомајку, која је заштитница целог хришћанског рода и свих људи добре воље. „Заиста можемо да имамо наду у њене молитве и помоћ, само морамо да се трудимо да будемо достојни те помоћи. Треба да се угледамо на наше светитеље, да проучавамо њихов живот и своју децу усмеравамо правим путем“, поучио је Епископ Фотије.

ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

На празник Покрова Пресвете Богородице .(14.10.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. Храмовну славу цркве Покрова Пресвете Богородице заједно су прославили многи верници, а међу њима и градоначелник Книна Никола Блажевић, доградоначелник Жељко Џепина и представници локалних општина. Овај празник такође је и слава Српског народног већа града Книна.
Епископ Фотије честитао је свим верницима речима: „Хвала Богу да смо се сабрали у овако великом броју, да међу нама има и дечице, а чланови книнског хора додатно су улепшали овај дан. Овај празник је установљен у 10. веку, када се Пресвета Богородица јавила у једној цркви у Цариграду на свеноћном бденију, са светим апостолима и пророцима, држећи један омофор над народом који је био сабран у цркви. Тај је дан слика заштите Пресвете Богородице и целе Цркве Христове над свим душама хришћанским кроз историју“. Данас се слави у читавој Цркви и свим земљама где има православног народа и то нас подсећа на љубав и зашиту Пресвете Богородице. На нама је, пак, да заслужимо ту заштиту улазећи у храм Божији као смерни покајници. „Добро је када браћа живе заједно у љубави, када све своје размирице оставе код куће и дођу у храм Божији да пред лице Божије и Пресвету Богородицу изађеу измирени једни са другима и са својом савешћу“, рекао је Епископ Фотије. Данас такође празнујемо и Светога Романа Мелода, једног од великих отаца Цркве који је био, између осталог, појац, а дар појања је добио од Пресвете Богородице. То је само један од многих показатеља колико је Пресвета Богородица присутна у животима људи, чинећи разна чудеса и дајући нам многе дарове. Ипак, да бисмо могли да се надамо томе, треба да будемо отворених духовних очију и живимо смерно и смирено. „Ми Срби у Далмацији треба да будемо отворени и да сви заједно, како народ тако и наши политички представници, будемо на светим литургијама, да заједно носимо наш крст и молимо се Господу“, поручио је Епископ далматински.

ПОСЕТА СПЛИТСКОЈ ПАРОХИЈИ

У четвртак (13.10.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије, у пратњи ђакона Миленка Лошића, посетио је сплитску црквену општину. Том приликом је разговарао са сплитским свештенством, оцем Милорадом Ђурђевићем и оцем Славољубом Кнежевићем, о довршетку храма Светога Саве у Спилту. Овај храм, са правом назван мучеником, почео је да се гради 1936. године и већ 80 година траје његова изградња, а данас његов завршетак кочи немогућност добијања потребних дозвола. Да чудо буде веће, све ова драма се дешава у једној хришћанској земљи, земљи која служи једном истом Јеванђељу и истој хришћанској етици. И поред свега тога, овај свети храм стоји недовршен, али се надамо да ће уз Божију помоћ и молитве Светог Саве овај проблем бити превазиђен. Осим тога, било је говора и о другим активностима црквене општине Сплит, као и о проблемима који погађају српску заједницу у сплитској жупанији.

СВЕТОСТ ЦРКВЕ

НОВИ ПОКРОВСКИ БРОЈ КРКЕ

Из штампе је изишао нови покровски број Крке.

Садржај броја: Празник Покрова Пресвете Богородице, Светлост што Богу узводи, Никад, изгледа, доста зла, Сваком је његова мука највећа, Имам ли времена за вечност?, Ваља ли се, оче, недјељом...", Рак је излечив, Квиз - Анђели - Божански весници, Пронаћи себе, O привременом и вечном животу, Ни ти га се ниси сетио, Нијесам био онакав, O културном обрасцу, Технологија и стварност    , Људима је данас Бог на последњем месту, Аутобиографија, Доћи ће вријеме, Заволео сам страдање, Мистерија историје, За дјецу, Вијести из епархије и адресар.

НАУЧНО ВАСПИТНА ЕКСКУРЗИЈА МАТУРАНАТА У КРКИ

По благослову Светог архијерејског синода СПЦ-е матуранти богословије "Света Три Јерарха" у манастиру Крки, у пратњи разредног старјешине Вукашина Бојића и игумана Херувима, извели  су научно - васпитну екскурзију. У програму екскурзије била је посјета светињама и културним споменицима епархија славонске, бачке, сремске, зворничко - тузланске, бањалучке и митрополије београдско - карловачке. Ученике су примили епископ сремски Г. Василије, викарни епископ топлички Г. Арсеније, а у посјети манастиру Тавна дочекао их је умировљени епископ Константин. По повратку у богословију, сви учесници екскурзије били су задивљени љубављу коју је према њима показала сва братија манастира и храмова и због тога су им од свег срца захвални.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА У МАНАСТИРУ КРКИ

На дан када празнујемо Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова (09.10.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Овај празник, који је слава Теолошког факултета у Београду, има посебно значење за све теологе и богослове.
„Данас смо чули да је суштина богословља овога великог светитеља и учитеља Цркве управо учење о љубави.  Он нас учи да је циљ нашега подвига да стекнемо љубав Божију, јер ако учинимо то, стекли смо и самога Бога. Јеванђеље нам говори о умножавању талената, да они који умножавају таленте Божије у себи, они умножавају и Његову благодат и љубав. Онај поменут човек који има један таленат и остао је телесни човек није умножио лик Божији у себи, није стекао љубав према Богу нити ближњима и Бога види као строгог и неправедног. То је одлика телесног човека, подложног греху и свега онога од чега треба да се удаљимо приближавајући се Богу кроз молитву, Свету Литургију и Свето Причешће“, рекао је Епископ Фотије. На свакој Литургији ми се сусрећемо са Васкрслим Христом и Њиме се причешћујемо, управо у томе је пуноћа наше вере и тако задобијамо све божанске дарове. „Свети оци и јеванђелисти подсећали су нас да је потребно се свако од нас припреми за то, тако што ћемо се помирити са својом савешћу, али и једни са другима, да се покајемо, исповедимо да бисмо заиста чисти, обучени у благодатну хаљину Духа Светога пришли Христу и причестили се“, поучио је Епископ Фотије. Он је истакао да је подвиг свих богослова да Цркву бране од јеретика тако што ће они први бити сведоци истине Јеванђеља Христовог и својим животом и учењем стајати иза онога што говоре.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ГОРЊОЈ ЈАГОДЊИ

На празник Светог Стефана Првовенчаног (07.10.2016.) Његово Преосвештенсво Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Горњој Јагодњи код Бенковца. Епископ Фотије изразио је велику радост због значајног броја окупљених верника које је поздравио речима: „Хвала Богу на данашњем дану и овом сабрању поводом великог празника. Данас празнујемо монаха Симона, брата Светога Саве и Свете Немањиће од којих нам је остала богата историја и многе светиње од Хиландара, преко Косова до Далмације“. Наш велики патријарх Павле говорио је да увек треба да се сећамо наших светих предака и да настојимо да будемо попут њих, да помажемо своје светиње и бринемо о души нашега народа учећи своју децу православној вери и међусобној љубави. На данашњој Светој Литургији могли смо чути шта је суштина наше вере, а то је труд да научимо да волимо све ближње своје, почев од своје породице, комшија, пријатеља, преко својих суграђана, па да тако волимо и све људе овога света. „Ова светиња коју смо обновили захваљујући многим прилозима сведочи нашу истину, а то је да ми, Срби, нећемо да одемо из Далмације, са ове земље на којој смо вековима живели, где су наше светиње које настојимо да очувамо и обновимо. Преко лета буде пуно наших људи на далматинским саборима, али се касније сви ти људи врате својим кућама. То није добро и требало би направити покрет према овим просторима, да се људи који су у годинама и у мировини врате и обнове своје куће, а они који су имућни да уложе у фирме и пољопривреду и тиме се створе услови да се и млади врате и живе овде. Потребан је један економски повратак, после кога ће уследити и политички, јер ако нестанемо одавде коме ће служити наше светиње“, поручио је Епископ Фотије и додао да нам је пре свега потребно јединство да бисмо живели у Христовој љубави и понослили се својом вером и историјом.

ЦРКВА КАО ХРАМ ДУХА СВЕТОГА

ПОДЕЛА ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ У ОБРОВАЧКОЈ ПАРОХИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије обишао је у уторак (04.10.2016.) обровачку парохију. Том приликом он је у пратњи оца Слађана Тубића и ђакона Миленка Лошића посетио парохијане у Жегару, Голубићу и Билишанима и однео им пакете хуманитарне помоћи. Помоћ за врличку парохију уручена је оцу Милану Кадијевићу, који ће је даље проследити онима којима је потребна.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ГОЛУБИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је у недељу (02.10.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Голубићу. Верни народ овога краја окупио се у обновљеном храму Светог архиђакона Стефана да би у заједничкој молитви заблагодарили Господу.
„Хвала Богу што је ова дивна црква обновљена, осликана и украшена да би нас духовно окрепљивала. Управо то је смисао обнове свих цркава, да нас, људе, који смо храмови Духа Светога, обнови и пмогне нам да постанемо боголика бића“, рекао је Епископ Фотије. Данашње Свето Јеванђеље казује нам шта је суштина закона Божијега; да задобијемо љубав према Богу и према ближњима. Постоје многи степени љубави, од телесне љубави коју осећамо према својој породици и пријатељима, до духовне љубави која је благодат Духа Светога. Иако није савршена, телесна љубав је добра, јер је она темељ за духовну љубав која нас приводи Богу и Царству Небеском. Нама је лакше да схватимо ову прву врсту љубави, али само кроз савршену љубав можемо сазнати тајну Богопостојања и на тај начин разумети друге људе као своју браћу и сестре у Христу. „Филозофија крста је у темељу наше вере и она нам налаже да приносимо себе на жртву ради ближњега. Ова жртва почиње у породици, бригом о деци и старима, а наставља се бригом о сиромашнима и немоћнима. Само ако тако живимо Христос ће нас препознати као своје истинске слуге и задобићемо Његову љубав. Људи који су напустили филозофију крста и живе само да би себи удовољили, притом чинећи другима зло, уствари су трагичари, јер ће доћи време када ће свако од нас морати да положи рачуне на Страшном суду “, поручио је Епископ Фотије.
Након Свете Литургије Епископ Фотије, у пратњи оца Саве Мајсторовића и ђакона Миленка Лошића обишао је парохијане у Голубићу и поделио пакете хуманитарне помоћи.

БЛАГОДАТНИ СТАРАЦ СЕРАПИОН ГРУЗИЈАЦ
БЛАГОСИЉА НАРОД

КРСТОВДАН У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије на Крстовдан (27.09.2016.) служио је Свету Архијерејску Литурију у цркви Светог Спаса у Шибенику. Овај важан празник, у коме је садржана сама суштина наше вере окупио је многе вернике који су у том светом храму заблагодарили Господу.
У својој беседи након Свете Литургије Епископ Фотије говорио је о пореклу и природи празника који је утемељен на два историјска догађаја. Први од њих је проналазак Часног Крста Христовог који је у 4. веку на Голготи пронашла Света Јелена, мајка цара Константина Великог. Римски император подигао је на том месту незнабожачки храм, са намером да спречи хришћане да ту долазе и да врати паганство. У то време бити хришћанин значило је бити мученик и тако је било све до 4. века када је Константин Велики Миланским едиктом обзнанио слободу хришћанства. Путујући по Светој Земљи његова мајка пронашла је Часни Крст, да би га у седмом веку персијски цар Хозрој завладавши Јерусалимом однео у Персију. Крст Господњи ту је лежао 14 година, све док византијски цар Ираклије не победи Хозроја и на својим леђима Часни Крст унесе у Јерусалим. „У спомен ова два велика догађаја установљен је празник Крстовдан, а у духовном смислу он нам показује суштину наше вере. Филозофија крста уписана је дубоко у човеку и она је уствари љубав према Богу и према ближњима. Крст нас води на Голготу, али и на Васкрсење“, рекао је Епископ Фотије. Свако од нас током свог земаљског живота носи неки крст, али то не значи да треба да бежимо од тога, већ да ближњима помажемо и носимо крст једни другима. Једино хришћанска љубав треба да буде закон живота, јер је она једино што нам може олакшати сваку муку и обезбедити мир и радост у Духу Светом.

РАДОВИ НА ГОЛУБИЋКОМ ГРОБЉУ

На мјесном гробљу у Голубићу, код храма Светог архођакона Стефана, иза олтарског дијела на путу према Радиновићима, завршен је пројекат израде потпорног зида. На тој локацији нужно је било израдити потпорни зид, јер се на том дијелу гробља појавило клизиште и угрозило многа гробна мијеста. Голубићани су се брзо организирали, у дијаспори, Србији и Голубићу, и окончали ово дијело. Свим приложницима и добротворима желимо благослов Божији, помоћ и заштиту Светог архиђакона Стефана.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БИЉАНИМА ГОРЊИМ

У 14. недељу по Духовима (25.09.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Биљанима Горњим. Верницима окупљеним у храму Светог великомученика Георгија Епископ Фотије је говорио о важности присуства на Светој Литургији. „Хвала Богу да смо се окупили овде данас на свадби Царевог Сина, јер свако свето богослужење је управо то, оно је предокус Царства Небеског где се сусрећемо са Богом и Његовим светитељима, али и једни са другима, са браћом својом и сестрама у Христу“, рекао је он. Владика је истакао колико је важно да људи буду свесни да су недеље и празници дани које треба да посветимо Господу. „Ако не могу сви укућани, барем једно из сваке куће требало би да дође на Свету Литургију, упали свећу и принесе молитву. Раније су људи знали да сваке недеље и празника узму за руку своје дете и поведу га у цркву да би га научили животу у православном духу, на тај начин су чинили себи душекорисно и очувавали свето православље“, рекао је Епископ далматински. Наша света вера учи нас да кроз Цркву проналазимо ближњег свога, да никоме не чинмо зло, већ да се у Божијој љубави сабирамо једни са другима и будемо достојни потомци својих славних предака.
У оквиру хуманитарне акције Епископ Фотије у пратњи јереја Младена Скопљака и ђакона Миленка Лошића обишао је парохијане и поделио пригодне пакете.

КРШТЕЊЕ У ХРАМУ ВАЗНЕСЕЊА ХРИСТОВОГ

У суботу 24.09.2016. у храму Вазнесења Христовог у Шибенику Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије извршио је Свету Тајну Кршења над Емилијом Лошић, ћерком ђакона Миленка и Александре Лошић. Родитељима и окупљеним пријатељима и родбини Епископ Фотије честитао је крштење малене Емилије и пожелео да им она увек буде на радост, благослов и понос и да се васпитава у православном духу као црквено и литургијско биће. „Сви смо као деца крштени и тиме смо добили залог и благодат Светога Духа, али тај дар који смо добили треба да расте у нама да бисмо достигли меру раста висине Христове. То нам је пут којим треба ићи и којим је данас мала Емилија кренула. Дај Боже да на том путу буде увек благослоена, здрава и чила, да лепо пева, слика и све друге дарове да има“, поручио је Епископ.

ХРАМОВНА СЛАВА У БРИБИРУ

На празник посвећен Светим Јоакиму и Ани (22.09.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Брибиру. На храмовној слави брибирске цркве окупио се значајан број верника који су заједно прославили овај дан. Епископ Фотије је, обративши се пристутнима, истакао неизмеран историјски значај места на коме смо се данас окупили, јер је оно било дом Јелене Шубић, сестре цара Душана, која је била удата за брибирског кнеза. Њен допринос очувању и развоју православне вере на овим просторима надалеко је познат, а археолози су овде пронашли остатке ранохришћанских цркава које датирају још из 9. века. „Јелена Шубић је остала увек верна светом православљу и у том духу увек је бринула о Србима у Далмацији. Она је 1345. године подигла манастир Крку који је све до данас остао центар наше духовности“, рекао је Епископ Фотије. Данас празнујемо Свете Јоакима и Ану који су већи део свог живота провели без детета, у непрестаној молитви и подвигу, да би се тако удостојили да постану родитељи најсавршеније у људском роду, Пресвете Богородице. Они су живели тако да су сву своју имовину делили на три дела, један су давали Цркви, другим су помагали сиротињу, а тек трећину свога иметка користили су за сопствене потребе. Њихов пример милосрђа и доброте треба да служи као водиља свима нама, јер међу нашим ближњима увек има оних којима је потребна помоћ, а наша је хришћанска дужност да им ту помоћ пружимо колико год је у нашој моћи. Само онај ко има љубави према ближњима може да се удостоји савршене, божанске љубави. На данашњи дан присећамо се и светих отаца са 3. Васељенског сабора на коме је утврђено да се Богородица зове тим именом, а не Христородица како су учили неки јеретици. Тада је такође установљен Симбол вере који је већ више од 2000 година чувар светог православља. „Молимо се богу да се и западни хришћани врате симболу древне Цркве који је једини пут ка истинском јединству“, рекао је Епископ Фотије. Након Свете Литургије Епископ Фотије, заједно са протојерејем Ђорђем Веселиновићем и ђаконом Миленком Лошићем обишао је парохијане и поделио пакете хуманитарне помоћи.

Беседа

link for download:here

ПРОСЛАВА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У РАДУЧИЋУ

На празник рођења Пресвете Богородице (21.09.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Радучићу. Овај празник, у народу назван Мала Госпојина од великог је значаја за сваког хришћанина, јер и сама Богородица има посебно место у нашим срцима.
Од како су је као трогодишњу девојчицу родитељи довели у храм јерусалимски она је свој живот посветила Богу и тако се удостојила да постане мајка Спаситеља. Богоугодним делима и силним врлинама заслужила је своје место поред Господа где се и данас моли за све људе. „Није чудо да Црква слави само три рођендана, прослављамо рођење Христово, Светог Јована Крститеља и Пресвете Богородице. То је тако да бисмо знали од кога нам је Спасење и ко нам показује прави пут којим треба ићи“, рекао је Епископ Фотије. Од времена Христовог, па до данас Богомајка је остала најсветлији пример богоугодног живота, а њеним житијем поучаваће се и многе генерације после нас. У данашње време често нам се као идоли намећу глумци, спортисти и разни други људи из јавног живота. Ипак, не треба се угледати на њих, јер се њихова достигнућа завршавају у земаљском, приземном животу, већ на светитеље који и вековима после времена у ком су живели остају светионик који нам показује уску стазу која води до Господа.
Након Свете Литургије Епископ Фотије у пратњи јереја Бојана Савића и ђакона Миленка Лошића обишао је парохијане у Радучићу и поделио хуманитарну помоћ. Они су такође обишли храм Светог Јована Крститеља у Ивошевцима који се обнавља. Епископ Фотије истакао је колико је обнова светих храмова важна за духовни живот Срба у Далмацији и захвалио свима који су до сада учествовали у обнови као и Зорану Вапи, директору Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада.

Храмовна слава у Стрмици

На празник Рођења Пресвете Богородице (21.9.2016.) свечано и радосно прослављена је храмовна слава у Стрмици. Свету Литургију је служио гостујући свештеник Милан Радусин, парох биочићки. Слава Богу, сабрали се мјештани у великом броју да у својој светињи прославе име Божје и ону која нам је Бозијим провиђењем и својом слободом родила Спаситеља свијета, Господа нашега Исуса Христа. Дошао народ да се у овим худим временима, у великој борби за опстанак, помоли Пресветој Богородици за живот и здравље, да нам помогне да останемо на путу правде, истине и спасења, да остваримо своје на значење које је заједница са Богом и свим светима - спасење. Надлежни свештеник о. Саво захвалио се о. Милану што је и ове године био на храмовној слави у Стрмици и укратко говорио о празнику. После Свете Ллитургије освештан је славски колач жито и начињен опход - литија око Светога храма. После тога припремљена је трпеза љубави за сав народ.

ПОДЕЛА ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ У СКРАДИНСКОЈ ПАРОХИЈИ

У уторак (20.09.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије, у пратњи протојереја Саве Миланковића и ђакона Миленка Лошића, поделио је хуманитарну помоћ у скрадинској парохији. Они су обишли парохијане у Великој Глави, Братишковцима и Ждрапњу и након разговора са њима уручили им пригодне пакете.
Ова хуманитарна акција плод је сарадње митрополије загребачко – љубљанске и епархије далматинске и уз Божију помоћ наставиће се и убудуће. Брига о сиромашнима увек је била заступљена у Цркви, а посебно је значајна на подручју Далмације где данас, нажалост, има библијске сиротиње. Осим тога, она је и обавеза свакога од нас и треба да буде дело сваког хришћанина, јер су љубав и милосрђе у самој сржи наше вере. Поучени јеванђељским казивањем о милостивом Самарјанину треба да будемо свесни да међу нама има доста људи којима је потребна помоћ и да сви сходно својим могућностима дамо допринос да бисмо им олакшали и улепшали живот, тако што ћемо им обезбедити основне намирнице које им недостају, али и лепу реч и осећај вредности и заједништва.

ХРАМОВНА СЛАВА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

У недељу (18.09.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. На овом светом месту данас се традиционално окупио верни народ да заједно са својим свештенослужитељима прослави славу манастира.
Након Свете Литургије братија манстира за све присутне уприличила је трпезу љубави, а Епископ Фотије захвалио им је на труду на почетку свога обраћања присутнима. Он је говорио о важности српске православне историје на овим просторима о којој сведоче многе светиње старе по неколико стотина година, а коју неки данас покушавају да оспоре. „Прошле године прославили смо 400 година од оснивања крчке богословије, а сада идемо у сусрет 700. годишњици манастира Крупе коју ћемо прославити догодине. Та дуга традиција далматинског православља говори о томе да наши људи не живе на овим просторима од јуче и исто тако да они желе овде да остану, негујући своју културу и поштујући светиње“, рекао је владика Фотије. У нашим светим црквама могу се чути само речи јеванђељске љубави која нам налаже да волимо свакога, оном савршеном, христоликом љубављу, без обзира на разлике као што су националност и вероисповест. „Човек је упростио љубав, јер му је тако лакше да је схвати, па је зато дели волећи овога или онога, али нас Христос учи да без разлике волимо све своје ближње и без двојбе будемо спремни да прихватимо њихов крст и помогнемо им својом жртвом, јер је једино таква љубав права и суштина је наше свете вере“, рекао је Епископ далматински.  Улога Цркве је, између осталог да људе одржава на окупу, уједињене, првенствено Србе у Далмацији, којих данас има мало, затим припаднике нашега народа без обзира у ком делу света живе, али и да наш народ држи у заједници са припадницима других нација и друге вере, да са свима имамо добар и братски однос. Да бисмо се приближили Богу морамо бити блиски са свим људима око нас, заједнички подносити жртве и подвиге и чинити све што је у нашој моћи да живимо богоугодно и врлински. Ако се надамо добром, морамо добро и чинити, ако молимо Бога за нешто не смемо остати глуви за туђе молитве, већ свакоме помоћи колико смо у могућности, јер како је говорио Патријарх Павле: „Ако учинимо све што можемо, Господ ће учинити остало“!

ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ ВЛАДИКЕ ФОТИЈА

У име православних Срба Далмације, имам дужност, али исто тако осећам личну потребу да свима који су непосредно или посредно осудили најновије бруталне претње упућене нашој заједници, преко графита „Ој Хрватска мати Србе ћемо клати“, исписаног на зиду једне шибенске школе, јавно изразим дубоку и искрену захвалност.
Посебно благодарим мојим драгим суграђанима и суседима Шибенчанима и градском интернет порталу: sibenik.in, који својим истинољубљем, људском и хришћанском солидарношћу, у овим искушењима бременитим временима, по мом скромном схватању, чувају душу и хрватском и српском народу.

Епископ далматински Фотије

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

На велики и страшни празник Усековања главе Светог Јована Крститеља (11.09.2016.), Његово Преосвештенство Епископ даломатински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику.
Том приликом владика Фотије говорио је присутним верницима о јучерашњем сабрању у Јасеновцу коме је, поред мноштва личности из црквеног и јавног живота, присуствовао и Патријарх васељенски Г. Вартолонеј. „На том месту Голготе јуче је било сабрано мноштво људи који се сећају страдања и страшних злочина који су се ту одиграли. Било је тешко и потресно посетити то место на коме можемо да видимо какве плодове може зло да донесе. Оно је страшно, а у исто време и свето, јер је то место победе добра над злом, са кога су се Богу представили људи који су постали свети мученици, док је судбина њихових мучитеља далеко од благословене“, рекао је Епископ Фотије. Он је такође поручио да се нико ко чини зло не може надати добром у вечности, јер ће на Страшном суду само праведници и мученици добити место покрај Господа, док ће њихови џелати бити гурнути у најдубљу таму. И овај данашњи празник говори нам да је једино пут мучеништва уствари пут спасења. Славећи име Светог Јована Крститеља који је без размишљања живот свој жртвовао за Господа треба да имамо на уму да постоје разне врсте жртве, али да без подвига нема спасења. Данашњи празник показује управо тај феномен борбе између добра и зла и говори нам да је врхунац вере у мучеништву. У свакодневном животу свако од нас носи неки крст, а начин на који тај крст прихватимо и да ли смо спремни да са несебичношћу, смирењем и љубављу помогнемо једни другима у изношењу тога крста оно је што ће одредити наше место у вечностм животу. Зато се угледајмо на све свете мученике који су у име Христово поднели највеће жртве и живимо трудећи се да постигнемо заједницу са ближњима и јединство са Богом.

ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ
У БОГОСЛОВИЈИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (04.09.2016.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Поводом почетка нове школске године он се обратио ученицима крчке богословије и пожелео им успешно школовање.
„Нека је благословен овај почетак и учење науке која није слична ни једној људској. То је небеска наука и зато се она тешко усваја, али има дубоки смисао и добар разлог зашто баш око ње треба да се трудимо, јер ако достигнемо њу, достижемо и спасење у Христу“, рекао је Епископ Фотије. Он је поручио богословима да треба да теже чистоти и угледају се на ангеле Божије, да се од светих мученика уче стрпљењу, од светих отаца аскетском подвигу, а од обичног народа смирењу и трпљењу. Свако од нас, а посебно богослов требао би да буде спреман да опрости ближњему сваки дуг, дакле да буде сличан човеку из данашњег Јеванђеља који је свом ближњем опростио дуг од сто динара, јер је то безначајно у односу на оно што ми дугујемо Господу. „Богу смо дужни све, овај и будући живот, све што имамо Он нам је дао као дар. За много шта смо и криви пред Богом, али нам Он непрестано прашта, а ми често нисмо у стању да некоме опростимо ни ситницу. Тако показујемо да нисмо слични Богу, да у нама нема правдољубивости, ни милосрђа“, поучио је Епископ далматински и додао да је основни задатак богослова да не буде такав, већ да се труди да живи по угледу на светитеље да би задобио Божији благослов. Треба да будемо свесни тога да су нам светитељи близу ако живимо богоугодно, у љубави и носимо крст једни другима, али су нам и демони близу ако смо нечастиви и у своме животу имамо места за мржњу и недела.

Беседа

link for download:here

ОБНОВА ХРАМА СВ. ЈОВАНА У ИВОШЕВЦИМА

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Г. Фотија започела је реализација плана обнове наше светиње у Ивошевцима. Велики донатор и Ивошевчaнин господин Душан Тишма и његови радници фирме ТИШМА д.о.о. из Марибора, изводили су  кровопокривачке и лимарске радове. Сви мијештани села дали су свој допринос у раду и организацији. Постављена је нова летва и парапропусна фолија, као и нови цријеп. Постављени су бакарни лимови као подашиви и бакрени олуци око храма. На звоник је стављен бакар и постављени су громобрани. У фази радова је и пијескарење и фугирање цијелог храма, чиме смо заокружили цијелокупни вањски изглед светиње. Важно је напоменути да су скупљани добровољни прилози по селу и да је велики број Ивошевчана, који живе у бијелом свијету, дао свој новчани прилог. Организовано је и донаторско вече на Бусијама где смо прикупили доста новца за реализацију овог богоугодног дијела.
Позивамо вас да и даље помажете своју светињу и посећујете своја огњишта, како не би пао у заборав труд наших дедова и прадедова. У плану нам је и уредити унутрашњост храма и осликати га фрескама.  А без вас не би могли ништа учинити.
Своје прилоге можете уплатити на рачун отворен код

Raiffeisenbank Austria.d.d. Zagreb, Swift RZBHHR2X
IBAN HR5524840081105848635,
назив субјекта: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ХРВАТСКОЈ, ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА,
ЦРКВЕНА ОПШТИНА ИВОШЕВЦИ

Подарио вам Господ Бог добро здравље, изобиље блага и свако добро, посредничким молитвама св. Јована Пророка Претече и Крститеља
Господњег.

ПРОСЛАВА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Широм Епархије далматинске данас (28.08.2016.) је свечано прослављен празник Успења Пресвете Богородице. Његово Преосвештенство Епископ далматиснки Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Храмовна слава овог манастира окупила је многе вернике који су се сабрали на овом светом месту да би одали почаст подвигу богомајке, која је духовна мајка свих нас.
Око 60. године, у граду Јерусалиму, Пресвета Богородица представила се Господу, а чудесном догађају њенога Успења присуствовали су сви апостоли и верници јерусалимски. Трећега дана након упокојења она је телом узнесена на небеса, па зато свети оци овај празник називају другим Васкрсом. „Данас у манастиру Крупи ми прослављамо овај величанствени празник и на тај начин смо се и ми прикључили литији која је ишла Јерусалимом на дан упокојења Богородице. Благодат Духа Светога нас је сабрала у ову светињу да Богу принесемо молитву, покајање и своју веру“, рекао је Епископ Фотије. На данашњој Литургији могли смо чути из светог Јеванђеља шта је суштина наше вере и циљ нашега постојања, а то је труд да обожимо своју природу. Бити успешан човек у земаљском животу је добро, али не и довољно, јер је Господ створио човека за више, да  Његовом благодашћу и сам постане Бог. То је једино могуће ако живимо по законима Христовим и подвигом, молитвом и покајањем достижемо светлост. „Земаљска реалност наводи нас да себи постављамо ниже циљеве и задовољавамо се ситним успесима, а заиста треба да тежимо примеру Пресвете Богородице која је цео свој живот живела служећи Господу и данас непрекидно бдије над нама и моли се за све људе, а посебно за благочестиве мајке које своју децу одгајају у хришћанским породицама учећи их основама наше вере“, поручио је владика Фотије. Овом приликом он је захвалио свима који помажу обнову манстира Крупе, а посебно господину Миљенку Домијану који је учинио пуно за ову свету обитељ. На предлог игумана манастира Крупе и Крке и Епископа далматинског Фотија, а по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја господин Домијан, због својих изузетних заслуга, одликован је орденом Светог Саве другог степена.
Након Свете Литургије за све присутне приређена је трпеза љубави. Том приликом Епископ Фотије поздравио је све госте међу којима су били и амбасадорка Србије у Хрватској, Мира Николић, градоначелник Обровца, Анте Жупан, представници локалних општинских власти и многи други. Епископ Фотије поручио је да је заједничка мисија свих нас без обзира којој вери припадамо, суживот у братској љубави и позвао све људе добре воље да се следеће године поново окупимо у манастиру Крупи и заједно прославимо 700 година постојања ове светиње.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (21.08.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Христовог у Шибенику. Том приликом верницима је представио новог шибенског пароха, Дајана Трифуновића који је одликован чином протојереја и новог епархијског ђакона, Миленка Лошића.
Епископ Фотије рекао је да се сада налазимо у периоду између два велика празника, Преображења Господњег и Успења Пресвете Богородице, те да је ово време када, као и у сваком посту, преиспитујемо своје духовно стање. „Како је говорио Свети апостол Павле, запитајмо се да ли себе зидамо као храм Божији, са драгим камењем, мермером и златом или само сламом и блатом земаљским. Да ли себе уграђујемо у живу Цркву Христову или се васпитавамо као смртно, пролазно биће које неће проћи огањ приликом другог доласка Христовог“, поручио је владика Фотије и нагласио да је период поста време када треба да се трудимо да будемо бољи него што јесмо, да се удубљујемо у тајне наше вере и долазимо на света богослужења. „Нема нас много данас овде и зато се питамо где су они људи који  понекад дођу у храм Божији, најчешће за Божић, Васкрс и храмовну славу. Где су они читаве године и шта се у међувремену десило у њиховим животима, колико безакоња су учинили, а колико мука и невоља су имали“, упитао је Епископ са поруком да је храм Божији дом сваког верника у који се не улази из обавезе, већ из љубави и сазнања колико је то душекорисно за свакога од нас.

ПРОСЛАВА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У МАНАСТИРУ КРКИ

Традиционално сабрање поводом Преображења Господњег окупило је многе вернике у светоархангелски манастир Крку. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (19.08.2016.) Свету Архијерејску Литургију у овом светом храму, а затим се обратио присутнима и зажелео им срећан и благословен празник.
„Свако ко је данас овде дошао је уствари на гору Тавор да се сусретне са преображеним Христом. Није чудо да су у 14. веку монаси овога манастира дошли овде из Свете Земље у потрази за божанском светлошћу и основали неколико скромних келија, чиме је манастир Крка 1345. године започео своју историју. Од тога времена монаси овог манстира као преображени људи сведоче Христа, попут Његових ученика који су проповедали чудо којем су присуствовали на гори таворској“, рекао је Епископ Фотије и додао да смо сви данас на овом светом месту да се причестимо том божанском светлошћу да бисмо предокусили тајну васкрсења ка којој иде људска историја. У том смислу Преображење такође представља и предокус суда Божијег, јер све оно што је од таме и греха биће одагнано од Бога, а оно што је од истине и светлости, праведно и врлинско биће преображено. Тако ће и они људи који су испуњени хришћанским врлинама, вером, љубављу и надом, наследити Царство Небеско. Данашњи празник нам поручује да се преобразимо и будемо такви, благочестиви људи, да свако ко живи недостојним животом искуси покајање и постане честит и уљудан човек. „Све оно што није по Богу треба да се преобрази у нама кроз заједницу са Богом коју остварујемо првенствено у Цркви Христовој на Светим Литургијама. Уз благодат Духа Светога треба да постанемо људи који ће својим ближњима увек пружати утеху и наду“, рекао је владика Фотије. Он је поздравио све присутне, а посебно представнике власти који се боре да наш народ на овим просторима добије прилику да оствари своја права и буде равноправан и прихваћен братском и хришћанском љубављу. „Желимо да кажемо да ми јесмо ту и да нећемо отићи са ове свете земље коју нам је Бог дао, али све друге људе поштујемо и прихватамо као браћу и сестре у Христу“, поручио је Епископ далматински. И ове године преображењски сабор посетило је мноштво званичника, а међу њима и амбасадорка Србије у Хрватској, Мира Николић, као и представници локалних општинских власти.

Беседа

link for download:here

Беседа

link for download:here

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У периоду од 11. до 18. 08. 2016. манастир Крка традиционално је био домаћин сликарима. Уметничко братство манастира Крке окупља се већ више од две деценије и својим радовима који имају завидан умјетнички квалитет представљају манастир као мецену ликовне културе.
У ликовној колонији 2016. године учествовали су: Дарко Омчикус, Никола Марчета, Вукашин Делић и Дејан Крга.

СИСТЕМАТИЧНО ПЉАЧКАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА
У КИСТАЊСКОЈ ОПШТИНИ

У задњих годину и по до двије, на подручју општине Кистање и ближој околици,  тачније, на парохијама: ђеврсачкој, те првој и другој кистањској, преко петнаест пута је проваљено и два-три пута неуспјешно покушано, у храмове СПЦ. 
Тако у храм св. Илије у Ђеврскама шест пута, три пута у храм св. Јоакима и Ане на Брибиру, те  храмове св. Ђорђа у Добропољцима,  св. Николе у Кистањама, св. Петра и Павла у Биовичином Селу, св. Јована у Ивошевцима. При свему овоме почињена је  велика материјална штета, али више забрињава да се некажњено и упорно могу газити и обесвећивати нечије светиње и вјерско и људско достојанство!   Ни једном од свих ових пљачки, иако су углавном све уредно пријављене полицији, иста није успјела издвојити ниједан материјални доказ,  који би упутило на починитеља, иако је починитељ свима познат и редовно признаје почињење дјела. Ријеч је о несрећном младом човјеку из Ђеврсака, који је упоран да направи каквугод криминалну каријеру, али свој занат безуспјешно покушава испећи "кокошарећи" по црквама и кућама сумјештана. С обзиром да је становништво углавном старије животне доби, те немоћно и незаштићено, јавио се и велики страх шта се може десити, ако кога у својим јуначким походима затекне у кући.
Полиција тврди да је немоћна и да нема механизме којим би се спријечило ово иживљавање над православним светињама и народом, а правосуђе "човјекољубиво" узима у обзир младе године и несређену породичну ситуацију дотичнога, па га ослобађа, без обзира не посљедице и упорно понављање недјела.
С обзиром да су правосудне институције и државни апарат немоћни пред "болешћу" једног неоствареног младића промашеног животног циља, позивамо парохијане да у већој мјери обрате пажњу на своје светиње и домове и не дозволе они, кад не могу они који су за то плаћени, да се било ко иживљава над заједничким и тешком муком обновљеним храмовима и домовима.

парох парохије ђеврсачке и прве кистањске
протојереј Ђорђе Веселиновић 

ХРАМОВНА СЛАВА У ГОЛУБИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (15.08.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Голубићу. Том приликом у чин чтеца рукопроизведен је Немања Плавшић.
На празник преношења моштију Светог архиђакона Стефана, традиционално је одржан сабор поводом храмовне славе. Присутни верници имали су прилику да чују о животу и подвигу Светог архиђакона Стефана који је био први мученик за веру Христову. Безгранична верност Господу и истрајно исповедање вере биле су његове велике врлине, уз помоћ којих је покушао и своје сународнике да поучи Христовом предању. Јевреји, нажалост, нису прихватили Сина Божијег, те су се окренули против Светог Стефана и на њега насрнули камењем. Тако пострада овај велики угодник Божији, а његово тело оставише псима, али га друге ноћи пронађе Гамалил, потајни ученик Христов, однесе га на своје имање и погребе у једној пећини. Вековима након тога није се знало где се налази тело светитеља, све док се 415. године сам Гамалил не указа у сну свештенику Лукијану који се јави патријарху и са његовим благословом откопа гроб Светог Стефана. Његове мошти тада пренесоше на Сион, а касније у Цариград и над њима се од тога доба децише многа чудесна исцељења. „Од Светог архиђакона Стефана можемо да научимо да будемо постојани у вери као што је он био када је пред својим сународницима исповедио Христа. Па чак и у тренутку смрти, у његовом срцу нема злобе, он моли Бога да им опрости то недело. Светитељ нас тиме такође учи да оне људе који не прихватају нашу веру не мрзимо, већ да се молимо да и они осете благодат Светога Духа“, рекао је Епископ Фотије.  Владика је затим свим присутнима честитао храмовну славу и захвалио онима који помажу обнову цркве у Голубићу.

Беседа

link for download:here

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ СВЕТЕ НЕДЕЉЕ

Данашњи дан (14.08.2016.) донео је велику духовну радост у манастир Свете Великомученице Недеље у Оћестову, јер је ова света обитељ добила новог члана. На данашњој Светој Литургији коју су служили Епископ далматински Г. Г. Фотије и Епископ франкфуртски и све Немачке Г. Г. Сергије, досадашњи искушеник Радомир Врањешевић примио је монашки чин. Нови сабрат манастира у Оћестову свету се представио под именом Киријак које је добио по Светој Великомученици Недељи, на грчком језику названом Киријаки.
Његово Преосвештентво Епископ далматински Г. Г. Фотије упутио је честитке свим присутнима који су поделили овај духовни дар, а посебно оцу Киријаку и игуману манастира у Оћестову, оцу Херувиму. Он је истакао колико је монаштво важно у данашњем свету који вреднује пре свега површне и материјалне ствари, јер је оно жртва без крви која нас учи кроткости, смирењу и животу са Богом. „Монах Киријак носи име једног великог светитеља, Киријака Отшелника, који је живео у Јорданској пустињи у најстожем подвигу и за свога живота достигао је тај духовни ниво да је могао да прогони демоне и исцељује сваку болест. Дај Боже да и наш отац Киријак има такав дар подвижништва“, рекао је Епископ Фотије. Он је подсетио да данас празнујемо седам Макавеја и њихову мајку Соломонију, пострадале за веру у време безбожнничког цара Антиоха који је покушао да Јеврејима наметне идолпоклонство. Иако су пострадали у време Старога Завета њихова је жртва Христолика, јер се не хтедоше одрећи једнога Бога и закона Мојсијевих.
Након Свете Литургије, са неколико речи присутнима се обратио и Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и свенемачки Г. Г. Сергије изразивши велику радост што је данас присуствовао овом радосном догађају. „Можда је данас највеће распеће у Далмацији, али видите како Господ кроз тај крст доноси светлост Васкрсења у данашњем дану када ова Епархија добија новог монаха који ће надаље да се моли за свој народ“, рекао је Епископ Сергије и додао да је од изузетне важности да Срби у Далмацији сачувају своје храмове и огњишта. Упркос свим недаћама са којима се наши људи вековима сукобљавају, они заједно са својом вером на овим просторима ипак опстају, а на нама је свима да молимо Господа за снагу и истрајност како бисмо своје далматинско наслеђе сачували и предали новим генерацијама када за то дође време.

Беседа

link for download:here

Беседа

link for download:here

САД ЋУ ТИ ПОМОЋИ

Преподобни Герасим и лав Јордан
Друти Светитељ из петог века, Преподобни Герасим живео је у манастиру у јорданској пустињи. Једном, док се Преподобни молио Богу у пустињи, изненада зачу страшну рику и угледа лава. Лав је, храмљући, прилазио Преподобном Герасиму. Пришавши, пружи му повређену и загнојену шапу. Свети виде да се у шапу зарила велика бодља. Лав је посматрао старца погледом пуним патње.
- Шта је, пријатељу, много те боли? - упита старац.
- Стрпи се, сад ћу ти помоћи.
Он извади бодљу из шапе, очисти рану и повеза је комадићем тканине. Затим нежно погледа звер са великом гривом и отпусти је. Али лав није хтео да оде и од тада је пратио Преподобног куд год да крене, као ученик учитеља, и у свему му је био послушан.
У манастиру, у коме је живео Преподобни Герасим, воду су из реке Јордан доноси на магарету. Старац је дао лаву задатак да чува магаре док оно пасе на обали. Лав је усрдно испуњавао ово послушање, али једном је заспао у сенци под палмом. У то време, туда је пролазио караван камила. Власник каравана виде да нико не чува магаре и одведе га, помисливши да је залутало.
Када се лав вратио у обитељ без магарета, Герасим му рече:
- Појео си магаре? Ако је тако, онда ћеш морати да обављаш сав његов посао!
Осећајући кривицу, лав спусти главу.
Од тада је лав почео испуњавати своје ново послушање: доносио је воду у манастир.
После извесног времена, исти тај караван се враћао назад. Са високе обале лав угледа своје магаре и радосно потрча према њему. Трговац се уплаши и побеже, оставивши свој караван, а лав узе у зубе узду као што је раније чинио, поведе магаре у обитељ и доведе га старцу.
Герасим погледа лава и осмехнувши се, рече:
- Грдио сам те ни кривог ни дужног. Ти си поштена животиња, и ево, дајем ти име Јордан.
Још дуго је лав Јордан живео у манстиру. Када је Преподобни Герасим сасвим остарио и умро, лав поче туговати и престаде да једе. Затим леже на старчев гроб, заурла тако да од његове рике и ваздух задрхта, и умре.
Од тог давног доба Преподобног Герасима Јорданског на иконама често приказују са лавом.
Свети Антоније Велики и гавран
Свети Антоније живео је у четвртом веку. Њему су лавови помагали као одани пријатељи. Једне ноћи му Господ откри да на другом крају Египатске пустиње живи пустињак кога он треба да види. И деведесетогодишњи старац се отисну на пут.
Тежак је пут кроз пустињу: сунце пржи, воде нема, само ветар носи ужарени песак. Пред старцем је ишла хијена показујући му пут. Она га доведе до пећине чији је улаз био прикривен палмом. Свети Антоније уђе у пећину и у полумраку једва разазнаде човека који се молио. То је био Преподобни Павле Тивејски. Старци се загрлише.
Затим се догоди нешто задивљујуће: долете гавран и стаде крај њихових ногу са хлебом у кљуну.
- То нам је Господ приредио трпезу - рече Свети Павле.
- Сваки дан добијам од Њега по пола хлеба, а данас због твоје посете, послао нам је цео хлеб.
После трпезе Павле рече своме другу да ће ускоро умрети и да је Бог, уствари, послао Антонија да га сахрани.
Заплака Антоније, изађе из пећине и стаде се молити да Господ још не узима његовог друга. И угледа дивно виђење: необично јарку светлост, Анђеле како поју, Пророке, Апостоле, а међу њима Преподобног Павла.
Свети Антоније се врати у пећину и виде да се Свети Павле већ упокојио...
Сву ноћ је Свети Антоније плакао и молио се над телом свога друга, али дође и јутро, требало је копати гроб, а лопате нигде нема. Све сам камен и земља сасушена од врућине.
Изненада, пред њега стадоше два лава. Ти лавови су се много година дружили са Преподобним Павлом. Они спустише главе пред упокојеним и почеше копати гроб. И Свети Антоније заблагодари Богу за такве помоћнике.

САЈАМ У МАРКОВЦУ

У седму недељу по Педесетници, а прву по успомени празника светог пророка Илије, светом Литургијом у Марковцу прослављен је заштитник овдашњег храма и цијеле Парохије марковачке.
Иако јесење кишно вријеме није одавало утисак да се прославља празник овог љетног свеца, народ се ипак окупио у великом броју у својој цркви како би учешћем на светој Литургији и причешћивањем светим Тајнама Христовим показао да је Црква једина која окупља Духом Светим све људе на једном мјесту без обзира на љихове различитости и профиле.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Рајко Марић, пензионисани свештеник сремске Епархије, а који је родом са ове парохије, уз саслужење братије из Архиепископије београдско-карловачке, те Епархија будимске и далматинске, уз појање хора храма Покрова Пресвете Богородице из Книна.
У току свете Литургије причестио се велики број вијерног народа, а након резања славског колача и освећења славског жита, прота Рајко обратио се вијерницима поучним словом о светом пророку Илији. Поздравио их је и честитао им храмовну и парохијску славу и изразио искрену духовну радост да се у овој цркви сваке године о овом сајму окупи већина народа који је напустио ову парохију како својом вољом, а тако и вољом душмана и човјекомрзаца.
У наставку је извршен опход око храма, те је начињен помен свим упокојеним житељима ове парохије.
Молимо се драгом Господу да подари још много година саборовања око овог светог храма на Далматинском Косову, те да прогнани народ нађе пут свјетлости и повратка на своја вијековна огњишта.

протонамјесник Станко Антић

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (04.08.2016.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Велику духовну радост данашњега дана представља рукоположење ђакона Милана Кадијевића у чин свештеника.
Том приликом Епикоп Фотије обратио се присутнима са неколико речи о свештеничком позиву. „ Данас смо у овој светој обитељи имали благослов рукоположења, који је велики дар Духа Светога. Свештеничка служба није земаљска служба, јер свештеник улази у олтар и обраћа се живоме Богу и тиме улази у небеску реалност. Свештеник се на Светој Литургији дотиче Светих Тајни у које и анђели желе да завире. Због тога његов живот треба да буде  узвишен, јер је таква и његова служба. Он не сме себи дозволити да је само у цркви свештеник, а ван ње да буде разбојник, јер таквога човека народ неће слушати и у њему неће видети слугу Божијег, сведока распетог и васкрслог Христа“, рекао је Епископ Фотије. Један свештенослужитељ треба својим парохијанима да служи као пример поштеног и богоугодног живота, да га и томе воде скромност и љубав према Богу и ближњима, а никако да се над њима на било који начин уздиже. Христ нам је дао образац савршеног живота који је предуслов вечнога живота и Царства небеског. Благодат божија не може се стећи новцем, већ само постом, молитвом и богоугодним животом. Ова људска историја била би бесмислена без Божијег суда, злочинци би остали некажњени и у овом свету тријумфовало би зло. „Божија правда је неизбежна и Он ће судити свима нама, па тако ни свештенослужитељи немају никакву привилегију пред Богом, већ напротив, њихова је одговорност већа, јер им је дат већи дар него осталим људима“, рекао је Епископ Фотије.
Након Свете Литургије у манастиру Драговићу, као и у другим црквама широм Епархије далматинск,е служен је мали помен за жртве рата од 1991. до 1995. године.

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ РАТА У ЦРКВАМА
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Дан уочи годишњице велике трагедије српског народа у Хрватској (04.08.2016.) у манастиру Крки, као и у другим светињама Епархије далматинске, служен је мали помен за настрадале у војној акцији „Олуја“. Братство манастира помолило се за душе свих невино пострадалих у ратном периоду од 1991. до 1995. године. Последице ове велике невоље која је задесила наш народ осећају се и данас, више од двадесет година касније. Још траје обнова кућа и цркава које су тада уништене, а изгубљени животи нажалост, не могу се обновити нити надокнадити. Због тога је на свима нама да се током целе године, а не само уочи годишњица, сећамо оних који су невино страдали и молимо Господа да се више никада слична трагедија не догоди.

НОВИ ИЛИНДАНСКИ БРОЈ КРКЕ

Из штампе је изишао нови илиндански број Крке.

Садржај броја: Света пророк Илија, Апостол Петар, Не бацати бисер, Значење архијерејских светих одежди, Премудрост, смерно стојмо! Чујмо Свето јеванђеље!, Кад трње процвета, Убиство цара Николаја II и његове породице, Изабрао је крст љубави Божије, Светогорске цртице, Отац Јоаким, Манастир Хиландар и цар Иван Грозни, Марија!, Дођите и поклоните се, Траћење чијег времена?, Освета или казна, Једно писмо, Православље и пут јоге, Компјутерска зависност и како се од ње излечити, Мој друг Душан је отпутовао у Париз, Син човечији када дође, хође ли наћи веру на земљи?, О нама и нашој легенди, Сад ћу ти помоћи, Вијести из епархије и адресар.

опширније у нашој секцији публикације.

ХРАМОВНА СЛАВА У ЂЕВРСКАМА

На празник Светога пророка Илије (02.08.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Ђеврскама. Поводом храмовне славе црква посвећена овом светитељу била је испуњена верницима, а посебна духовна радост данашњега дана било је рукоположење Милана Кадијевића у чин ђакона.
„Данас је благословен дан, јер се подсећамо на једног великог угодника Божијег који је живео у 8. веку пре Христа, управо у време када се јудејски народ поделио, а племена Израиљева су отпала од праве и истините вере. Само два племена су остала верна Богу и Мојсијевим одредбама богослужења, а Свети пророк Илија је тада покушао те отпале људе да врати истинитоме Богу и Старозаветној цркви. То је била његова борба и подвиг у коме је он био веома ревносан. Он је изобличавао безакоње и идолпоклонство, а да би у томе успео на три године и шест месеци затворио је небо и  није било кише, те је настала пустиња и глад. Све то имало је за циљ да се људи покају и врате Богу, јер је боље да пате неколико година, него да читаву вечност проведу у страдању. Свети Илија је носио крст свога народа, посећивао сиротињу и немоћне исцељивао. За свога живота сусрео се са Господом, који му се након бројних знамења обратио“, рекао је Епископ Фотије и додао да нас Свети Илија поучава да верујемо за Бога и Цркву Христову, да верујемо једни за друге, да будемо једни другима у невољи близу. Ово је посебно важно за Србе у Далмацији, јер велики део нашег народа овде живи у библијској сиротињи. „Управо тим људима треба да помогнемо којико год је у моћи свакога од нас, треба да будемо уједињени, и свештена лица и представници локалне самоуправе и да дамо све од себе да олакшамо живот својим сународницима“, рекао је Епископ Фотије. Уска стаза доброчинства, скромности и богоугодног живота једини је пут ка Господу.

Света Архијерејска Литургија у Шибуљини

Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је данас (01.08.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Шибуљини уз саслужење свештенства Епархије далматинске.
Лирургији је присуствовао велики број вјерника из овог малог далматинског мјеста и већина њих приступила је Светој Тајни Причешћа.
По завршетку службе Владика Фотије одслужио је помен шибуљињанима пострадалим на данашњи дан 1941. године. Наиме, њих су сљедбеници тадашњег злочиначког режима окупили у храм Св. Архангела Михаила, мучили на најзвјерскији начин, а потом одвели у Слано на острву Пагу и тамо их погубили.
У пригодној бесједи Епископ је поздравио окупљене вјернике и истакао да су њихови преци мученички пострадали за вјеру православну, те да је њихов подвиг једнак подвигу јасеновачких, глинских и многих других мученика пострадалих широм тадашње државе.
Трудом надлежног свештеника, протојереја Саше Дрче, за све присутне уприличено је послужење у храмовној порти.

Беседа

link for download:here

Храмовна слава у Развођу

Као што је већ уобичајено, у трећу недјељу по Петровдану 1.07.2016.године, храм Свете Великомученице Недјеље у Развођу, обиљежио је своју храмовну славу. Ове године смо имали задовољство угостити значајан број некадашњих и садашњих становника овога села. Свету Литургију служио је протојереј Владимир Вукосављевић парох из Книна уз саслужење ђакона Јове Калинића (Архиепископија београдско-карловачка), родом из Дрниша, уз појање пароха и парохијана. Беседу о Св. Вмч. Недјељи, њеном значају и примјеру за све вјернике далматинскога краја произнио је надлежни парох јереј Драган Зорица, осврнувши се и на градитељске подухвате у обнављању како ове светиње, тако и других храмова дрнишке парохије, као и проблеме са којима се сусреће малобројни православни живаљ на просторима Епархије далматинске.
Након одслужене Свете Литургије, пошло се у литију око храма, а потом је пререзан славски колач и одслужен помен свим упокојеним парохијанима. 
Захваљујемо се свима који су узели учешћа у овогодишњем слављу, као и онима који ове године нису били у могућности да присуствују с надом да ћемо се у још већем броју окупити идуће године.

Управа дрнишке парохије

Проваљен Храм Св. Вмч. Георгија у селу Велушић

Већ други пут у посљедњих пет година, проваљен је Храм Св. Вмч. Георгија у селу Велушић, парохија дрнишка. Након извршеног очевида од стране полиције 31.07.2016.године, надлежни парох је установио да је из храма одњета мања количина новца од прилога вјерника и продаје свијећа. Установљено је и то да су врата значајно оштећена, те су као таква неупотребљива до санације штете.
Како провале у православне храмове на нашим просторима нису ријеткост, молимо све вјернике да пазе на своје храмове и никоме не дозвољавају њихово обесвећење ма из каквих побуда то било. Уколико се индиције полицијских службеника о починитељу потврде, а правосудни органи одраде свој дио посла, извјесно вријеме се можемо надати миру.

Управа парохије дрнишке

ПОКУШАЈ ПРОВАЛЕ ХРАМА СВ.ЈОВАНА У ИВОШЕВЦИМА

У недељу (31. јула) око 11 и 30 часова, уочен је покушај провале у цркву св. Јована у Ивошевцима.

Непознати починитељ покушао је обити бочна улазна врата металним предметом и тиме нанео мања оштећења. До самог проваљивања није дошло и на сву срећу није било отуђења храмовних предмета.

Полиција је изашла на место догађаја и направила увиђај. Поднесена је кривична пријава за Н. Н. особом у надлежној полицијској управи у Книну.

ХРАМОВНА СЛАВА У КАРИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (28.07.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Карину. Поводом храмовне славе у цркви посвећеној Светим Кирику и Јулити окупило се мноштво верника којима се Епископ Фотије обратио са неколико речи о данашњем празнику.
„Данас прослављамо ранохришћанске мученике Кирика и Јулиту, који су пострадали у време цара Диоклецијана. У то време Кирик је био мало дете, када је његова мајка изведена да јој се суди, јер је хришћанка. Заједно са њом и он је исповедио Христа и тако су обоје пострадали“, рекао је Епископ Фотије. На данашњи дан такође празнујемо и Светог Владимира Кијевског који је са 10. на 11. век владао у Русији и послао своје изасланике у православни Цариград, да би се поучили православљу и одлучили да ли да прихвате веру са запада или са истока. Када су дошли на Свету Литургију у цркву Свете Софије, Руси који су до тада били незнабожци и поштовали разна словенска божанства, били су толико задивљени да су рекли да нису знали да ли су на земљи или на небу. Тако је Свети кнез Владимир одлучио да од Византије Руси приме православље и постану православни народ Божији. У својој беседи Епископ Фотије се захвалио онима који су помогли обнову каринског храма и свима који помажу у обнови и уређењу осталих светих храмова Епархије далматинске. „Овај несретни рат, прогон и страдање довели су до тога да многа српска села буду уништена. Ипак, хвала Богу и добрим људима, велики део порушених светиња данас је обновљен“, рекао је Епископ далматински и посебно се захвалио господину Мирку Дуброји и његовој породици који помажу цркву у Карину.

ПРОСЛАВА СВЕТЕ НЕДЕЉЕ У КОЖЛОВЦУ

У недељу 24. 07.2016. године Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијејску Литургију у Кожловцу. Данашње сабрање, попут прошлонедељног у Оћестову, посвећено је Светој великомученици Недељи, а за седам дана ће се и у Развођу одржати сабор у име ове светитељке.
„Није чудо што је ова великомученица тако поштована у Далмацији, јер је она пострадала у раном хришћанству, а многа чудеса и дивна дела вежу се уз њу, као и уз данас празноване Свету великомученицу Јефимију и Свету равноапостолну Олгу која је помогла да се крсти велика православна Русија“, рекао је Епископ Фотије. У току 4. Васељенског сабора трајала је расправа о томе да ли је Господ Исус Бог и човек или је после оваплоћења божанска природа преузела Његову личност. Како се никако није могла разрешити, оба ова исповедања стављена су у кивот, у руке Свете Јефимије, а сви учесници Сабора провели су наредна три дана у посту и молитви. Када су коначно отворили кивот, православно исповедање вере стајало је у њеној десној руци, док јој је јеретичко учење било под ногама. Тиме је утврђена православна вера, наш пут и етика. Данас смо чули јеванђељску причу о томе како је Господ ицселио два човека која су била  демонизована. Она нам говори да Бог није одредио да човек буде станиште демона, већ станиште Духа Светога. Ипак, ако човек живи неблагословеним животом, он се излаже ризику да буде погодна жртва демона који ће га одвести у вечну провалију. Зато је на нама да се поучавамо кроз примере светитеља, да живимо у духу своје свете вере и своју децу васпитавамо да гаје љубав према Богу и ближњима. „То је оно чему нас учи данашњи празник и овај сабор“, рекао је Епископ Фотије и додао да су овакви сабори широм Епархије далматинске изузетно значајни, јер окупљају људе из читаве дијаспоре око наших светиња и тиме поспешују наш опстанак на овим просторима.

УЧЕНИЦИ ИЗ КНИНА И КИСТАЊА КОЈИ ПОХАЂАЈУ ПРАВОСЛАВНИ ВЈЕРОНАУК ПОСЈЕТИЛИ СУ ПРАВОСЛАВНИ КАМП НА ЗЛАТИБОРУ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина,Г.Фотија и неизмјерном љубављу игумана манастира Хиландара,Високопреподобног архимандрита Методија,наша дјечица из Книна и околних села,и дјечица из Кистања могли су да узму учешћа у православном кампу на Златибору.Полазак на пут је био 13.07.2016.г.у 09:30 часова.На пут је кренуло 125 ученика,16 родитеља и три водича.Водичи су били:протојереј Милорад Ђекановић свештеник и вјероучитељ из Книна,јеромонах о.Јован Ковачевић сабрат манастира Драговића и г.Душан Вуковић вјероучитељ из Кистања и Шибеника.Боравак на Златибору је трајао до 21.07.2016.г.Дјеца су имала прилику да упознају љепоте златиборског краја и гостољубивост предивних људи који су се од срца обрадовали нашем доласку и боравку на Златибору.Од тих љепота издвајамо:Стопића пећину,затим ,,Старо село“ у Сирогојну и водопад у Гостиљу.У Недјељу 17.07.2016.г.дјеца су узела учешћа као појци на Светој Литургији у храму Преображења Господњег на Златибору и приступили светој Тајни Причешћа.18.07.2016.г.(понедјељак),дјеца су имала прилику да се друже са тренерком ,,златних кошаркашица Србије“Марином Маљковић и кошаркашицама Тамаром Радоча и Невеном Јовановић,а затим је услиједило дружење са младим народним пјевачем Николом Роквићем.У уторак 19.07.2016.г.дјеца из Епархије далматинске,Епархије врањске и Епархије рашко-призренске имали су заједничко дружење у Дому културе у општини Чајетина.Све присутне је поздравио пресједник општине Чајетина г.Милан Стаматовић, рекавши колико је битно да се вјера и народни обичаји очувају у крајевима одакле дјеца долазеи да је Чајетина њихова кућа и да су у њу увијек добро дошли.Окупљенима се обратио и г.Милош Стојковић,повјереник манастира Хиландара без чијег залагања ово племенито дјело не би било реализовано.Све присутне је архијерејским благословом благословио Епископ врањски г.Пахомије.Дјецу је својим стиховима увесељавао г.Раша Попов.Дјечица су своју Епархију представили са по двије отпјеване пјесме из тог краја одакле долазе.У име Епархије далматинске ријечи захвалности на гостопримству упутио је протојереј Милорад Ђекановић.Послије програма у Дому културе,уз Епископа Пахомија,за водиче је уприличен пријем у уреду пресједника Опшине Чајетина г.Милана Стаматовића.У склопу боравка на Златибору дјеци је био неограничен бесплатни боравак у ,,луна парку“ и на отвореном базену у хотелу ,,Олимп“.У четвртак 21.07.2016.г.у 08:00 часова услиједио је пут преко Чачка,Краљева,Крагујевца,Београда према Книну.Учеснике кампа испратио је г.Милош Стојковић и г.Милан Стаматовић,загрливши свако дијете и пожеливши му да опет дође.На путу за Београд дјеца су посјетила једну од највећих српских светиња манастир Жичу.Ту су упознати са историјатом ове светиње кроз усмену ријеч и кроз кратки филм.Залагањем игуманије ове светиње са њеним сестринством дјеци је приређено послужење.Протојереј Милорад Ђекановић и група дјеце посјетили су гроб бившег Епископа далматинског а касније Епископа жичког  г.Стефана Боце.Дошавши у Београд дјеца су имала прилику да посјете музеј и стадион фудбалског клуба Црвене Звијезде.Ријечи добродошлице упутио је пресједник клуба г.Светозар Мијаиловић.Управа клуба додјелила је дјеци скромне поклоне а у име дјеце поклон икону Мајке Божије пресједнику је уручио о.Јован Ковачевић,ватрени навијач Црвене Звијезде.Круна нашег путовања приређена је у саборном храму у Београду.Светим архијерејским благословом дјецу је благословио Његова Светост Патријарх српски г.Иринеј у присуству Епископа топличког  г.Арсенија,викара Патријарха српског.Патријар се захвалио дјечици на посјети и зажелио им свако добро у њиховом животу и да живе животом правог хришћанина и да шире љубав и воле све људе око себе ма гдје да живе.Путовање се завршило посјетом храму Светог Саве на Врачару.Група са својим водичима вратила се у Книн 22.07.2016.г.у јутарњим сатима са пуно лијепих утисака који су од духовне користи за њих и које ће памтити до краја овоземаљског живота.У име Епархије далматинске,у име родитеља,у име дјечице учесника кампа и у наше лично име, ми водичи благодаримо Господу што нас је удостојио да будемо судионици овога дружења.Првенствено се захваљујемо игуману манастира Хиландара,архимандриту Методију са братством,предсједнику општине Чајетина г.Милану Стаматовићу,г.Милошу Стојковићу,повјеренику манастира Хиландара,игуманији манастира Жиче са сестринством,управи клуба Црвене Звијезде,братству саборног храма у Београду.Посебну захвалност дугујемо родитељима који су узели учешћа као васпитачи на камповању.Захваљујемо им се на несебичној љубави и бризи што су се дјечица осјећала сигурно и безбједно.

протојереј Милорад Ђекановић

ВЈЕНЧАЊЕ У ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ У КУЛИ АТЛАГИЋ

Свештеник Младен Скопљак вјенчао је у Суботу (16.07.2016.) у храму Светог Николе у Кула Атлагић Слободана Вулетић и Николину Колунџић. Извршивши Свету Тајни Брака над супружницима свештеник им је честитао и пожелио дуг, срећан и честит живот.
Овом Светом Тајном благословена је заједница између мушкарца и жене којој само присуство Христа даје право значење и суштину.

СВЕТА НЕДЕЉА У ОЋЕСТОВУ

На празник Свете великомученице Недеље (17.07.2016.) Његово Преосвештенство Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Оћестову. У манастиру који носи име ове светитељке на данашњи дан, као и многих претходних година, скупили су се верници из Далмације, али и разних крајева света који имају жељу да овај празник проведу у својој отаџбини.
Њима се након Свете Литургије обратио владика Фотије говорећи о подвгу Свете великомученице Недеље. „Нека нам је на здравље и спасење данашњи празник, храмовна слава манастира у Оћестову. Празнујемо велику светитељку која је мученички пострадала у 4. веку када је Црква била гоњена, а бити хришћанин значило је бити мученик“. Он је објаснио да је за многе неразумљиво зашто је потребно да човек страда да би се спасио, али да је управо то пут смирења, спасења и љубави. Тим путем су ишли свети апостоли и многи светитељи након њих, а нит мучеништва протеже се све до данас. „Нама у Далмацији мучеништво није страно, јер је овде православни Србин и даље мученик. С једне стране ту је унутрашње распеће које се односи на борбу са човеком греха у нама самима, а са друге мучеништво контекста у коме живимо који је врло често неповољан за Цркву Христову. То су историјске околности почев од првих прогона хршћана, до најновијега гоњења после Другог светског рата, а како неки светогорски оци и пророци нашег времена кажу, све оне воде ка новом рату и великом прогону. Они нас саветују да се припремимо за то време које ће почети зацарењем једнога човека који ће себе прогласити не само царем, већ и Богом и захтевеати да му се сви други људи покоре“, рекао је Епископ Фотије. Он је истакао да ће у том периоду све што има везе са Христом и Црквом бити гоњено и зато је потребно да се јачамо у вери, да о њој читамо и да је живимо сакупљајући се на богослужењима. „На првом месту треба да се уздамо у Бога и Његове светитеље, да са њима будемо једно у вери, покајању и молитви. Треба да будемо достојанствени православни Срби и молимо се и за оне који нас не воле, јер је човек који је испуњен љубављу према Богу и ближњем своме испуњен је Божијим благословом и у вечности га очекује васкрсење“, поручио је Епископ далматински.

Беседа

link for download:here

ПЕТРОВДАН НА ПОЛАЧИ

И ове године, а упркос великим врућинама,полачани са свих страна свијета окупили су се око свог храма и кроз светуЛитургију и причешће Христовим даровима прославили су своје небеске заштитнике, првоврховне апостоле Петра и Павла. Иако ово село подно Динаре броји свега стотињак душа, у ове свечарске дане се у њега слије још четвероструко толико људи, који су ратним вихором однесени на разне стране земаљског шара. То је један од примјера како се своје огњиште не заборавља и не препушта трајном отуђењу. Свету Литургију служио је јеромонах Јован, сабрат манастира Драговића и настојатељ манастира Црногораца. Црквену славу уљепшао је женски хор који је при храму Покрова Пресвете Богомајке у Книну. Након причешћивања великог броја народа Христовим Тајнама, пререзан је славски колач и освећено славско жито, те је начињен трократни опход око храма са поменом свих у Господу упокојених житеља овог села. На крају свете Литургије надлежни свештеник се захвалио оцу Јовану што сваке године узима учешћа у овој црквеној слави, те је заблагодарио Богу што се народ из године у годину окупља у све већем броју око своје парохијске цркве. Такође се захвалио свима који помажу започету акцију око обнове крова ове цркве и на крају поучивши народ словом о заштитницима овог села и цркве, повукао је паралелу између мученичког свједочења Христовог Јеванђеља у вријеме апостола и мученичког страдања српског народа за вјеру Христову на овим просторима у последњих стотину година с једне стране, и мученичког исповиједања вјере Православне у нашој Епархији у овим смутним временима с друге стране.
Молимо се Господу и светим апостолима Петру и Павлу да ова спаљена земља васкрсне и наново постане богати извор Православља.

протонамјесник Станко Антић

ПОСЛЕ 20 ГОДИНА СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ЦРНОМ

У обновљеном храму посвећеном апостолима Петру и Павлу, у близини Задра, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију. Црква која је до недавно била у рушевном стању, без крова и звоника данас (12.07.2016.) је била место окупљања многих верника који су у име Господње прославили празник заштитника овог светог храма.
„Велика је духовна радост што смо се окупили у овако значајном броју овде крај Задра, духовног центра Срба, где су кроз читав 19. век столовале владике наше Цркве. Данас славимо апостоле Петра и Павла који су мученички пострадали проповедајући веру јединог Господа истинитог у време када су многе земаљске вође покушале да се наметну као божанства“, рекао је Епископ Фотије. Апостоли Петар и Павле учили су људе Светом Јеванђељу, учењу љубави, да волимо Бога и једни друге. Велики учитељ Цркве, Свети Јован Златоусти каже: „Бог ће судити о нама и бити према нама онакав какви смо ми према другим људима“. Ако очекујемо да Бог буде милопстив према нама морамо и ми према другима бити добри и милостиви. То је учење које су нам донели апостоли, Свети апостол Павле у својој Химни љубави и апостол Петар у своје две саборне Посланице. „Суштина њихове проповеди јесте да волимо Бога и своје ближње, то је основни катихизис. Само ако тако живимо идемо путем спасења и Бог ће нам дати духовне снаге да будемо прави људи и прави хришћани, па ће тако и људи других вера и нација препознати у нама честите и добре људе, комшије, пријатеље и сроднике“, истакао је Епископ Фотије. Он је заблагодарио свима који су помогли досадашњу обнову овог светог храма и изразио жељу да се тај пројекат успешно доведе до краја, да се у овој цркви традиционално окупљамо на Петровдан, да богослужења постану редовна и да се из ње увек чује реч благослова и утехе.

Беседа

link for download:here

Недјеља 3. по Духовима у Шибенику

Данас (10.07.2016.) кад наша Света Црква Православна слави Трећу недјељу по Духовима и спомен св. Сампсона Странопримца Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење протојереја Саве Миланковића и јереја Дајана Трифуновића.
У бесједи након св. Службе Владика је окупљеним вјерницима говорио о житију св. Сампсона, те о погубитељном дјеловању црне магије, свакојаких новокомпонованих "видиоца" и разних секташких организација.
Поред наведеног ,Епископ је нагласио да данас, кад се служи Света Литургија, православном вјернику нема битнијег дјела осим присуства на служби Божијој.

ПРОСЛАВА ИВАЊДАНА У МИОЧИЋУ

На празник Рођеља Светог Јована Претече (07.07.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Миочићу. У храму посвећеном овом светитељу Епископ Фотије честитао је верницима празник и обратио им се са неколико речи о животу Светог Јована.
„Данас прослављамо великог угодника Божијег који је читав живот провео у пустињи. Када се појавио на реци Јордану да проповеда покајање народу је сама његова појава била чудесна и многи су мислили да је управо он обећани Спаситељ света. На то Свети Јован одговара да он није месија, већ Његова претеча и да је дошао да припреми пут за Његов долазак. Таква је мисија Светог Јована до дана данашњег, да кроз покајање призива народ Богу, Светој Литургији и свакоме добром делу“, поучио је Епископ. Свако од нас требао би да се запита има ли у његовом животу простора за покајање, важи ли и за нас реч Јована Крститеља. Небитно је да ли је неко монах, свештеник или само верник, свако треба да преиспита себе и схвати постоји ли нешто што чинимо, а да је противно закону Божијем. Управо то је простор за покајање које нас једино може вратити на прави пут и приближити Царству Небеском. Искушења су постојала од постанка света, али се данашње време одликује филозофијом да човек треба да мисли само на себе, да живи као да је све дозвољено. „Насупрот модерној филозофији Црква нас поучава да нам је све дозвољено, али нам није све на корист, јер постоји више од овог земаљског живота, а оно што у њему чинимо предодредиће наше место у Вечном животу“, рекао је владика Фотије. На крају беседе Епископ далматински захвалио је свима који су помогли обнову овог светог храма који је место светог сабрања српског православног народа са ових простора, али и важан део наше историје.

ИВАЊДАН У ИВОШЕВЦИМА

Прослава Ивањдана почела је служењем Вечерњег богослужења у среду (06. јула ). У храму Рођења светог Јована Крститеља у Ивошевцима окупило се око четрдесет верника на вечерњој служби. Након узношења молитве Господу за предстојећи дан, уследио је спортски део овог сабрања. Одигран је традиционални турнир у малом фудбалу код старе школе. На сам дан престолног Празника служена је света Литургија. Служили су протојереј Ђорђе Веселиновић и надлежни парох јереј Бојан Савић. По заамвоној молитви освећено је славско жито и пререзан колач. Потом је уследио трократни опход око храма и славска Литија. Служен је парастос за све уснуле ктиторе и обновитеље овог светог храма, као и за све оне који почивају на месном гробљу у Ивошевцима.

ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Празником Рођења Св. Јована Крститеља (7.7.2016.) прослављена је храмовна слава старе цркве у Стрмици. Св. Литургију служили су свештеници Милорад Ђекановић и Саво Мајсторовић. Народ Божији сабрао се око своје светиње прослављајући Господа и молећи се Св. Јовану да као народ Божији останемо на путу правде истине и спасења, да се одржимо на својим огњиштима. Нарочито радује што је било пуно дјеце на саборовању. После чињења литије и благосиљања славског колача и жита припремљена је трпеза љубави за све присутне.

ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

РЕЗУЛТАТИ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ЗА БОГОСЛОВИЈЕ

Бр.	ИМЕ И ПРЕЗИМЕ	МЈЕСТО РОЂЕЊА	ГОДИНА РОЂЕЊА	ПРИМЉЕН ЗА
1.	Синиша Стојисављевић	Бања Лука	2001.	Богословију Света Три Јерарха
2.	Никола Ђурић	Котор Варош	2001.	Богословију Света Три Јерарха
3.	Стефан Кнежевић	Дервента	2001.	Богословију Света Три Јерарха
4.	Милан Лазић	Маглај	2001.	Богословију Света Три Јерарха
5.	Милан Ђаковић	Мркоњић Град	2001.	Богословију Света Три Јерарха
6.	Никола Марковић	Добој	2001.	Богословију Светог Петра дабробосанског у Фочи

Напомена: Сви кандидати који су примљени за Богословију Света Три Јерарха морају да се што прије обрате најближем конзуларном представништву Републике Хрватске, како би поднијели захтјев за привремени боравак у Републици Хрватској.

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Том приликом поделио је са свим присутнима велику духовну радост због рукоположења ђакона Дајана Трифуновића у чин свештеника.
Епископ Фотије честитао је оцу Дајану и његовој породици, а затим рекао пар речи о свештеничкој служби. Данашње Јеванђеље говори управо о смислу те апостолске службе, а то је привођење људи Цркви Божијој. Чули смо како Господ сам приводи светог апостола Петра и његовог брата Андреја, а затим Јакова и Јована и од њих чини рибаре људских душа, апостоле и проповеднике Јеванђеља по читавој васељени. Њихови директни наследници јесу епископи Цркве, а први њихови сарадници су свештеници Божији. Сви они заједно учествују у подвигу сабирања расељеног народа на једно место, а то је Света Литургија која је икона Царства Божијег. Они људи који данас нису били на литургији, дали су приоритет својим свакодневним земаљксим пословима занемаривши посао небески. „Служба свештеника је да такве људе из свакодневног живота приводе Царству Небеском, а то није ни мало лак посао јер људи воле оно на шта су навикли, а свештеник треба да их преведе из мреже свакодневице у мрежу истине и правде Божије и благодати Духа Светога“, рекао је Епископ Фотије. Он је нагласио да у овоме животу треба да се угледамо на светитеље, а никако на разне идоле који нам се намећу, јер су се свети првенствено угледали на Христа и само ако будемо ишли њиховим путем поћи ћемо стазом која води ка Царству Божијем.

Беседа

link for download:here

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА ЕПАРХИЈУ ДАЛМАТИНСКУ

На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије СПЦ Епархија далматинска објављује

К О Н К У Р С

За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2016/17. годину који садржи следеће услове:

1. да кандидат није старији од 18 година.
2. да није ожењен.
3. да је душевно и тјелесно здрав.
4. да кандидат има развијен слух и глас за појање.
5. да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из опште културе.
6. да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успјехом и примјерним владањем.
Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника или се доносе на пријемни испит.
Уз молбу прилажу се следећа документа:
а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
б) свједочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оцјенама;
в) љекарско увјерење да је кандидат душевно и тјелесно здрав
г) увјерење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;
д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може уписати богословију;
ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.
Пријемни испит за кандидате за пријем у Епархију далматинску одржаће се 04.07.2016.г. (понедјељак) у просторијама Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, са почетком у 10:00 часова.
Напомена: Кандидати су обавезни донијети све горе наведене документе (оригинале или овјерене фотокопије) и дати их на увид испитној комисији.

ВИДОВДАН У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

У манастиру Лазарици на далматинском Косову данас (28.06.2016.) је, уз пригодан програм, традиционално прослављен Видовдан. На Светој Архијерејској Литургији, поред Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Г. Фотија окупило се мноштво верника из Далмације, Босне и Србије.
На почетку свечаног програма Епископ Фотије поздравио је све присутне и пожелео им срећан и благословен овај велики празник. „Историја сведочи да није случајно што је овај манастир посвећен косовским мученицима. У доба када је владика Стефан Кнежевић одлучио да ову светињу посвети управо њима и светом цару Лазару било је оних којима се није допадало да се Срби сећају својих славних предака. Ипак, Бог је дао да буде овако, да се сећамо својих корена и зато имамо будућност“, рекао је Епископ Фотије.Том приликом он је поздравио представника амбасаде Србије у Загребу и представнике далматинских општина Бискупије, Кистања и Ервеника. О значају овога празника говори и чињеница да се он прославља широм света, на свим континетима подсећајући све вернике да следе пример цара Лазара и изаберу Царство Небеско. Када су давне 1389. године српски војници пошли у бој на Косово, свесни чињенице да су бројчано мањи од турске војске и да постоји велика шанса да на Косову пољу оставе своје животе, они су изабрали да се боре и поднесу жртву за своју веру и Часни Крст. „У свакодневном животу људи иду путем царства Небеског ако подносе жртве за добро својих ближњих, ако живе у љубави и поштовању како са припадницима свога народа, тако и са другима и стављају интересе својих ближњих изнад сопствених“, рекао је Епископ Фотије.
У свечаном видовданском програму учествовали су СКД Сплит и Удбина, гуслар Саша Лукић, певачка група Голубић, КУД Дрвар, Дечија рецитаторска секција и хор цркве Покрова Пресвете Богородице из Книна. Након њихових наступа у трпезарији манастира уприличена је трпеза љубави.

Беседа

link for download:here

ДЕЦА У ПОСЕТИ МАНАСТИРУ КРКИ

У оквиру Кампа српске културе – Герасим Зелић педесеторо деце из Италије, Коренице, Книна, Војнића и Ријеке посетило је манастир Крку. Деца су у периоду од 20. до 24. јуна имала прилику да бораве у манастиру, упознају се са његовом историјом и виде ранохришћанске катакомбе. Ова посета део је Кампа српске културе – Герасим Зелић који је у организацији удружења Жене косовске долине Уздоље имао за циљ да деци усади љубав и знање о сопственом пореклу, вери и традицији. Кроз упознавање српских историјских и верских знаменитости деци су представљени јунаци овога краја, културне и природне лепоте Далмације. Поред манастира Крке они су обишли храм Светог Спиридона у Скрадину, манастире Крупу и Оћестово, родну кућу и музеј Николе Тесле у Смиљану, као и Скрадински бук. Трећег дана посете деца су се сусрела са својим вршњацима из Жегара где је за њих организована приредба уз разне спортске активности. Са жељом да ово окупљање постане традиционално и да се камп одржава сваке године свима су на одласку уручене захвалнице и поклони за успомену од Жена косовске долине и братије манастира Крке.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У БИСКУПИЈИ

На духовски понедељак у храму Пресвете Тројице у Бискупији служена је Света Литургија поводом славе храма. Надлежном пароху, протојереју Владимиру Вукосављевићу саслуживали су протојереј Саво Мајсторовић и протонамјесник Станко Антић. Већи број вјерника који је присуствовсо литургијском сабрању узео је учешће у Светој тајни Причешћа,а након свете Литургије пререзан је славски колач.

Донаторско вече у Бусијама

Благословом Његовом Преосвештенства Епископа сремског Г. Господина Василија одржано је у суботу 11. јуна 2016. год. донаторско вече у Бусијама , при храму св. Ћирила и Методија , за обнову крова цркве у Ивошевцима.
Свештенство бусијске парохије, протојереј-ставрофор Милорад Нишкић и јереј Мићо Ристић,уступили су црквену салу где се и одржао овај скуп. У самој организацији учествовали су протођакон Слободан Вујасиновић,ђакон Епископа сремског ,  господин Дражен Тишма, господин Бранко Грчић и господин Вукашин Тишма. Прикупљено  је 4110 еура. Обећана су још нека новчана средства која ће бити уплаћена на рачун Црквене Општине Ивошевци. Захваљујемо Његовом Преосвештенству Епископу сремском Г. Господину Василију на благослову и домаћинству и свима који су узели учешће у организацији, свим донаторима и добротворима. Нека свима њима Господ Бог подари добро здравље и свако добро, посредничким молитвама св. Пророка Претече и Крститеља Господњег Јована.

НЕДЕЉА СВЕТИХ ОТАЦА У БИОЧИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је у седму недељу по Васкрсу  (12.06.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Биочићу. На овај дан сећамо се 318 Светих Отаца који су на Првом васељенском сабору утврдили православну веру.
Након Свете Тајне Причешћа Епископ Фотије обратио се верницима окупљеним у цркви Светих апостола Петра и Павла говорећи им о неизмерном значају који свети храмови широм Далмације имају у очувању православља на овим просторима. „Чувајући своје светиње ми чувамо своју постојаност и будућност нашег народа на овом подручју“, истакао је он. Због тога је важно да обновимо све наше свете храмове, јер они чувају наш народ и предање о светоме православљу. Овде су увек живели људи који су били непоколебљиви у вери, упркос разним недаћама које су их вековима уназад задесиле. Тако је и у приповеци „Пилипенда“ нашег познатог писца Симе Матавуља, описан један такав духовни јунак, који није хтео да прода веру за вечеру и да је се одрекне зарад привилегија и бољих услова живота. Ова одлика нашега народа даје нам наду да ће се и људи који су у последњем прогону били приморани да напусте своје домове једнога дана ипак вратити у Далмацију и наставити ту да одржавају наше обичаје, традицију и веру. Пред нама је велико сабрање свих православних цркава на Криту, чији ће први задатак бити да позову све хришћане да приступе православљу и да се они који су се од њега удаљили кроз покајање поново врате. Православна црква никада своје учење није другима наметала силом и мачем,већ само путем проповеди и речи истине, рекао је Епископ Фотије.
Након Свете Литургије Епископ Фотије у пратњи биочићког пароха, оца Милана Радусина, посетио је храм у Миочићу који се обнавља посвећен Светом Јовану Крститељу.

Вазнесење Господње

На празник Вазнесења Господњег-Спасовдан (09.06.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије слузио је Свету Архијерејску Литургију на сабору у Ервенику.
У својој беседи Епископ Фоије нагласио је да празник Вазнесења представља пуноћу васкршњег празника, јер је Господ својим Вазнесењем показао истинску и коначну отаџбину свих вјерујућих, а то је Царство Небеско. Поред тога, Епископ Фотије захвалио се свима који помажу обнову храма св. Николаја у Ервенику, јер обнова ова ове светиње гарантује опстанак насег народа на овим просторима, али и његово духовно узношење са земље на небо приликом сваког богослужења и сваког празника.
После Свете Литургије за све госте приређена је трпеза љубави залагањем надлежног свештеника Александра Вујка.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКА

У шесту Недељу по Васкрсу - Слепога ( 05. 06. 2016. године ) , Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Господин Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у светоархангелској обитељи манастира Крка.
У току Јутарњег богослужења, у манастирској капели светог Апостола Павла, игуман манастира архимандрит Никодим обавио је Свету Тајну Крштења над Михајлом, сином јереја Бојана Савића, пароха кистањског.
По Малом Входу, Епископ Фотије, обавио је Свету Тајну Миропомазања над новокрштеним. Затим је Михајло примио Свету Тајну Причешћа и постригана му је коса по Заамвоној молитви.
Епископ Фотије честитао је родитељима крштенога,куму  протонамеснику Немањи Клајићу и родбини, истакавши да је крштење  духовно прогледавање. Надовезавши се на данашње Јеванђеље, о исцелењу Слепога од рођења, владика је рекао да треба чекати  сусрет са Христом да би човек духовно прогледао. Јер тај сусрет управо се догађа на Светој Тајни Крштења када новопросвећени постаје часни члан Цркве Христове.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИР ОСТРОГ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Фотија, а у организацији Црквене општине книнске, 30. и 31. маја 2016. год. група ходочасника из Книна и околине била је на поклоничком путовању  у манастир Острог. Групу од стотину вјерника, која је и ове године кренула на поклоњење чудотворним моштима Светог Оца Василија Острошког, али и другим светињама херцеговачким и црногорским,  предводили су протојереј Владимир Вукосављевић, старешина храма Покрова Пресвете Богородице у Книну, протојереј Саво Мајсторовић, јеромонах Јован (Ковачевић), сабрат манастира Драговић.

Поклоници су првог дана ходочашћа 30. маја, на путу до Острога, обишли још двије православне  светиње; манастир Савину и новоизграђени храм Васкрсења Христовог у Подгорици.  Манастир Савина, који се налази на сјеверном дијелу црногорске обале, поред Херцег Новог састоји се од три цркве ; Мали и Велики храм Успенија Пресвете Богородице и манастир Св. Саве по којем је и добио име.
Мали храм Успенија Пресвете Богородице по вјеровању потиче из 1030.године, мада је најстарији запис у којем се спомиње из 1648.године. Обнова овог манастира започета је крајем XII вијека, доласком избјеглих монаха из манастира Тврдош, а завршена 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића ; мошти царице Јелене, крст Свеог Саве, укључујући и оне пренјете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве, који је овај Светитељ и саградио, налази се ван манастирског комплекса а недалеко од њега налази се и Велики храм Успенија Пресвете Богородице саграђен између 1777. и 1799 године.
Након Савине, у поподневним сатима, ходочасници су обишли и велелепни храм Васкрсења Христовог у Подгорици.
У вечерњим сатима поклоници су стигли у конак Доњег манастира Острог, смештеног код цркве Свете Тројице.
Другог дана ходочашћа, 31. маја, у острошкој светињи верници су присуствовали јутарњем богослужењу и Светој Литургији, у којој су част началствовања имали кнински свештенослужитељи. Током Свете Литургије, велики број вјерника приступио је Светој Чаши, причестивши се Крвљу и Тијелом Христовим. Нахранивши се благодаћу острошке светиње, благодарни Светом Василију Острошком Чудотворцу што их је удостојио да му приступе и да га замоле за небеско заступништво пред Васкрслим Господом. Духовно оснажени поклоници су, у повратку, посјетили манастир Жупа Никшићка , гдје су топло и са пуно љубави угошћени од стране игуманије манастира и њеног сестринства. Манастир Жупа Никшићка је женски манастир Епархије будимљанско-никшићке. Храм је посвећен св.апостолу Луки, чије су честице моштију поклоници имали прилику цјеливати и поклонити им се. По предању манастир је основала унука Вукана Немањића у 13.вијеку.
Након Жупе Никшићке, поклоници су у краткој посјети обишли и манастир Ждребаоник, гдје су се поклонили моштима Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског, насљедника Светога Саве, као и делу моштију Свете Преподобномученице Февроније.
На путу до Книна, група поклоника обишла је и Мостар те посјетила Саборну цркву у Мостару. Овај саборни храм епархије захумско-херцеговачке саграђен је у периоду од 1873. до 1992. године и био највеча црква на Балкану до краја 19-ог вијека
. Ходочасници су у манастирима дочекани и угошћени са великом братском љубављу и имали су прилике да се упознају са историјатом , животом и радом манастира и њиховог братства.
Ходочашће Светом Оцу Василију, у организацији Управе книнске парохије, организује се сваке године, тако да је овогодишњи поклонички пут наставак досадашњих, а биће настављен, по Милости Божијој и благослову Острошког Чудотворца и у временима која долазе, како би свеза љубави и чудотворства Светог Василија и даље духовно кријепила и молитвено оснажила све вјерујуће Србе, и сав православни народ у Далмацији у све дане до свршетка вијека. .
Црквена општина книнска захвална је свешетенству и монаштву цркви и манастира на братском пријему и гостопримству.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У Недељу пету по Васкрсу-Самарјанке (29.5.2016.године), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику, уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.
По завршетку свете Литургије,Епископ Фотије је поучио сабрани народ тумачећи јеванђелско зачало које је читано на светој Литургији, а које говори о жени Самарјанки и њеном сусрету и разговору са Христом.

ХРАМОВНА СЛАВА У КИСТАЊАМА

Свети Кирило и Методије свечано су прослављени и ове године у Кистањама. Светом  Литургијом началствовао је парох I кистањске парохије протојереј Ђорђе Веселиновић,уз саслужење надлежног пароха јереја Бојана Савића. Светој Литургији присуствовало је њих седамдесетак,а причестило се десеторо најмлађих.
По замвоној молитви пререзан је славски колач и освећено жито. Потом је извршен трократни опход и славска литија око храма.
Послужење за све присутне припремљено је у просторијама СНВ- а у Кистањама, а заједничким трудом кума овогодишње славе Недјељка Бјелановића, чланова Вијећа и пододбора СКД Просвјета у Кистањама и надлежног пароха. За кума идуће храмовне славе јавили су се чланови Просвјете.

ХРАМОВНА СЛАВА У КУЛИ АТЛАГИЋА

Дана 22. маја 2016.г. свечано је прослављена храмовна слава у Кули Атлагића. Светом Литургијом је началствовао протојереј ставрофор Данило Стегњаић из сремске епархије који је редом из Куле Атлагића, а саслуживали су пензионисани протојереј ставрофор Петар Јовановић, протојереј Миле Савичић, протонамјесник Слађан Тубић и јереј Младен Скопљак. Светој Литургији је присуствовао велики број вјерника. Након Свете Литургије пререзан је славски колач и извршен трократни опход око храма и на крају извршен општи помен за све преминуле мјеста Куле Атлагића.

Прослава Светог Василија Острошког у Имотском

Празник Светог Василија свечано је прослављен у Имотском, у манастиру Светог Василија Острошког у Црногорцима. Свету Литургију је служио протојереј Бранко Вујачић, парох подгорички уз саслужење игумана драговићког Варсонуфија и тројице пароха: имотског, протојереја Драгана Михајловића, биочићког, јереја Милана Радусина и подгоричког, јереја Миомира Вулевића, уз присуство бројних вјерника. По завршетку Свете Литургије, отац Бранко се обратио вјерном народу, честитајући им славу и рекавши да је задивљујуће то, што је народ овог краја, после толиког распећа и страдања које је претрпио, подигао овај храм и посветио га Светом Василију Острошком и тако васкрсава заједно са Светим Василијем, јер светитељ борави међу њима и њихов је заступник пред престолом Божјим. Отац Бранко је вјерном народу пренео благослове Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногоско-приморског г. Амфилохија и поздраве Његовом Преосвештенству Епископу далматинском г. Фотију и свештенству и монаштву ове богострадалне епархије. На поклон је из Острога донета икона Светог Василија која је освештавана на светитељевим моштима, са молитвеном жељом да светитељ преко ње штити, благосиља и исцјељује ране овог народа. 
Вјерном народу се потом обратио и јеромонах Јован, настојатељ манастира Светога Василија Острошког у Црногорцима, преневши присутним вјерницима поздраве Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија, који је по благослову Светог Архијерејског Синода морао да присуствује прослави славе Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, али је молитвено присутан са окупљеним народом. Отац Јован се захвалио гостима на љубави и труду да пређу толики пут и митрополиту Црногорско-приморском на исказаној љубави и што је послао групу вјерника на челу са јерејем Бранком да увеличају прославу овог великог празника у Имотском, рекавши да браћа из Црне Горе бораве близу моштију Светог Василија, али да је светитељ присутан гдје год је његова светиња и народ коју му се моли. Отац Јован позвао све присутне да се моле да овај народ опстане у суровим далматинским условима у којима живи и да сви пронађу пут ка спасењу, љубав ка васцијелом свијету и проживе живот у покајању, љубави и слози. Отац Јован се на крају захвалио и брату Роберту Милетићу, који је ктитор и приложник ове свете обитељи, и заједно са владиком Фотијем помаже ову светињу.
По завршетку свете Литургије уприличено је народно славље и поред славске трпезе организован је и пригодан програм. Славље је нарочито увеличала и фолклорна група АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, чији су чланови представили старе фолклорне игре и пјесме из Црне Горе и Србије.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

На дан када празнујемо Светог апостола Тому и Светог апостола и јеванђелисту Марка (08.05.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Лазарици у далматинском Косову.
У својој беседи након свете службе Епископ Фотије говорио је присутним верницима о значењу ових празника. Служба светитеља које данас помињемо била је заједничка проповед васкрслог Христа. Када се Господ Исус 40 дана по васкрсењу јавио својим ученицима апостол Тома рече да неће моћи да поверује да је то Он све док своје руке не стави на Његове ране од клинова и не увери се. У овој слици показује се немогућност људског ума да схвати природу васкрсења, јер је човек навикнут на земаљски циклус који се смрћу завршава и који смрт доживљава као последњу реалност. Због тога се Господ тада јавио, да би уверио људе у стварност васкрсења и поучавао их даље о тајнама царства небеског. О овом догађају наставили су да проповедају Његови ученици и Света Црква до дана данашњег. Говорећи о васкрсењу треба да имамо на уму дан када ће Господ Исус поново доћи и када ће васкрснути сваки човек који је умро од времена Адама. Како проповеда Јеванђеље, свако од њих ће се обући у тело које је имао за живота, али се неће сви у истој слави приказати. Једнима ће тела бити светла и обожена док ће други наликовати демонима, а све у зависности од тога како су провели свој земаљски живот. О томе су благовестили јеванђелисти који су нам показали пут спасења говорећи нам да треба да живимо по законима Божијим и да слушамо своју свету веру.

Камењем на Цркву

Дана 07.05.2016.год. надлежни свештеник ушавши у храм Св.великомученице Марине у Бињанима Доњим видио је да је храм проваљен. Наиме, провслник је разбио стакло од прозора и тако насилнички ушао у свети храм. Одмах је позвана полиција којс је извршилс увиђај.

ЕПИСКОП БРИТАНСКО – СКАНДИНАВСКИ У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

На празник Светога великомученика Георгија (06.05.2016.) у њему посвећеној цркви у Пађенама, уз Епископа далматинског Г. Г. Фотија скупио се верни народ који данас слави. Овај значајан празник увеличан је посетом Његовог Преосвештенства Епископа британско – скандинавског Г. Г. Доситеја који је са владиком Фотијем служио Свету Архијерејску Литургију. Том приликом пађенски парох отац Александар Вујко одликован је чином протонамесника.
Данашњи дан посвећен је великом угоднику Божијем који је пострадао у 4. веку. У незнабожачко време када су се људи клањали идолима Свети Георгије јавно је исповедио веру у васкрслог Господа. Због тога је био подвргнут страшним мукама, али га је вера у Бога сачувала кроз сва искушења. Он не хтеде да Га се одрекне и због тога га римљани посекоше мачем. Свети великомученик Георгије показао нам је да је пут мучеништва и пут спасења. „Управо то мучеништво је у коренима овдашњег народа који сведочи своју веру чак и по цену страдања“, рекао је Епископ Фотије. Он је додао да је много нашег народа због ратова на овим просторима било принуђено да напусти своје домове, али да се увек радујемо када неко од њих овде поново дође, па макар само у посету. Доказ да наши људи у дијаспори нису заборавили своју веру ни свој завичај је управо то што су захваљујући њиховој помоћи обновљене многе светиње у Епархији далматинској. Епископ Фотије захвалио се овом приликом Епископу британско – скандинавском Доситеју и његовом свештенику оцу Александру који нису жалили труда да би у Далмацији провели овај велики празник. Након Свете Литургије присутним верницима се обратио и владика Доситеј и изразио велику радост због свог доласка. „Гледајући ову цркву осетио сам њену старину и дубину. Она је оставила велики траг на мом срцу, а нарочито дивни споменици око овог светог храма који сведоче о томе да су људи на овим просторима успели не само да опстану него и да стварају дела од уметности која чувају веру и православље“, рекао је он. „Наше цркве на западу старост броје у десетинама година, а ова црква у којој данас служимо ускоро ће имати шест стотина година, зато треба запамтити колико је молитава у овим зидовима упијено од оних верника који су живели итекако тешким животом, јер Далмација је земља камена на којој расте слатко грожће и челиче се гвоздени људи, гвоздена воља и православље“, поручио је Епископ Доситеј.

Архијерејска Литургија у манастиру Драговићу

Данас (03.05.2016.) кад наша Света Црква прославља Васкрсни уторак и Светог Николаја Жичког Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу уз саслужење свештеномонаха и свештеника наше Епархије.
У својој беседи Епископ је поучио окупљени народ о дјелима Светог Владике Николаја, о његовом Прологу познатом у васцијелом Православљу, о Мисионарским писмима и о другим његовим списима.
После Свете Литургије драговићка братија припремила је трпезу љубави за све присутне.

Васкршњи понедјељак у Манастиру Крупи

Данас (02.05.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи уз саслужење драговићког игумана Варсонуфија, книнског пароха протојереја Владимира Вукосављевића и епархијског протођакона Дајана Трифуновића.
У бесједи након Свете Литургије Владика Фотије поздравио је окупљене вјернике радосним поздравом Христос Васкрсе,а затим их поучио о значају Свијетлог Васкрсења Христовог и о животу блазене Матроне московске, чији спомен данас такође прославља наша Црква.
По завршетку службе у крупском храму трудом и залагањем игумана Гаврила уприличена је трпеза љубави за све који су данас били у најдревнијој далматинској светој обитељи.

ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИКА ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ

Срби у Хрватској ће постати прошлост

„Није лак посао владици у Далмацији”, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски настројен католички клер, али и на аустријске власти које православној цркви гарантују иста права као и осталим црквама само на папиру. Ни данас није лак посао владици у Далмацији. Тензије између две суседне државе, Хрватске и Србије, које су последњих месеци, нажалост, све чешће, овде нису само ствар медијских анализа и политичких расправа, већ свакодневног живота.
– Наши су људи овде преосетљиви и свака тензија и погоршање односа са Србијом се и те како осећа. Прва реакција је „бежање у мишје рупе“. То је посебно изражено у градовима. У залеђима градова се слободније живи и дише. Добро је да Хрватска и Србија имају добре односе, али је још боље, рекао бих, да матична држава Србија прати стање унутар српске заједнице и да својим политичким механизмима помогне њеном очувању и опоравку. Када то кажем, прво мислим на повратак избеглог становништва и почетну економску помоћ, како би људи могли остати и живети овде, где су вековима живели православни Срби. Без тога, дугорочног плана, ми овде можемо полако постати прошлост, што свакако не би било добро ни цркви ни народу – каже у интервјуу за „Политику” владика далматински Фотије.
 Да ли се прогнани Срби враћају?
Повратак је, нажалост, стао већ негде 2003. године. Од тада нема масовнијег повратка, док смо у међувремену многобројно старије становништво испратили уз „вјечнују памјат“. Наши свештеници овде најчешће имају сахране, мало крштења и венчања. Већ сам рекао, ако о овом проблему не будемо сви мислили, неће бити добро. Ми као црква често организујемо хуманитарну помоћ нашим повратницима, али то свакако није довољно. У неким општинама, као што су Кистање, Ервеник и Бискупија, постоје социјалне и медицинске службе које помажу повратницима. И то је добро, али за бројнији повратак пресудан је сада економски опоравак и развој. Ту би требало нешто учинити, да наши пословни људи почну да улажу у Далмацију, пољопривреду и туризам. Јадранско море даје велике могућности, али ми то за сада не препознајемо.
Колико је за Србе повратнике тешко да поново отпочну живот на свом огњишту?
Јако тешко, посебно за људе са децом, која треба да се школују. Ми у току лета у нашим манастирима организујемо летње школе српског језика, где наша деца уче ћирилицу и историју. Таквих пројеката би требало бити више, али тренутно немамо адекватне смештаје за то. Треба мотела, гостопримница... Требало би поново да се формирају тела у министарствима матичне државе за помоћ повратницима и у то укључити нашу дијаспору. То би, мислим, дало позитивне резултате у свему, па и у повратку нашег народа у Далмацију.
У вашој епархији обнавља се неколико храмова средствима хрватске владе. У њих би, по обнови, требало да буде враћено и црквено благо, иконе и друге светиње, склоњене у време сукоба деведесетих година прошлог века. Како напредује ова обнова?
Да, има већ неких ризница које су обновљене, као оне у манастиру Крупи и Црквеној општини Задар. У току је обнова ризница у манастиру Крки и у Шибенику. Обнављамо и наше цркве, што од помоћи државе, али и више прилозима наших верника са свих страна света. Црква и наше светиње у Далмацији треба да буду духовни магнет за све и сви треба да се укључимо у њихову обнову. Најбоље резултате су дале оне светиње око којих су обједињени наши верници, избегли у Републику Српску и Србију, али и из дијаспоре. Потврда за ово што сам рекао су цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу које су биле потпуно срушене, а сада су, хвала Богу, обновљене и осликане.
Једна од највећих светиња Далматинске епархије, манастир Крка, прошле године је обележила велики јубилеј: 400 година од оснивања манастирске богословије Света Три јерарха и 100 година од упокојења далматинског епископа Никодима Милаша. Како данас изгледа живот у овој древној, седам векова старој светињи?
Посета патријарха Иринеја и других архијереја и званичника прошле године манастиру Крки и Далматинској епархији имала је велики историјски значај. Био је то видљиви знак да наша црква није заборавила ове просторе и да жели дијалог са већинском Римокатоличком црквом овде, дијалог љубави и истине. Манастир Крка и наша богословија су веома значајне за живот и рад Далматинске епархије, јер је Крка њен просветни и духовни центар. Братство Крке тренутно чине четворица монаха, а у богословији се школује око 50 ученика, што је сасвим довољно за наше услове. Такође, манастир Крка има велику посету, више од десет хиљада туриста годишње, већином из земаља Европске уније. То је за манастир известан крст, али и могућност сведочења овим људима, који имају прилику да се у Далмацији сусретну са православљем.

У сусрет Васкрсу, шта бисте издвојили као лепе и охрабрујуће вести које нам стижу из Далмације?
Да није Васкрса, било би тешко, претешко свугде, па и у Далмацији. Васкрс је духовно пролеће. После зиме и замирања живота у природи све оживљава. Васкрс је свечовечански догађај, јер нас људе који смо навикли да је гроб последња земаљска реалност збуњује и доводи у недоумицу. Васкрс нас суочава са празним гробом. Празним гробом из кога је васкрсао Исус Христос – Нови Адам и тако победио највећег непријатеља људског рода – смрт. То ниједан лидер светских религија, нити филозофских наука није учинио, нити је могао. То је могао и учинио само Богочовек Исус Христос. Зато је Његова победа, и наша победа и утеха у свим нашим мукама и распећима. Христос васкрсе – ваистину васкрсе!

Аутор: Јелена Чалија
Преузето са: www.politika.rs

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Највећи хришћански празник Васкрс свечано и у духовној радости прослављен је широм Епархије далматинске. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије на овај велики Празник над Празницима служио је Васкршње јутрење  и Свету Литургију у манастиру Крки. На Светој Литургији прочитана је по традицији посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја СПЦ-е у којој се наглашава да сви они који верују у Васкрсење Христово јесу победници са Христом и да ни једна животна и земаљска мука не може засенити радост Васкрсења.
После свете Литургије припремљена је трпеза љубави за све присутне у манастиру Крки.

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је на Велики петак (29.04.2016.) јутрење Велике суботе у манастиру Крки уз саслужење братства манастира. Јутарњој служби претходило је спуштање плаштанице у Христов гроб, а после ње уследио је опход око манастира.
У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, широм Епархије далматинске окупљају се верници са жељом да га заједно у миру и слози дочекају. Васкршња Литургија у манастиру Крки почеће у поноћ, у ноћи између суботе и недеље, када ћемо се сабрати на овом светом месту да заједно заблагодаримо Господу и захвалимо му за велику жртву коју је ради нас поднео.

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

 

Српска Православна Црква својој духовној деци o Васкрсу 2016. Године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве –
свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

„Христос васкрсе, смрт поразивши
и мртве подигавши.
Народи, веселите се!”
(канон Пасхе, 9. песма).

Прославимо данас, драга браћо и сестре, Господа Бога нашега, „Који походи и избави народ Свој” (Лк 1,68) и светлошћу Васкрсења Свога просветли сву васељену! Прославимо Господа „Који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше” (Рим 4,25)! Прославимо Господа Који, поставши човек нас ради, претрпе смрт да би нам Васкрсењем Својим отворио двери новога живота! Јер, сви који се у Христа крстисмо, у Христу умресмо старом човеку, да бисмо васкрснути, препорођени, обновљени у Њему, и живели са Њим заувек (Рим 6,8). Христос устаде из мртвих и постаде Првенац од уснулих (1. Кор 15,20), те и ми који умиремо у Адаму, бивамо оживљени у Христу, постајући нова твар.

     

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

На данашњи Велики дан (28.4.2016.године), Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.
На Светој Литургији припремљене су честице за причешће болних,које се по Типику припремају на данашњи дан.Велики Четвртак је дан када је Господ Исус Христос установио Свету Тајну Евхаристије (Мт.26,26-28),оставивши нам тако Спасоносни Дар-Тијело и Крв Своју,којим се исцјељујемо од сваке немоћи,а на првом мјесту од гријеха.Оправши ноге својим ученицима (Јн.13,4-15),Христос нам је властитим примјером показао пут смирења кроз служење ближњима.То је спасоносни пут којим треба да идемо и који нас води у Живот Вјечни.
У вечерњим сатима Епископ Фотије је служио јутарње богослужење са читањем дванаест Јеванђеља о Христовом страдању,такође у храму Светог Спаса у Шибенику.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

На Велику среду (27.04.2016.) у манастиру Крки Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Тајну Јелеосвећења. Велики број верника скупио се у овом светом храму да би се кроз тај чин духовно припремили за најрадоснији празник.
Ова Света Тајна се од ране традиције Цркве врши над болеснима, а молитве које се на њој читају говоре о првобитном паду човековом који је за последицу имао духовну разбијеност и телесну немоћ. Духовна болест гора је од телесне, јер је она то што човека одваја од Бога и тера га у јерес. Христос је имао моћ да исцељује од свих врста болести и само вера у Њега може нам помоћи да и ми превазиђемо своје невоље. Господ нам је крштењем подарио прилику да се исцелимо душом и телом и поново успоставимо изгубљену хармонију. Због тога, слушајући казивања из Светог Јеванђеља, треба да се замислимо над својим животом и видимо у којој се од јеванђељских прича можемо пронаћи. Ако живимо часно, чинимо добро и водимо рачуна о свом духу барем онолико колико о телесној страни можемо се удостојити да станемо пред Господа са својим молитвама. „Када нас задеси болест и невоља, Црква треба да буде прво место на коме ћемо потражити помоћ – то је поука овога сабрања“, рекао је Епископ Фотије.

СВЕТО САБРАЊЕ У СПЛИТУ НА ПРАЗНИК ЦВЕТИ

У последњу недељу пред Васкрс (24.04.2016.), када прослављамо улазак Христов у Јерусалим, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у капели Светог Саве у Сплиту.
Није случајно да су данас православне цркве у епархији далматинској пуне верника, јер на даншњи дан празнујемо долазак Спаситеља. Након што је васкрсао четвородневног Лазара, Господ Исус се са својим ученицима из села Витиније упути у Јерусалим. По граду се прочу глас о Његовом доласку и народ се окупи носећи у рукама палмине гранчице да дочека и поздрави Сина Божијег. Када Исус на магарету ујаха у Свети град одмах се издвојише две групе људи, први који Га са радошћу дочекаше и други који су се подсмевали помисли да Цар Небески долази на магарцу. Управо ти други, који нису видели скромност и величину Христову биће они који су касније говорили: “Разапни га!” Овај догађај представља слику другог доласка Христовог када ће на страшни суд доћи сви људи. Они који су живот живели христолико, гајећи љубав према Богу и својим ближњима дочекаће Га са радошћу, а они који су се препустили страстима и греху бојаће Га се. “Преиспитајмо свој живот да бисмо видели да ли смо ишли путем Божијим или је било неких периода када смо одступали од вере, јер још имамо времена да се за то покајемо”, рекао је Епископ Фотије. Изузетно је важно да се сабирамо што више на Светим Литургијама, како сада док ишчекујемо најрадоснији хришћански  празник, тако и током читаве године, да смо трезвени у вери и у љубави са својим ближњима, јер само тако можемо бити једно са Богом. Епископ Фотије поручио је да заједничком молитвом упитамо Господа да нам да снагу да обновимо храм Светог Саве у Сплиту, да он буде понос и утеха свим православним верницима, али и свим људима добре воље, јер има много римокатолика који поштују ову нашу светињу и свету православну веру.

Беседа

link for download:here

КНИНСКИ ОСНОВЦИ У ПОСЕТИ МАНАСТИРУ КРКИ

На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети (24.04.2016.) ученици православне веронауке из О.Ш. " Домовинске захвалности" у Книну, уз пратњу свога вероучитеља протојереја Ђорђа Веселиновића, посетили су светоарханђелски манастир Крку. Светој Литургији присуствовали су ученици од првог до осмог разреда, а након Свете Тајне Причешћа братство манастира их је угостило на трпези љубави. После ручка ђаци су у знак захвалности нацртали више радова празничне и васкршње тематике и поклонили их манастиру. Након лепог дружења и боравка у манастиру сви су се сретно вратили у Книн препуни најлепших утисака, захвалности и благослова ове наше светиње.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ВЕЛИКУ НЕДЈЕЉУ
И ВАСКРС У МАНАСТИРУ КРКИ

УДОСТОЈИМО СЕ ВАСКРСЕЊА ЧОВЕКОЉУБЉЕМ

На дан када празнујемо васкрсење четвородневног Лазара (23.04.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. Лазарева субота окупила је у храму Покрова Пресвете Богородице мноштво верника који су са жељом да скупа заблагодаре Господу заједничком молитвом кренули у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, Васкрсу.

Данашњи дан, у народу назван Врбица, прославља се у спомен на једно од многих чудеса Христових, васкрсење Лазара који већ четири дана беше упокојен и погребен. Чувши за смрт Лазареву Господ се са својим ученицима упути у Јерусалим и стиже у кућу његову где затече у жалости његову породицу и пријатеље. Он затражи да га одведу до места Лазаревог починка и стигавши тамо громким гласом га позва: "Лазаре, изиђи напоље!" У том трену васкрсли Лазар изађе из пећине, а сав народ присутан остаде да сведочи о овом великом чуду Спаситељевом. Глас о томе рашири се читавим Јерусалимом и чуше га првосвештеници и фарисеји. У страху да ће због тога догађаја људи поверовати у Сина Божијег они сазваше савет и одлучише да га убију. Ова прича о васкрсењу Лазаревом уствари говори о васкрсењу свих нас, о великом делу Господњем и Његовој жртви којом је искупио целокупан људски род. Он васкрсе Лазара, јер су он и његова породица живели праведно и благочестиво и тиме нам даде слику Божијег суда који ће за грешнике бити страшан, а за доброчинитеље праведан. У кући Лазаревој Господ би увек добродошао, а укућани према Њему гостољубиви. Тако и свако од нас ко у себи направи места за Господа и са радошћу га дочекује не треба да страхује од смрти. Овај нас празник учи пре свега човекољубљу, поучава нас љубављу према ближњима која нас једино може удостојити жртве Христове.

Беседа

link for download:here

ФЕСТИВАЛ ЗНАНОСТИ У СПЛИТУ

У Сплиту се ових дана од 18.04.  до 23.04. одржава Фестивал " Знаност и умјетност". У склопу тога догађаја "Католички богословни факултет" у Сплиту, са својим продеканом доц. др. сц. фра Домагојем Руњом организовао је посјете сакралним објектима града Сплита, међу којима и посјету нашој црквеној општини при параклису св. Саве.  Црквена општина сплитска је у два наврата,  19. и 20.04. била домаћин учесницима овога фестивала. Посјетиоце је дочекао протојереј Славољуб Кнежевић, парох сплитски, који је присутнима одржао прикладно предавање на тему " Израз православне теологије кроз икону". Даље,  у угодној атмосфери уз разговор,  гости су обишли и недовршени храм Св. Саве, чија градња је започета још давне 1937.г. На крају је гостима изражена захвалност на посјети, пажњи и показаној знатижељи.

АМБАСАДОР ГЂА МИРА НИКОЛИЋ У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

У уторак , 19. 04. 2016. године, гђа Мира Николић, амбасадор Републике Србије из Загреба, у пратњи саветника г. Давора Тркуље, посетила је Епархију далматинску у Шибенику, где их је примио Епископ далматински Г. Фотије.

У разговору је било речи о ситуацији у Епархији далматинској, као и о проблемима српске заједнице и Срба повратника.

Епископ Фотије је захвалио на овој високој посети и нагласио да матична држава Србија, преко своје Амбасаде у Загребу, треба да буде укључена у све проблеме, како СПЦ, тако и српске заједнице у Далмацији и да својим ауторитетом помогне у њиховом решавању на опште добро.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У пету Недељу поста-Глувну(17.4.2016.године)која је посвећена и сјећању на преподобну Марију Египћанку, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику, уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.

По завршетку свете Литургије,Епископ Фотије је поучио сабрани народ говорећи о значају поста, молитве и других врлина које треба да красе живот сваког човјека, а са освртом на примјер и живот преподобне Марије Египћанке.

ПОСЈЕТА ГРАДОНАЧЕЛНИКУ КНИНА

У четвртак (14.04.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије у пратњи книнских свештеника протојереја Владимира Вукосављевића и протојереја Саве Мајсторовића, протођакона Дајана Трифуновића и адвоката Радована Ђујића посјетио је градоначелника Книна, господина Николу Блажевића са сарадницима. Тема разговора била су имовинско правна питања и санација темеља храма Покрова Пресвете Богородице у Книну. Разговор је текао у једном пријатељском тону, уз очигледну спремност господина Блажевића да град Книн изађе у сусрет потребама Српске Православне Цркве и парохије книнске. По завршеном разговору Епископ Фотије захвалио је градоначелнику на пријему и изразио наду да ће поменути предмети бити успјешно ријешени што ће имати велики и позитивни одјек међу становницима овог града, али и међу свим људима добре воље.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ИМОТСКОМ

На дан када славимо име великог угодника Божијег, Светог Јована Лествичника (10.04.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у Имотском.
У току наших живота, а посебно у време поста, потребно је присећати се дела оваквих светитеља и врлинских људи какав је био Свети Јован Лествичник. Из Светог Јевнђеља знамо да су од постанка света до данас пред сваким човеком два пута, пут живота и пут смрти, светости и греха. У том смислу свако од нас је слободан да одабере, али само један пут води до спасења, а то је уска стаза врлине коју су нам својим примерима показали светитељи. Колико год било примамљиво изабрати у животу лакши пут, свако од нас за циљ треба да има да ступи на стазу која води ка Господу, коју је теже прећи, али нас ослобађа од страсти и греха и води у вечни живот. Свети Јован Лествичник један је од светих људи који је за време свога земаљског живота успео да победи демонске силе у себи, да порази старога човека, човека греха и обуче се у Христа. Захваљујући његовом изузетном подвигу и непрестаној посвећености вери и Богу и он сам се обожио и постао свети. Као младић он дође на Гору Синајску и у синајској пустињи проживе у посту и молитви 40 година. Једно време проведе као игуман манастира синајског, а  написа и многе корисне књиге, међу њима и најпознатију књигу "Лествица" која описује узношење човекове душе ка Господу кроз тридесет духовних стања. За време свога тиховања у пустињи Свети Јован Лествичник молећи се Господу за сав свет показа своју љубав према свим људима. "Људи који не разумеју шта је монаштво могу се питати зашто би неко отишао у пустињу где нико нема од њега користи, а уствари управо молитвама таквих подвижника сви се ми спасавамо и успевамо да очувамо своју веру вековима", рекао је Епископ Фотије. Он је истакао да морамо имати слуха за поуку коју нам дарују светитељи, а која нам казује да у животу треба да се водимо врлином и да превазиђемо популарне западне идеологије које на прво место стављају материјалистичке вредности. Сви успеси на личном плану свакога од нас могу бити добри и корисни, али нема већег успеха од приближавања Господу ходећи путем светости. "Идеал светости је оно што треба да вратимо у свој свакодневни живот тако што ћемо бирати да живимо честито и врлински и томе учити и нашу децу", поучио је Епископ Фотије. На крају свог обраћања присутним верницима он се  осврнуо на проблем недостатка слободе због кога се неки чланови имотске парохије боје да одрже помен за чланове својих породица страдале у Другом светском рату. "Не треба да се стидимо својих предака који су страдали да истину и правду,  већ да их се сећамо и одајемо им почаст макар у цркви. Они су мученици и истински молитвеници пред Господом за све нас и  због тога смо пред Сабор изнели предлог да се установи празник Светих новомученика далматинских, односно свих који су невино пострадали у ратовима на овим просторима до дана данашњег", рекао је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БЕНКОВЦУ

У трећу недељу Часног поста Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Рођења Светог Јована Крститеља у Бенковцу.

Током ове крстопоклоне седмице Света Црква нас позива да се окрепимо снагом Крста, било смо се уморили од поста или смо као људи поклекли под теретом својим личних мука. Највећа тајна у људском животу јесте како да разуме тајну Крста Христовог, а онда и тајну сопственог крста. Распећем на Крсту Христос је разапео и све грехе човечанства, а кроз Његово Васкрсење васкрсла је цела васиона. У доба Његово крст је био симбол поруге, а на њему су разапињани највећи злочинци и разбојници, да би се извргли руглу и свету обелоданила њихова недела.  Зато су Јевреји тражили да се Господ на крсту разапне, да би на тај начин обезвредили Његову месијанску мисију. Уместо тога тај Крст постаде силан, постаде знак спасења кроз кога је Христос победио нашег највећег непријатеља, смрт, а са њом и све демоне и све силе греха од тога времена до данас. Због тога је важно да у својој кући, поред светих икона имамо и крст, јер нас он чува и гони демонске силе из наших домова. “Треба да вратимо симбол крста у наш свакодневни живот и да се научимо да се пре јела, као и пре  почетка сваког важног посла прекрстимо”, рекао је Епископ Фотије. Уздајући се у знамење крста на тај начин освећујемо своје јело и добијамо благослов за своје науме. Епископ Фотије поручио је да људи овде у Далмацији добро знају шта значи крст страдања, прогона и мучеништва, али ако не разумемо голготски крст ризикујемо да постанемо очајници. Са друге стране, ако верујемо у Васкрсење, све недаће које нас свакодневно разапињу добијају друго значење. Човек може да покуша да сиђе са свога крста тако што ће се предати земаљским задовољствима и страстима и настојати да угађа свим својим приземним жељама. То није добро, јер то није пут Спасења. Уздањем у Часни Крст, долажењем на богослужења и кроз Свету Тајну Причешћа човек се окрепљује и добија снагу којом се носи са својим свакодневним распећима. “Ми, Срби у Далмацији нећемо моћи да изнесемо свој крст ако не размемо тајну крста голготскога. Доласком у своје свете храмове, негујући своју веру, традицију, културу и писмо, ми се окрепљујемо и са разумевањем поштујемо туђе, али чувамо своје, без обзира на све притиске којима смо изложени”, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

НОВА ФЕЈСБУК СТРАНИЦА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Због нових правила о идентификацији на Фејсбуку профил Епархије далматинске је деактивиран. Уместо њега активна је страница на којој ће, као и до сада, бити објављиване новости из Епархије, фотографије са богослужења и друге актуелности. Сви они који желе да буду у току са епархијским дешавањима потребно је да на Фејсбуку пронађу и лајкују страницу под називом Епархија далматинска, што могу учинити путем горњег линка.

ПОМОЋ У РАВНОКОТАРСКОЈ ПАРОХИЈИ

Данас (31.03.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије у пратњи надлежног пароха јереја Младена Скопљака и протођакона Дајана Трифуновића подијелио је помоћ у Кули Атлагића у засецима Санковићи и Вулетићи и у Корлатима. Дај Боже да наш народ опстане на просторина Равних Котара и да млади, који су тренутно расејани по свијету не забораве своје старе којима је неопходна свакодневна брига и помоћ и да не напусте своја огњишта.

ПРОВАЉЕНА ЦРКВА У БИЉАНИМА ГОРЊИМ

Дана 27.03.2016.године проваљена је Црква Светог великомученика Георгија у Биљанима Горњим. Ово је трећи пут да се овај храм проваљује у року од годину дана. Надлежни свештеник је обавијестио полицију која је дошла и урадила увиђај. У Цркви није учињена штета осим јужних врата која су девастирана и морају да се мијењају.

ПРАЗНИК СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ У ОЋЕСТОВУ

У другу недељу Часног поста (27.03.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Оћестову. Манастир Свете великомученице Недјеље испунили су верници који су на ово свето место дошли да би се у току припрема за највећи хришћански празник приближили Господу и славили име великог светитеља и исихасте, Светог Григорија Паламе.

Иако је потекао из племићке породице, Светог Григорија Паламу су од детињства више привлачили вера и молитва од богатства материјалног света. Као младић, заједно са своја два брата он одлази на Свету Гору, а у Солуну 1326. бива рукоположен у свештеника. На самом почетку монашког подвига овај светитељ би удостојен божанским јављањем. У току молитве њему се јавио Свети апостол Јован Богослов који га је упитао зашто у молитви стално понавља: “Господе, просвети моју таму”. На то му Свети Григорије Палама одговори да нема шта друго да тражи сем да божанска светлост просветли његову душу и срце. Чувши то, Свети Јован Богослов му обећа да ће он бити његов непрестани заштитник и водити га на путу из таме у светлост. Житије Светог Григорија Паламе обилује смирењем и тиховањем уз помоћ којих је овај богослов увек стајао у одбрану православља. Захваљујући његовим аргументима за јеретика је проглашен Варлаама Калабријски, схоластичар са Запада који је оспоравао учење исихаста и заступао тезу да је Бог несазнатљив, а божанска енергија невидљива. У одбрану исихазма Свети Григорије Палама написао је три “Тријаде”, које су и данас незамењива дела у теолошкој литератури. Године 1347. он бива изабран за солунског архиепископа, а 1359. упокојио се овај велики светитељ. Његове чудотворне мошти данас почивају у Солуну, у њему посвећеној цркви. Својом непрестаном молитвом Свети Григорије Палама учи нас одрицању ради зближавања са Господом, а његова света породица остаје као пример свим хришћанима. Његова браћа и сестре такође су живот провели у монаштву трудећи се да се што више приближе Богу. “Сви ми треба да се трудимо да наше хришћанске породице буду свете. Не смемо да усвајамо критеријум греха и зла, већ да своју децу учимо светињи поштеног хришћанског живота”, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (23.03.2016.) Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у манастиру Крки. Игуман манастира Гомирја, архимандрит Михаило (Вукчевић) том приликом је исповедио свештенике Епархије далматинске.
Епископ Фотије говорио је о важности Свете Тајне Покајања и одговорности коју свештеници имају, не само за себе и своја дела, већ и за сваког свог парохијана. "Увек када заједнички приступамо Светом Причешћу и исповести присећамо се основних тајни наше вере и нашега духовног живота и на тај начин проверавамо да ли идемо правим, јеванђељским путем или оним неблагословеним. Свештеници нису недодирљиви од стране греха и искушења и за нас је исповест итекако потребна и корисна", рекао је Епископ Фотије. Једна светоотачка прича каже да на Епископа војује триста демона, на свештенослужитеља тридесет, а на крштену душу три. Што је служба узвишенија то су већа искушења за онога ко се прихватио тога дара  и благослова. Иако се врло често мисли да је обрнуто, да је онај ко има свештенички чин на неки начин привилегован и отклоњен од греха, управо су свештеници ти чији духовни живот треба да служи за пример свим верницима, па је тако и њихова одговорност пред Богом већа него код сваког другог човека. Први показатељ духовног стања једног свештеника јесу храмови и светиње у којима он служи, а други однос према ближњима. "Трагедија је ако служимо заједно, а једни са другима не говоримо. Јеванђеље нам поручује да се измиримо са својим супарницима и да им приступимо тражећи опроштај. То је наша жртва која нас приближава Господу, рекао је Епископ Фотије. Пред нама је јеванђељска заповест да будемо савршени попут нашег Оца Небеског и тежимо томе да будемо свети. Ово важи за свакога човека, али посебно за свештенослужитеље, јер су у њих упрте све очи и они ће први одговарати на Божијем суду, како за своје поступке, тако и за сваку душу која му је као духовном водичу поверена. Зато је од пресудне важности да ли је свештеник пастир или најамник. Ако је пастир, као што би требало да буде онда он живи продуховљеним животом трудећи се да на исто надахне и своје парохијане, показујући разумевање за њихова сагрешења и усмерава их ка путу Божијем кроз покајање и молитву.

Беседа

link for download:here

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

У недељу (20.03.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Задру. Мноштво верника окупило се у цркви Светог Пророка Илије да би заједно прославили Недељу Православља.
Овај празник посвећен је свим нашим светитељима, а посебно установљењу поштовања светих и божанствених икона. Данас прослављамо све Свете Оце од 1. до 7. Васељенског сабора који су установили и дефинисали православну веру која чува истинито апостолско учење. Недеља Православља установљена је у 9. веку као празник победе над свим јересима и лажним учењима која су постојала кроз историју. Она се свечано прославља и у Москви, Цариграду и на Светој Гори и носе се иконе у знак победе над свима онима који су погрешно учили, не да бисмо се ми узносили над њима, већ да бисмо их позвали на покајање и повратак у свето православље. "Није довољно само рећи да верујемо у Бога, већ је важно да верујемо у саборну веру Цркве која нас води царским путем православља. У њој се ништа не додаје, нити одузима, а њен материјални доказ представљају свете иконе Христа, Пресвете Богородице и светитеља", рекао је Епископ Фотије. "Икона није слика, портрет, већ је тај светитељ у њој присутан. Зато су многе иконе чудотворне и ми треба да знамо колико је важно да у свом дому имамо икону Господа, Пресвете Богородице, своје Крсне славе и да пред њих станемо када имамо неки проблем и замолимо за помоћ", додао је он. Поштујући свете икове ми исповедамо основни догмат наше вере, да је Бог постао човек ради нас и нашега спасења, те да Бог у кога верујемо није измишњена, него стварна личност чији лик знамо и данас поштујемо. Са вером у Бога и ми сами ступамо на пут обожења који почиње Светим Тајнама крштења и причешћа кроз које показујемо, не само да верујемо у Христа, него да смо Тело и Крв Његова, да смо једно са Њим благодаћу Духа Светога.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

На празник Светог Теодора Комоговинског (19.03.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије традиционално је служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.
Овај дан посвећен је Светом великомученику Теодору Тирону који је био непоколебљиви бранитељ вере Христове за коју је и пострадао. У време гоњења хришћана он не хтеде да се одрекне Господа, већ му оста веран кроз све муке којима су га римски императори подвргивали. Када су од њега тражили да се одрекне Христа, он сваки пут одби и своје мучитеље позва на покајање. Због тога га они осудише на страшну смрт и живог спалише, па пострада овај велики светитељ, а његове чудотворне мошти и данас се чувају на Фрушкој Гори, у манастиру Хопову. Свети великомученик Теодор Тирон је на посебан начин везан за установљење поста у нашој Цркви. Када цар Јулијан Отпадник нареди да се сва храна на градском тргу покропи крвљу животиња које су жртвоване идолима да би се на тај начин оскрнавили хришћани, он се јави градском Епископу Евдоксију и рече му да нареди људима да ту храну не једу. Уместо тога рече им да једу варену пшеницу,  па се на овај празник и данас кува кољиво.  “У наше време, Свети Теодор Тирон би нас опоменуо да се држимо поста и живимо богоугодним животом, да будемо четити и добри и да се чувамо печата и жига антихриста који покушава да нам се наметне као нешто безазлено, популарно и савремено”, рекао је  Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У КНИНУ

У Книну је у петак (18.03.2016.), прве недеље Великог Часног поста, Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије уз саслужење свештенства Книнске парохије. Велики број верника приступио је Светом причешћу. У својој беседи Епископ Фотије је истакао значај поста у животу сваког хришћанина,јер између осталог кроз пост показујемо свој труд и поштовање према ономе што је наша Света Црква установила. Након Литургије, за вернике је припремљена трпеза љубави у просторијама Ц.О. Книн.

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ КРОВА МАНАСТИРА КРКЕ

Манастир Крка је вековима био и остао духовни центар православних далматинских Срба. Подигла га је 1350. године Јелена Шубић, из српске царске породице, сестра српског цара Душана, у кањону реке Крке надомак Кистања. У манастиру од 1615. постоји и Богословија. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године. Драгоцености манастира Крке, по броју, уметничкој изради и историјском трајању убрајале су се у највредније ризничке целине Српске православне цркве, одмах после ризница манастира Хиландар, Високих Дечана и Цетињског манастира.

Зуб времена је оставио трага на манастирској цркви и конацима, те кров већ годинама прилично прокишњава и сама црква, са побројаним огромним благом, од непроцењиве историјске вредности, као и вредност по сам идентитет српског народа на том подручју, је озбиљно угрожена.

Кров на цркви манастира Крке је грађен од камена. Обнова крова је пројектована тако да се крову врати првобитни изглед, што изискује позамашна материјална средства.

Позивамо Вас да својим прилогом помогнете обнову нашег светог манастира. Своје донације можете уплатити на рачун

IBAN: HR2824840081101074296
Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb; Swift RZBHHR2X
са назнаком „за обнову манастирског крова“.

Уколико уплатите прилог за обнову манастира, молимо Вас и да нас о уплати обавестите путем електронске поште, или да потврду о уплати са основним подацима пошаљете на адресу Манастира, како би се Ваше име могло наћи на списку дародаваца Манастира, и како би Вам се могла послати захвалница.

УПРАВА МАНАСТИРА КРКЕ

Обнова храма Рођења Пресвете Богородице у Медвиђи

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г. Фотија настављена је обнова храма Рођења Пресвете Богородице у Медвиђи. Храм Рођења Пресвете Богородице је изграђен 1856.г.. У току протеклог рата храм је са комплетним инвентаром спаљен и уништен. До сада је на храму успјешно замијењен кров и столарија. Радови на храму су настављени и  потребно је да се за почетак уради вањска и унутрашња фасада и под. Апелујемо на све наше Медвиђане и људе добре воље да помогну обнову ове наше светиње.
Средства за обнову храма могу се уплатити на жиро рачун:

OTP BANKA HRVATSKA d.d. Zadar
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVENA OPŠTINA ŽEGAR
SWIFT : OTPVHR2X
IBAN: HR8724070001100142999

са назнаком за обнову храма Рођења Пресвете Богородице у Медвиђи.

КРАДЉИВЦИ ОСКРНАВИЛИ САБОРНИ ХРАМ У ШИБЕНИКУ

 Приликом доласка у саборни храм Успења Пресвете Богородице,17.3.2016.године у пријеподневним сатима,надлежни парох је затекао трагове провале и крађе.Лопови су у трагању за новцем и другим материјалним вриједностима, испреметали ствари и богослужбене предмете по храму, те на тај начин оскрнавили светињу храма.Поред скрнављења светиње, причињена је и одређена материјална штета.О свему је обавјештена надлежна Полицијска управа у Шибенику која је по дојави извршила увиђај и о овом недјелу сачинила записник.
Ово недјело и злодјело, по ко зна који пут свједочи да, лоповима и крадљивцима ни храмови Божији и Његове светиње нису препрека у њиховим походима.
Богу се молимо и надамо да ће  оваква и сва друга недјела престати , првенствено ради оних који их чине, да не би чинећи их , призвали на себе и своје потомке гњев Божији и праведну освету Његову.

ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У среду (16. 03. 2016.) прве недеље Часног поста, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Пређеосвећену Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства.
Епископ Фотије је рекао да је у току Великог Васкршњег поста изузетно важно да се што чешће причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, како бисмо се духовно окрепили у данима који нам предстоје и како би нам они прошли у духовној радости, борби и подвигу.

Света Црква нас по Христовом примеру поучава четрдесетодневном посту. Господу у пустињи приступа сатана и куша га са три искушења, са којима куша и све нас.

Прва искушења су телесна, која треба превазићи хранећи се Речју Божијом, да не бисмо дозволили да тело има предност у односу на дух. Друго искушење је сујета, која је мало суптилнија и корен јој је у таштини коју свако од нас мора да побеђуједа би се смирењем супротставио сатани и остао веран Господу. Треће је искушење највеће и најтеже – то су властолубље и среброљубље. Сатана обећава Господу сва богатства овога света, ако му се поклони. Његово безумље је толико да не презада куша ни самог Сина Божијег.

“Онај ко прихвати прво искушење и падне у телесни грех, неминовно постаје сујетан, а затим и властољубив и среброљубив.Сви смо, дакле, позвани да се постом и молитвом супротстављмо овим искушењима и да их одгонимо Именом Господњим. То аскетско правило треба да важи за све нас не само у посту него и у току читавог живота”, рекао је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У Недељу сиропусну (13.3.2016.године), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику, уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.

По завршетку свете Литургије,Епископ Фотије је поучио сабрани народ говорећи о неопходности опраштања и значају држања поста,тумачећи јеванђелски одјељак Мт.6,14-21.

СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ

Говор мржње и насиље према Србима у 2015.

Двије предизборне кампање, обилјежавање 20. годишњице Олује војним мимоходом у Загребу и концертом Марка Перковића Тхомпсона у Книну, укидање ћирилице у Вуковару те бројни покушаји рехабилитације усташког режима само су неки од догађаја који су обилјежили годину која је иза нас. У 2015. свједочили смо и све чешћем кориштењу говора мржње од стране јавних особа и дијела медија, као и порасту пријетњи и физичких напада на Србе у Хрватској. Због тога ће, како показују подаци које прикуплјају Српско народно вијеће и Клуб заступника СДСС-а у Хрватском сабору, 2015. остати упамћена као година у којој је националистичка, антимањинска атмосфера досегнула велике размјере.

Конкретни примјери напада, пријетњи, уништавања приватне имовине или имовине у власништву српских институција те изјава јавних особа које садрже говор мржње и позивају на нетолеранцију према Србима обједињени су у најновијем броју Билтена Српског народног вијећа. Билтен можете преузети овдје.

преузето са: http://snv.hr

НЕДЈЕЉА МЕСОПУСНА

У недељу месопусну (06. 03. 2016. ) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Обровцу.

Окупио се већи број верника обровачког краја на Светој Литургији.Том приликом одликовао је обровачког пароха оца Слађана Тубића чином протонамесника.

Епископ Фотије честитао је оцу Слађану на новом чину и рекао да се и даље труди на обнови храмова обровачке парохије и парохијског дома у Обровцу.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У недељу (28. 02.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.
Поздравивши све присутне Епископ Фотије осврнуо се на јеванђељску причу о блудном сину рекавши како већина нас сматра да добро зна и разуме њену поуку, али да често грешимо у томе што за блудног сина увек сматрамо некога другог.  Размишљајући о туђим сагрешењима ми ову причу видимо на нивоу апстрактног, несвесни тога да се и сами можемо итекако пронаћи у улози блудног сина. Тумачећи тај јеванђељски догађај Свети Василије Велики каже да човек може да живи на три духовна нивоа: нивоу роба, најамника или сина. Роб је управо тај блудни син који се поистоветио са животњама и живи подређен страстима овога света. Најамник се пак покајањем приближио Богу, али са њим калкулише очекујући награду за живот по закону Божијем, па тако функционише на нивоу трговине и интереса. Са друге стране онај ко живи на нивоу сина искрено од срца жели да буде у складу са Господом, не ради онога што би за узврат могао да добије, него зато што осећа и зна да је тако исправно. Савршен пример за то представља сам Христос који нас учи чему би сви требали да тежимо и да прилажемо свој труд. "Ми који живимо у Цркви и даље можемо да будемо несавршени, ако не достигнемо меру љубави коју Бог Отац има према нама и не радујемо се покајању ближњих, те на тај начин, учећи се на примеру светих отаца дођемо до духовног нивоа сина. То је права поука ове приче и дај Боже да недеље које нам предстоје искористимо за пост, молитву и друге врлине које нас могу ослободити од окова греха", поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

ДОСТОЈНО ЈЕСТ

ХОР БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КНИНУ

 

С почетком недеље митара и фарисеја (21.02.2016.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Георгија у Книну. Том приликом кнински парох отац Саво Мајсторовић одликован је чином протојереја.

Епископ Фотије честитао му је на новом чину и пожелео му сваки благослов Божији истакавши да треба да настави да чини добра дела као и до сада и да се труди око обнављања цркава и духовног живота у својој парохији. "Важно је да нашу дечицу васпитавамо у православном духу, да она знају своју културу, језик и писмо", рекао је Епископ Фотије. Он је такође подсетио да нам следе припреме за почетак часног поста, а наша нас Црква поучава како да се припремимо за најрадоснији празник, Васкрс. Поуку данашњег дана налазимо у јеванђељској причи о митру и фарисеју која говори о два човека која су заједно приступила Светој Литургији. Фарисеј беше горд човек који је пред Господом почео да набраја своја добра дела и врлине, указујући непрестано на грехе свога ближњег, не сматрајући притом да је он сам у било чему грешио. Са друге стране, митар беше спуштене главе, свестан својих сагрешења због којих се искрено кајао и молио од  Бога опрост, без осуђивања других и поређења са њима. На крају Литургије изађоше фарисеј и митар из светог храма, али први не би оправдан од Господа иако је за себе мислио да је праведан, док митар задоби опрост за који се молио. Ова безвремена прича објашњава нам саму суштину поста, без које су сва друга одрицања узалудна, јер ако се не одрекнемо гордости и греха не можемо бити спремни  и достојни Васкрсења Христовог.  Не упиримо прстом у своје ближње да бисмо указали на његове грешке, него размислимо добро о сопственим делима да бисмо постали свесни својих греха и спознали покајање, а уз њега и опроштај Господњи. Једино тако можемо се удостојити да заиста заслужимо љубав Божију.

ИМЕНДАН ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ ФОТИЈА

Данас (19.02.2016.) прослављамо Светог Фотија, Епископа Цариградског који је био велики светионик Цркве и заштитник од јереси и папског властољубља. Поводом овога празника и у част свог имендана, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије преломио је славски колач у манастиру Крки, након чега је за присутне уприличена трпеза љубави. Свети Фотије Велики, иако рођен у имућној и угледној породици, од ране младости имао је жељу да се ослободи од земаљских ствари и брига и прими монашки чин. Након службовања на двору цара Михаила III, где би постављен мимо своје воље за царског секретара и првог саветнника, испуни му се жеља за монаштвом. На молбу народа и клира Свети Фотије би рукоположен у Епископа на дан Божића 858. године, пошто је за шест дана прошао све свештене чинове од монаха до архијереја.

Житије Светог Фотија можете прочитати ovdje

СРЕТЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је на велики празник Сретења Господњег (15.02.2016.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Том приликом он је говорио о чудесној природи овога дана који представља употпуњење Божићног круга.

"Овај диван и потресан празник представља сусрет Бога и човека, богодетета Исуса и праведнога Симеона, Спаситеља света и човечанства које га је чекало", објаснио је Епископ Фотије. Када је, четрдест дана по Његовом рођењу, Богородица донела Господа у храм јерусалимски у њему се нашао старац Симеон који га узе на своје руке и поздрави речима: "Сад отпушташ у миру слугу својега Господе, по речи својој". Сусревши Месију, праведни Симеон га одмах препозна и рече: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити". Такав сусрет можемо доживети на свакој Литургији, сваком богослужењу и у личној молитви. Он представља вапај да изађемо пред лице Божије и препознамо Га, а Он ће истовремено препознати нас као наш духовни отац, наш спаситељ, али и судија. На свакој Светој Литургији сусрет са Богом доживљавамо онолико колико су отворене наше духовне очи, а истовремено тада сусрећемо и ближњег свога. То је двојака тајна, јер сусрећемо Бога, али и људе христолике, мученике и покајнике који су ту дошли да се са својим крстом заједно са нама помоле Господу. На нама никако није да меримо њихове грехе, нити да их унижавамо, попут фарисеја, стално истичући своја добра дела, него да се са њима понизно и у заједничкој молитви кренемо у сусрет Господу. То је права поука овога празника, објаснио је Епископ Фотије, а након тога поздравио протојереја ставрофора др Милоша Весина, који је посетио манастир Крку да би након Свете Литургије одржао трибину на тему утицаја богослужења на човеково тело, душу и дух. "Када би нас, православне хришћане, неко питао шта ми то уствари на данашњи дан прослављамо без устручавања бисмо му рекли да данас славимо поверење, испуњење Божијих обећања и оно што представља једину истинску срећу", рекао је протојереј Весин и поставио питање да ли ми уствари знамо шта је срећа. "Људи данас често срећу траже у малим стварима које могу да нам донесу тренутно задовољство, али не и испуњење, јер је једина истинска срећа у сусрету човека са Богом и са дугим човеком као боголиким бићем" , закључио је он.

Беседа

link for download:here

ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ УТИЦАЈА БОГОСЛУЖЕЊА
НА ЧОВЕКОВО ТЕЛО, ДУШУ И ДУХ

На празник Сретења Господњег, са почетком у 11 и 30, протојереј ставрофор др Милош Весин одржао је предавање у богословији "Света Три Јерарха" у манастиру Крки. Ученици богословије, заједно са својим професорима имали су прилику да чују о утицају богослужења на човеково тело, душу и дух, као и да са предавачем продискутују о овој актуелној теми.

ПРЕДАВАЊЕ ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА
     ДР МИЛОША ВЕСИНА

link for download:here

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

 

 

 

 

На празник Света Три Јерарха (12.02.2016.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру  Крки служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко – љубљански Г. Г. Порфирије, уз саслужење Епископа франкфуртског и све Немачке Г. Г. Сергија, бихаћко – петровачког Г. Г. Атанасија и далматинског Г. Г. Фотија. Слава крчке богословије окупила је на овом светом месту велики број верника како из Далмације, тако и из разних крајева бивше Југославије. Међу њима су се нашли и председник СДСС – а Војислав Станимировић, председник Заједничког већа општина Драган Црногорац и други представници ове странке, амбасадорка Србије у Хрватској Мира Николић, представник Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Марко Николић, подпредседник СНВ- а Саша Милошевић, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе РС Зоран Вапа, начелник општине Кистање Горан Рељић, Душан Торбица, Жарко Драгичевић и многи други.
Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке Г. Г. Сергије обратио се током Свете Литургије окупљенима и честитао свима овај благословени дан. Данас када прослављамо велике учитеље Цркве, који су удахнули дух аутентичне теологије у тело Христово пред нас се поставља питање о правом смислу савремене хришћанске теологије. Епископ Сергије указао је на парадокс данашње теологије која се свела на пуку науку обилујући тумачењем библијских текстова и филозофским цитатима без истинске везе са Црквом и животом. Свети Григорије Богослов би рекао: ,,Ако желиш да богословствујеш, буди као Мојсије‟, што значи да треба да тражимо живога Бога. „Зато, немојмо никада заборавити да је изворна и аутентична православна теологијa могућа једино као ,,учествовање у Богу‟. Она дакле захтева читавог човека који држи подвижнички етос сa једне стране и човека који читав свој живот претвара у божанску Литургију“, објаснио је Епископ Сергије.
Захваливши се на овим богоугодним речима, Епископ Фотије честитао је свима празник, којим прослављамо заштитнике богословије „Света Три Јерарха“, али који је такође слава богословља и јединства Цркве Христове. То се најбоље види из саме историје овога празника која нас враћа у Цариград у 11. веку када су се верници поделили у три групе: једни су тврдили да је Свети Василије Велики највећи богослов, те су се назвали василијанима, други су пак мислили да је то Свети Григорије Богослов (григоријани), а трећи су за најважнијег међу богословима сматрали Јована Златоустог (јованити). Овај раскол Господ је искористио да утврди јединство Цркве, па су се тако једноме благочестивом Епископу тога доба јавила сва три светитеља говорећи му да међу њима нема првог, другог и трећег, него су сви они једнаки пред Богом и треба их славити заједно. „Овај нам празник говори да треба да будемо јединствени, да је свако од нас благословен другим даром Духа Светога, али подједнако важним и да не треба да дозволимо да међу нама буде поделе и непријатељства из било кога разлога“, рекао је Епископ Фотије и додао да нам је јединство потребно да будемо браћа, те да је то права порука овога празника.
Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке Г. Г. Сергије даровао је комби за потребе богословије. Осим тога, ученицима је поклонио мноштво намирница које су им свакодневно неопходне, због чега му је Епископ Фотије из свег срца захвалио.
"Захваљујем Епископу Сергију на свим благословима које смо до сада примили од њега, а пре свега на томе што овде радо долази и воли ову светињу", рекао је Епископ Фотије.
Након славске Литургије сви присутни имали су прилику да погледају свечану академију која је припремљена овим поводом, као и да се послуже на славској трпези љубави. На почетку програма Епископ Фотије се обратио званицама говорећи да су управо јединство и саборност једна од најважнијих компоненти овог богословског училишта, које је једна од осам богословских школа Српске православне цркве, а једина школа тог типа на подручју Хрватске, поред Православне гимназије у Загребу. „Надамо се да ћемо једнога дана у Загребу имати и огранак Православног богословског факултета  и тиме затворити круг просветних институција које су веома битне за опстанак српског народа на овим просторима“, рекао је Епископ Фотије. Своју школску славу богослови су прославили игроказом на тему 1000. гошишњице мученичке смрти Светог краља Јована Владимира, која се ове године обележава у свим богословијама.  Драмска секција богословије „Света Три Јерарха“ уз помоћ и вођство свога професора, оца Дргана Зорице, увеличала је овај догађај, а у томе су им својим гласовима помогле чланице женске певачке групе „Везак“ из Београда.
И ове године празник три најзначајнија богослова прослављен је широм православног света, а при богословији у манстиру Крки традиционално су се окупили верници свесни значаја ове институције која већ вековима даје незамељив допринос нашем свештенству стварајући будуће свештенослужитеље, али пре свега добре људе који ће својим животом доприносити очувању наше свете вере.

Беседа Епископа г. Сергија

link for download:here

ТРИБИНА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА У МАНАСТИРУ КРКИ

Предавање: Утицај богослужења на човеково тело, душу и дух.
Предавач: протојереј ставрофор др Милош Весин.
датум: Сретење 15.2.2016. у 11,30 часова.
Сала Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАРКОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је на дан празника Светог Григорија Богослова (07.02.2016.) Свету Архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Марковцу. На данашњем сабрању имали смо посебну духовну радост, јер је марковачки парох, отац Станко Антић, одликован чином протонамесника.
У току Свете Литургије чули смо из Јеванђеља како је Господ исцелио човека слепог од рођења и подарио му вид. Овакво чудо, какво није у стању да изведе ни модерна медицина, само је једно од непресушног мноштва чудеса које је Он учинио за нас. Због тога ми већ више од две хиљаде година славимо име Господње поштујући нашу свету православну веру и молећи да се удостојимо да нам Господ подари духовни вид како би се што више приближили Светим Тајнама. У току сваке Свете Литургије са нама у храму је Света Тројица, свеци и анђели Господњи, али мало је људи који су у стању то да виде. Такви свети људи и пророци успели су у ономе чему свако од нас треба да се нада и чему треба непрестано да прилажемо свој труд. Једног од таквих светитеља прослављамо данас када се сећамо дела архиепископа цариградског, Светог Григорија Богослова. Овај велики светионик цркве православне током свога плодоносног живота написао је из области богословља многа велика дела, због чега до данас оста називан Богословом. Најзначајније дело Беседе о Светој Тројици одликује се посебном дубином, а поред њега важна су и дела против јеретика Македонија који је криво учио о Духу Светоме и Аполинарија који је говорио да Христос није имао човечију душу, него му је уместо душе било божанство. Смирење и скромност Светог Григорија Богослова показаше се на Сабору 381. године, када настаде расправа око његовог избора за архиепископа, а он се повуче сам са речима: "Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола".  Након тога он напусти Цариград и настани се у Назијанзу,  где дочека осамдесету годину живећи повучено, у молитви и писању корисних књига. Његове мошти пренете су касније у Рим, а његова глава налази се у Успенском сабору у Москви.
Овај велики светитељ водио нас је правим путем, путем православља и чувао од јереси и раскола оних људи који су одлутали од Цркве Божије, рекао је Епископ Фотије. Он је такође истакао да нам је Свети Григорије Богослов у наслеђе оставио неизмерно благо знања и богословља којима се и данас поучавају сви они који се труде да следе његов светли пример, а посебно ђаци у богословијама и свештена лица.

Беседа

link for download:here

ПРОВАЉЕН ХРАМ У ЂЕВРСКАМА

Ево већ четврти пут у задње двије године проваљен је храм св. пророка Илије у Ђеврскама. У исто вријеме и како смо сазнали,  од стране истог починитеља, проваљени су и храмови св. Јоакима и Ане у Брибиру и св. Ђорђа у Добропољцима. Приликом ових провала украдена је не већа количина новца, која се у храму затекла од проданих свијећа и прилога вјерника на иконама, али штета причињена на вратима приликом насилног уласка -није занемарива. Уколико се потврде полицијске индиције о починитељу, и правосудни органи, коначно, одраде свој дио посла,надам се да ћемо бар једно извјесно вријеме бити у миру.Због учесталости ових немилих догађаја,  апелујемо на све вјернике, да и они, колико им је то могуће, пазе на своје храмове и не дозволе да било ко и из било каквих побуда и порива, обесвећује њихове светиње и оштећује тешким трудом и одрицањем многих, нетом обновљене храмове.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (31.01.2016.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Лазарици на далматинском Косову. Након Свете Тајне Причешћа Епископ Фотије обратио се присутнима осврнувши се на историју овога светог храма.
"Овај манастир посвећен светим мученицима косовским и Светом цару Лазару подсећа нас увек на нашу духовну колевку, Косово и Метохију, где наш народ данас живи распет и где му је угрожен биолошки опстанак, као и наше цркве и светиње. Непрестано слушамо о мучеништву тога народа и зато треба стално да их имамо у молитвама, где год служимо и молимо се Господу", рекао је Епископ Фотије.
Данашњом Светом Литургијом завршавамо празновање Светога Саве, првог српског просветитеља, оснивача самосталне српске Цркве, утемељивача средњовековне српске државе и великог светитеља српског рода. Из Светог Јеванђеља чули смо причу о богатом младићу који није могао да остави богатство да би ишао за Христом, иако је био врлински и честит он није могао да се одрекне свога земаљског блага. Насупрот томе, Свети Сава, који јее био царски син и имао сву перспективу да постане владар и велики моћник, свега се тога одрекао зарад заједнице са Господом. Оставивши земаљска добра он се упутио у Свету гору, јер је знао колико је богатоме тешко да уђе у Царство небеско. Има доста људи који су богати, али то богатсво држе за себе мислећи само како да га умноже и на тај начин оно им постаје идол и поробљава њихову душу. Свети Немањићи своје су благо користили да би помогли сиротињи и градили цркве и манастире, не марећи да ће тако њима остати мање. Они су пример како се може земаљско богатство искористити за добро, да се помогне ближњима и заслужи место у вечном животу.
Вођени примером Светога Саве и његове свете породице већ вековима славимо њихова добра дела, али поред тога трудимо се да им што више наликујемо и да многе поуке које су нам од њих остале свакодневно примењујемо.

Беседа

link for download:here

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У КНИНУ

На велеучилишту "Марко Марулић" у Книну данас (30.01.2016.) је, са почетком у 17 часова, одржана свечана академија у част Светога Саве. Овај догађај окупио је велики број људи, а међу присутнима били су и градоначелник Книна Никола Блажевић, доградоначелник Жељко Џепина, као и други представници општинских власти.

Програм су отворили ђаци крчке богословије који су отпевали тропар Светом Сави, а затим је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије поздравио све присутне и подсетио их на лик и дело овог великог богослова и првог српског просветитеља. Епископ Фотије нагласио је да нам је Свети Сава оставио у наслеђе  школство у духу хришћанства које се огледа у светосавском богословљу чији пример на овим просторима представља богословија Света Три Јерарха. Он је, такође, међу мноштвом великих поука којима нас је Свети Сава научио издвојио љубав према ближњима и спремност на дијалог и разговор са свима, чувајући одлике наше вере и традиције и поштујући туђе. Говором о животу Светог Саве протојереј Ђорђе Веселиновић објаснио је феномен светосавља који је јединствен у нашој светој вери. Одломцима из житија илустровао је пут принца Растка до монаха, а касније и светитеља и на тај начин нам дочарао величину подвига Светога Саве. Пригодан програм припремила су и деца из хора и драмске секције при Цркви Покрова Пресвете Богородице у Книну, предвођени дрнишким парохом, оцем Драганом Зорицом. Кроз занимљив игроказ о животу Светог Саве, рецитације и музичке нумере најмлађи су прославили своју школску славу и гостима пружили прилику да уживају у њиховом труду и таленту. Светосавска академија завршена је химном Светом Сави коју су у глас певали сви присутни.

По завршетку програма уприличено је прикладно послужење, а Епископ Фотије поделио је пакетиће најмлађим учесницима. Овим догађајем заокружена је овогодишња прослава светосавске недеље у Епархији далматинској, са радошћу и надом да ћемо се следеће године окупити у још већем броју.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

Данас (29.01.2016.), када прослављамо Часне вериге Светог апостола Петра, Његово преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. На овај дан празнујемо избављење Светога апостола Петра из тамнице јерусалимске. Неки од православних хришћана имају овај празник за своју крсну славу, а међу њима и Епископ далматински Фотије.
Ова слава није честа, али је итекако важна, јер нас подсећа на првоврховног апостола Петра, на његово страдање и сведочење за Цркву Христову. Овај ранохришћански догађај ни данас се не заборавља и ми се увек сећамо подвига овога великог светитеља који би окован у тамници безаконог Ирода, али остаде истрајан у вери својој, па се анђео Господњи спусти са небеса у његову ћелију и ослободи га верига које су га спутавале. Након тога оне постадоше чудотворне и целебне и многи се болесници додиром о њих излечише. Патријарх јерусалимски Јувенал даде вериге царици Евдоксији, а она их преполови, па један део посла Цркви светих апостола у Цариград, а други даде својој кћери која сазида цркву Светог Петра и положи их у њу. Свети апостол Петар проповедао је јеванђеље по читавој Палестини, био је најгромогласнији и најсилнији у љубави према Христу, али је показивао и слабости људске. Када је Господ изведен пред Пилата, он га  се одрекао рекавши да га не познаје. Након тога, Свети Петар се присетио да је Господ пророковао тај догаћај говорећи му још раније да ће га се три пута одрећи и горко је заплакао кајући се због тога поступка. Зато  Свети Петар представља пример покајника, човека који није савршен, али жели заједницу са Богом и воли Христа, па у тој својој љубави пада и устаје, умире и васкрсава. Овај свети апостол проповедао је Христово јеванђеље јасно и неустрашиво, борио се против јеретика и чинио разна дивна чудеса. Имао је моћ да васкрсне мртве, а говорило се да је сама његова сенка могла да исцели болесника. Од Светога Петра имамо у јеванђељу две посланице, а тумачи Светог Писма кажу да је и Свети апостол Марко написао своје јеванђеље на основу његове проповеди, што нам говори о великом значају његовог богословља.
Много тога можемо научити из житија Светог апостола Петра и заиста га можемо сматрати учитељем васељене, рекао је Епископ Фотије, пожелевши том приликом благословен празник и срећну крсну славу свима који данас славе.

Беседа

link for download:here

ПОКЛОЊЕЊЕ ЧАСНИМ ВЕРИГАМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА

Православна Црква је још у рано византијско време установила празник „поклоњења Часним веригама светог апостола Петра“ и установила да се врши 16/29 јануара. Због значаја овога празника његова служба се налази у литургијској књизи Велики часослов.

Ирод Агрипа, потомак Ирода Великог, цара Јудеја, покренут манијом против Цркве Христове, даде погубити 43. године у Јерусалиму Јакова, брата Јеванђелиста Јована. Видећи да се то веома допало Јудејима, нареди да се ухапси апостол Петар и држаше их у тамници док не прође празник јудејске Пасхе, после које намераваше да га преда Јудејима.

Међутим, анђео Господњи се јави апостолу Петру у тамници и на чудесан начин га ослободи од верига којима је био окован.

Ове вериге којима је био утамничен апостол Петар, задобише чудотворну силу од његовог светог тела и исцељиваше сваку болест на људима, који им са вером приступаше.

Часне вериге светог апостола Петра чуване су у Јерусалиму до 439. године, када их патријарх јерусалимски Јувеналије дарова императорици Јелисавети, благочестивој супрузи Теодосија Млађег. Јелисавета пренесе Часне вериге у Константинопољ и постави их на поклоњење верујућим у цркву Свете Софије, а један део посла у Рим где се и до данас налазе.

СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У КИСТАЊАМА

На светосавској вечерњој молитви у Кистањама (27.01.2016.), уз Његово Преосвештенство Епископа далматинског Г. Г. Фотија, окупио се велики број верника, како би заједно захвалили Господу на свим благодатима које данас имамо прилику да осетимо захваљујући нашем првом просветитељу и великом угоднику Божијем, Светом оцу Сави.
Након резања славског колача Епископ Фотије говорио је о овом дану који је заједничка слава свих православних Срба и који нас већ вековима уједињује у нашој светој вери. Осим великих постигнућа на пољима Цркве, државе и просвете, Свети Сава учио нас је, пре свега, опроштају и помирењу и мирећи браћу над моштима Светог Симеона Мироточивог показао нам је да упркос разликама које нас деле треба да се окренемо путу јединства. Свети Сава је, оснивајући школе при црквама и манастирима, бринуо о нашој будућности стварајући места где ће се деца учити разноврсним знањима протканим вером. Због тога се често каже да је Свети Сава школска слава и дан када ђаци у сарадњи са својим васпитачима припремају пригодан програм као израз захвалности овом великом свецу и учитељу.
Тако је и у Кистањама одржана светосавска приредба на којој су најмлађи певали и рецитовали у част Светога Саве, након чега су примили пригодне поклоне. Епископ Фотије најавио је том приликом Светосавску академију у Книну која ће се одржати у суботу, (30.01.2016.) са почетком од 17 часова на Велеучилишту "Марко Марулић".

Beseda

link for download:here

Мученици спасени из пакла

Прије седамдесет и једну година, 27. јануара 1945. године совјетске јединице су на јуриш и уз знатне губитке ослободиле Аушвиц, највећи злогласни нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату. У логору је остало око 7.000 заточеника које Нијемци у журби нису стигли да побију. У гасним коморама Аушвица убијено је, укључујући дјецу и жене, најмање 1,1 милион људи, огромном већином Јевреја. У логору је убијено више од 25.000 Југословена.

Са сваким метром тла које је освајала совјетска Црвена армија, све је ближе било и ослобођење Аушвица и преосталих логораша. Коначно, у суботу поподне, 27. јануара 1945. совјетске снаге стижу у Аушвиц. Њемачке јединице пружају огорчен отпор. За ослобођење логора смрти гине 231 црвеноармејац. Преживели логораши, њих 7.500, изгледали су више мртви него живи. Њих је ослободила 322. стрељачка дивизија Црвене армије 27. јануара 1945. У логору су нашли и 348.820 мушких одијела и 836.255 женских одјевних предмета који су припадали жртвама.

Аушвиц је био највећи нацистички концентрациони логор за масовно уништење становништва. Налазио се у јужној Пољској. У логор Аушвиц укупно је депортовано око 1,3 милиона људи из разних дијелова Европе. Већина жртава је убијена одмах по приспјећу у логор у гасним коморама Аушвица у којима је коришћен гас циклон Б. Остали су умрли од систематског изгладњивања, принудног рада, неконтролисаних епидемија, у егзекуцијама стријељањем и у медицинским експериментима. Међу страдалима је и 19.000 Рома који су убијени у јулу 1944, и око 83.000 Пољака. Командант логора Рудолф Хес је на Нирнбершком процесу свједочио да је до 2,5 милиона људи умрло у Аушвицу.

Годишњица совјетског ослобођења Аушвица 27. јануара 1945. се у свијету обиљежава као "Међународни дан сјећања на жртве холокауста".

За изградњу највећег концентрационог логора на том подручју, била су три разлога - постојала је касарна, жељезница и најважније био је то велики и ненасељен простор, што је омогућавало лакше скривање дешавања унутар логора.

Као што је био случај у свим нацистичким концентрационим логорима, Аушвицом је управљала парамилитарна грана нацистичке партије, такозвани СС. До љета 1943. логором је командовао Рудолф Хес, а касније Артур Либехеншел и Рихард Баер. Хес је послије рата током суђења дао детаљан опис рада логора, а описао га је и у својој аутобиографији. Објешен је 16. априла 1947. на улазу у крематоријум Аушвица И.

Особље логора су дијелом чинили логораши, од којих су неки имали улогу капоа (већином робијаши) и радника у крематоријумима (зондеркомандо, сондеркоммандо). Капои су одржавали ред у баракама. Јединице зондеркомандоа су припремале новопридошле за егзекуцију (скидање одјеће и одузимање личних предмета), уклањале златне зубе из вилица лешева и преносиле тијела у крематоријуме. Нијемци би повремено ликвидирали цијеле јединице зондеркомандоа. Око 6.000 припадника СС је радило у Аушвицу.

Заробљеници су довожени у Аушвиц-Биркенау композицијама возова. Када би приспјели у логор, дијелили су их у двије групе; оне које би одмах погубили и оне које би регистровали као логораше. Прву групу је чинило око 75 одсто људи и они би убрзо били спроведени у гасне коморе. У њој су била сва дјеца, мајке са дјецом, старци и сви они који нису дјеловали као снажни на краткој инспекцији логорских љекара. Припадници СС трупа су говорили жртвама да их воде на туширање и процес уклањања ваши. Гасне коморе су биле прерушене у просторије за туширање. Када би их напунили, затварали би врата и у просторију убацивали таблете цијанида кроз рупе у таваници или прозорчиће са стране. Капацитет за убијање и кремирање износио је 20.000 жртава дневно. У логору Биркенау цијанид је настајао од таблета циклона Б. Њих су производиле компаније из Хамбурга и Десауа чија је мјесечна производња била 2,75 тона. Преостали логораши су радили као ропски радници у фабрикама ИГ боје и Круп. Од 1940. до 1945. регистровано је 405.000 ропских радника. Њих 340.000 нестало је у стријељањима, пребијањима, од изгладњелости и од болештина.

Аушвиц-Биркенау је био логор смрти у коме је погубљено највише људи, иако је са радом почео најкасније.

преузето са: www.glassrpske.com

СВЕТИ САВА У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Широм Епархије далматинске данас (27.01.2016.) се у светим храмовима сабирају православни верници да би прославили име и дело Светог оца Саве. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је, уз саслужење братства манастира, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.
На овај дан одајемо почаст великом светитељу који је учинио неизмерно добро за српску цркву и српски род. Свети Сава је слава свих православних богословија, али и свих установа које се баве просветом, знањем и умећем. У богословијама се Свети Сава слави као први учитељ и просветитељ који нас и дан данас својим житијем учи подвигу вере, свештенослужења и испосништва. Није случајно да је он управо при црквама и манастирима оснивао прве школе, већ је то била древна традиција из наших хришћанских школа које су никле у 2. и 3. веку у Александрији и Антиохији као одраз жеље хришћанског народа да својим учењем направе отклон од паганских предања. По том обрасцу Свети Сава подиже наше школе да би се у њима људи учили, на првом месту, катехизацији, тј. да би се они који се припремају за крштење научили основним тајнама наше вере, те да би ушли у Цркву са пуним знањем о вери, завету који дају и благослову који примају. У просветном делу Светога Саве посебно је наглашено да знање не сме да буде пуко интелектуално, у смислу познавања неких чињеница, већ да оно мора да буде истоветно са врлином, јер само оно што прихватимо својим срцем и душом је истинско знање које се не заборавља. У богословијама, као светосавским школама, негује се христолико предање које се манифестује врлинским, подвижничким животом богослова који се ту уче и који ће једног дана преузети значајне улоге у нашој Цркви, као свештеници и монаси.

Помињући данас Светог оца Саву надамо се да ћемо, његовим молитвама, успети да се одржимо овде у Далмацији, рекао је Епископ Фотије. Учећи се из његовог житија од Бога молимо снагу и истрајност у вери да бисмо заувек очували нашу вековну традицију и достојно наставили стопама наших славних предака.

Беседа

link for download:here

ИНТЕРВЈУ СА ЕПИСКОПОМ ДАЛМАТИНСКИМ Г.Г. ФОТИЈЕМ

На самом крају календарске године, у сусрет једном од најрадоснијих хришћанских празника Божићу, о животу православног народа у Далмацији разговарали смо са Његовим  Преосвештенством Епископом далматинским Фотијем.

Православна Црква и српски народ на простору Епархије далматинске претрпели су велику трагедију у последњем рату. У години на измаку, двадесет година након „Олује“ иста та Црква са својим православним народом још вида незацељене ране. Сакрална баштина далматинских Срба добрим делом је обновљена, захвањујући труду и залагању Епископа далматинског Г.Г. Фотија који је ту дужност на себе преузео још 1999.године. „Није лако Владици у Далмацији, ако хоће да буде достојан представник вере и цркве своје“  записао је у „Православној Далмацији“  Епископ Никодим Милаш, чија је стогодишњица упокојења ове године обележена као један од значајних јубилеја. У разговору са Његовим Преосвештенством Епископом Фотијем, разговарали смо о животу Срба повратника у Далмацији, начину на који помоћи људима да се враћају, обнове и сачувају своју имовину, проблемима са којима се Срби повратници најчешће сусрећу и долазећим  данима у којима се православни верници припремају за обележавање дана Рођења Христовог-Божића.

 Ваше Преосвештенство, у данима када календарски окрећемо нови лист, и улазимо у Нову годину, осврћући се на ону која је на измаку, обележену са јубилејима који су у много чему одлучили о судбини нашег народа, кажите нам, како данас живе Срби у Далмацији?

Видите, то је доста тешко питање, и тешко је дати прави одговор на исто. Ми покушавамо, хвала Богу, да дамо наду нашем народу да можемо да опстанемо, живимо у овим крајевима и сачувамо наше Светиње које нам је промисао Божији доделио.Ова година била је јубиларна за многе, и за нас као цркву у Далмацији. Обележили смо 400 год. од оснивања наше православне Богословије при манастиру Крка и 100 год. од упокојења великог владике далматинског Никодима Милаша, угостили смо Патријарха, велики број владика и верника из свих крајева, и то је оно што нам је свима од великог значаја, оно што карактерише ову годину. Што се тиче нас Срба, нашег народа, ми се сада крећемо у неким оквирима националне мањине, имали смо статус народа некада и то више немамо, а самим тим су дефинисана наша кретања, положај и наша права. Да би се изменило оно чиме нисмо задовољни, неопходно је да се нешто деси, а то нешто је повратак  народа на ове просторе. Једино тиме би тренутни статус донекле изменили  и поправили свој положај, стање и ситуацију каква је тренутно, а истом се не можемо много хвалити.

Иако кажете да тренутна ситуација за повратнички народ није на неком завидном нивоу, са благим освртом на протекле године када су људи тек почели да се враћају својим домовима, сложићете се да је учињен значајан помак, и да су у великој мери створени основни услови да се живот у Далмацији поново настави.
 Тачно тако . Пре свега, ја бих се осврнуо на оно што смо ми као црква урадили. Заједно са свештенством и монаштвом наше Епархије трудили смо се обновити наше Светиње, наше цркве и манастире, Богословију, и обилазити наш народ непрестано, током читаве године. Трудили смо се помагати када год је то било потребно и могуће, што смо у последње време и интезивирали, и трудили смо се бити присутни са својим народом, што као црква треба да радимо и морамо да чинимо. Са друге стране, да би се нешто више од тога учинило потребне су и те земаљске компоненте, да тако кажемо. Ту првенствено мислим на економско оживљавање ових простора, да се отворе неке фирме, покрене подузетништво, и живот врати у том економском смислу, а то би аутоматски и нагнало људе да размишљају о повратку. У ширем контексту, ту су потребне и политичке слободе,  затим културне, језичке, и непрестано их треба освајати. Сећамо се свих напада на ћирилицу  ове године и надамо се да се то више неће понављати, бар не у толикој мери. Све је то једна велика целина у којој се компоненте не могу раздвојити једна од друге, али нам свима треба стрпљење, подвиг и треба љубав према овом крају.  Ми можемо причати о Србима из Далмације, о историји и историјском наслеђу, али то радимо углавном у негативном контексту, тј.поредимо времена када нам је било добро, када нас је било јако много, са овим што имамо данас. Зато је јако битно да се поново враћамо тамо одакле смо потекли и да љубављу будемо везани за ове просторе, оно о чему причамо. Не прихватамо ону реторику којом се говори да овде нема живота, да је ово прошлост , и све оно што се у негативном контексту најчешће истиче. Наше Светиње су ту, наш народ је овде, у броју у којем јесте, чинимо оно што можемо и верујемо у оно што јесмо. Морамо одржавати добре везе са нашом дијаспором, са матичном државом Србијом, са Републиком Српском, јер је велики подвиг или потреба да људи који су отишли одавде, па чак и почетком двадесетог века, открију лепоте ових крајева и сете се да су овде њихови корени, њихова огњишта и да то не заборавњају олако.
Често својим примером указујете на пут који су многи заборавили, обилазите старије повратничко становништво, поред симболичне помоћи коју делите,  враћате им наду да ипак нису заборављени.Знамо да већина тог становништва јако тешко живи, нарочито у селима. Шта је оно што је њима самима најтеже, које су то ситуације са којима се најчешће сусрећете?

У појединим селима које смо обилазили, могу вам рећи да већина тих људи живи јако скромно, сиромашно, па чак и на рубу егзистенције.  Заборављени су, што је најгоре, и од својих најрођенијих.  Многе баке, које нису у стању саме о себи бринути, на питања да ли имају фамилију или некога од блиске родбине, рекле би како имају децу, да ли по Србији или негде по Европи, која их обилазе једном годишње, углавном на пар дана. То није довољно, јер многи живе у социјално тешким условима. Са друге стране, не смемо заборавити људе који су се вратили пре неколико година, покушали сами себи створити посао и данас имају пристојну економију. Њих требамо гледати и на њих се угледати. Црква треба да је уз свој народ, да носи његов крст и буде му утеха, могућност да у цркву дође и моли се Богу, како би знали да нису остављени. На жалост, то за многе старије људе није све што је неопходно како би могли  проживети страост.
Већина људи који су данас ван граница Хрватске, а корене вуку из ових крајева, у већини случајева гледа само негативне ствари, ситуације које се не мењају много на боље, као да у њима траже оправдање за то што заборављају своја вековна огњишта, каква год да су. Сматрате ли да би својим ангажманом, они који су у прилици, могли дати позитиван пример осталима, користећи потенцијале које овај крај има, улажући у њега и пружајући неке нове могућности људима који су се овде вратили?
Баш тако. Овде у Далмацији има много потенцијала и то већином неискоришћеног, само је потребно да људи то разумеју. Можда  баш први пример за повратак, у том економском смислу, треба да дају Срби из Далмације, они који су овде живели, они који имају папире и документе за тако нешто. Ту су онда и државни пројекти, пројекти различитих министарстава који се могу користити. Ако се људи воде искључиво економијом профита, и гледају само и искључиво свој лични интерес, онда ће вероватно улагати негде где је проверено и сигурније, међутим овде је заиста потребан подвиг, љубав, па могу рећи и жртва. Сваки, чак и економски експеримент, може да донесе значајне плодове у своје време. Далмација је и кршевита и каменита али има своје предности и своју лепоту, и све је могуће ако има воље , само не треба дизати руке од свега.

У Вашим беседама често позивате људе на повратак, апелујете на њих да не препуштају своју земљу забораву, да одрже и сачувају спону са родним крајем, како би на неки начин одужили дуг прецима али и оставили залог за будуће генерације.

Пазите, јако је битно да људи то разумеју на прави начин. Нико им не каже да дођу сутра живети овамо и да ће им бити добро, али постоје ствари о којима морају размишљати. Не ради се само о стварима које заборављају већ које би могли да изгубе. Држава ће стварати нове пројекте, усвајати нове законе по питању имовине, пољопривредног земљишта, кућа, и многи би могли без тога остати као што су многи, из истих разлога, остали без докумената. Оставши, на пример, без личних карата, остали су и без могућности учешћа у политичком животу у Хрватској, а то из много разлога није добро. Најгора је та незаинтересованост, малодушност чије се последице брзо осете.
Уласком у прве дане ове преступне године, оно што нас православне хришћане највише радује јесте дан Рођења Христовог. Божић је празник мира, љубави и добрих жеља. Која је Ваша порука свима онима који ће седмог јануара обележити један од најрадоснијих хришћанских Празника?
Божићна порука је свеопшта, да је Бог постао човек ради спасења света, и ради нас Срба у Далмацији, у Хрватској, и ради свих људи, свих вера и свих раса, ако то људи препознају. То је основна порука и извор наше наде, за све наше деловање и живљење овде.  Велика би радост била да што више наших људи , у дане Божића, буде у својим црквама, на Богослужењима, да ту радост Божића осетимо на прави начин, и да ту црпимо снагу за све подвиге. Нека у долазећим данима та радост испуни наше домове, наша срца, да се сви  Обожимо. Ово је Празник мира, Бог долази да измири нас људе и да нам дарује самога себе, да живимо читаве године Светотајнским животом у Христу. Сетимо се сви заједно дана оваплоћења Христовог који је спасоносан за све људе, радост за небо и земљу. У то име, свако добро од Господа вам желим уз најрадоснији поздрав
  Мир Божији Христос се Роди!  Ваистину се роди!

НИКОЛА ТЕСЛА - ГОСПОДАР СВИЈЕТА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СПЛИТУ

У капели Светог Саве у Сплиту, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је данас (24.01.2016.) Свету Архијерејску Литургију. На овај дан смо се окупили како бисмо прославили име Божије и Његовог великог угодника, Светог оца Саву.

Данашњим празником улазимо у светосавску недељу током које ће наша Црква на свим континентима где год има православног народа прослављати овог великог светитеља из српског рода. Свети оци кажу да је Бог тако одредио да у свакоме народу подигне по једнога Мојсија који ће тај народ водити из земље смрти у обећано Царство Небеско. Тако је Бог подигао Светога Саву да буде духовни родоначелник нашега рода, оснивач самосталне српске Цркве и утемељитељ средњовековне српске државе. Овај незамењиви просветитељ живео је 60 година и за то време довршио је велико дело Светих Кирила и Методија, 1219. године изборио је самосталност за српску Цркву од цариградског патријарха, крунисао је у манастиру Жичи свога брата Стефана за краља Србије, подизао је школе, болнице, сиротишта, цркве и манастире, учио нас је ћирилици и нашој историји. Његов идеал, како је говорио Свети Ава Јустин Ћелијски, била је света Србија која би објединила у светости Цркву,  државу, школу и породицу. Данас нам се овај идеал чини недостижним, јер смо постали превише световни, рекао је Епископ Фотије, објаснивши да смо, нажалост, прихватили филозофију модерног доба која нам казује да је немогуће бити свети. На тај начин руше се моралне вредности и хришчански темељи друштва и његове основе, а то је породица. Свети Сава нас је учио благодатној дипломатији и томе да нема човека с којим не треба разговарати, без обзира које он вере и којег уверења био. О томе сведоче и многи примери из његовог житија који говоре о разговорима са високим представницима страних сила, другачије вере и интереса, којима су захваљујући Светом Сави избегнути многи сукоби и невоље за српску државу и Цркву. Својом врлином и својом светошћу он је задобијао поверење разних припадника других вера, ислама и католичанства, који упркос другој вероисповести нису могли порећи његову светост када би га упознали и сведочили његовим чудесима.

Данас, кад смо се сабрали у Сплиту не можемо да не поменемо наш храм Светог Саве који већ више од 75 година стоји недовршен у овоме граду. Од Другог светског рата нисмо успели да добијемо дозволу да се доврши ова светиња посвећена најпоштованијем светитељу српскога рода, што представља велику муку и рану за све православне у Далмацији, рекао је Епископ Фотије. На нама је да се молимо и да се трудимо да будемо достојни да се овај храм доврши и да се једнога дана милошћу Божијом у њему окупљамо.

Беседа

link for download:here

БОГОЈАВЉЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је на празник Крштења Господа Исуса Христа (19.01.2016.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Том приликом Епископ Фотије традиционално је извршио освећење богојављенске воде.
Када наврши Господ Исус тридесет година свога земаљског живота он започе своју спаситељску мисију, а то учини крштењем на реци Јордан. Том се приликом Бог јави у свој светлости Свете Тројице, а свету се објави ова Света Тајна. Отац се јави чувству слуха да би изрекао Своје сведочанство о Сину, Син се јави у чувству додира и крсти у води, а Свети Дух се приказа у виду голуба над Јорданом. Тада Јован Крститељ рече за Христа: "Гле, јагње Божије које узима на се грехе света" и када крсти Господа показа се и Његова мисија и пут нашега спасења. Заронивши у воду Господ преузе на себе све грехе рода човечијег и умре, а затим изласком из воде поново оживе да би нам показао да и у нама мора умрети човек греха и слабости да бисмо се поново родили као обновљени и Богом препорођени. Од тога дана до данас хришћани широм света Светом Тајном Крштења одричу се греха и старог човека у себи просвећујући се у води, попут Христа, милошћу Свете Тројице.

КРСТОВДАН У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије, на данашњи празник Крстовдан - навечерје Богојављења (18.01.2016.год.) служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику,уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.

По завршетку Свете Литургије, у спомен Крштења Господа Исуса Христа на ријеци Јордану, Епископ Фотије је извршио Велико освећење воде.Након освећења, вјерни народ захвата освећену воду коју као благослов носи у своје домове.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ДРНИШУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је на дан Сабора светих седамдесет апостола (17.01.2016.) Свету Архијерејску Литургију у Дрнишу. Након Свете Тајне Причећа он се обратио верницима у храму Успења Пресвете Богородице речима поздрава и нагласио да је, иако нас нема много данас овде присутних, православље итекако живо у Епархији далматинској.
Иза нас су велики празници, Бадњи дан, Божић, Свети Стефан и на сваком од њих имали смо прилику да видимо колико је наша вера и даље битна и присутна на овим просторима. Срби су овде доживели велику трагедију, прогон и није нас много остало, али баш због тога треба да будемо благодарни и да са смирењем носимо свој крст надајући се и верујући у васкрсење, рекао је Епископ Фотије. Православнима никада није проблем да волимо друге људе, јер нас томе учи наша света вера и управо љубав према Богу и према ближњем своме и јесу њена суштина. Некоме то може изгледати као слабост, али управо то је највећа сила и таквом љубављу нас је заволео Господ који је пострадао на Голготи ради спасења света. Због тога треба да поштујемо друге људе и њихову веру, али никако да се одрекнемо своје. Налазимо се данас на просторима о којима је писао наш велики књижевник Симо Матавуљ у својој приповеци "Пилипенда", где су се људи зарад хране и других повластица одрицали православља и на тај начин обезвредили своју историју и традицију. Из тога примера треба да се поучимо и да не дозволимо да се нешто слично икада понови, него да негујемо све оно што смо од својих предака добили у наслеђе, своју крсну славу, веру и писмо.

Данас празнујемо Светих седамдесет апостола, који су били ученици великих дванаесторице апостола и добили благослов да проповедају Јеванђеље по читавом свету, па и међу незнабожцима од којих многи нису прихватали ту проповед. Ширећи Христову реч они су прошли многе муке, али су у својој намери истрајали захваљујући чврстој вери и љубави према Господу. Слушајући о њиховим делима треба да будемо свесни да не смемо завидети земаљским људима који кроз живот пролазе бирајући увек лакши пут, већ треба да се угледамо на наше светитеље, јер ћемо само пратећи стазу коју су нам они показали стићи до Царства Небеског.

Беседа

link for download:here

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О МАНАСТИРУ КРКИ

РЕДАТЕЉ: ДЕЈАН АЋИМОВИЋ

ПРАЗНИК ОБРЕЗАЊА ГОСПОДЊЕГ И СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ (НОВА ГОДИНА)

На празник Обрезања  Господњег и Светог Василија Великога-Нова година (14.1.2016.године), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића.На крају Литургије,у својој бесједи, Епископ Фотије је говорио о Обрезању Господњем као доказу реалног Оваплоћења Бога Логоса и Његовог очовјечења и о томе да је Обрезање Христово праслика Новозаветног Крштења.

 Затим је говорио о Светом Василију Великом ,једаном од највећих отаца Цркве. Свети Василије је писац монашких правила, многих апологетских и догматских списа у којима је објашњавао Тајну о Богу-Светој Тројици, а њему се приписује и Света Литургија названа Василијева и служи се десет пута годишње .

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У Недељу  32. по Духовима-Богоотаца (10.1.2016.год.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је свету архијерејску      Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику,уз саслужење пароха шибенског  протојереја Милорада Ђурђевића.

На крају Литургије Епископ Фотије је   поучио сабрани народ говорећи о одјељку из Јеванђеља по Матеју (2,13-23),који је читан на светој Литургији.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ СТЕФАНА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотиије служио је данас (09.01.2016.) Свету Архијерјску Литургију у манастиру Драговићу. Том приликом, као и увек на овај дан, прославили смо име првог мученика за веру Христову, Светог архђакона Стефана.
У току Литургије имали смо смо прилику да чујемо јеванђељску причу о злим виноградарима, који нису хтели своме господару да принесу плодове винограда, него су се од њега одметнули, а свакога ко је у име његово долазио претукли и отерали. На послетку господар посла свога сина, мислећи да ће се они пред њим постидети и покајати за своја недела, али виноградари рекоше: "Ево наследника, убијмо га, па ће сво његово имање нама остати!" Испунише они тако свој наум и убише сина господаревог у намери да присвоје оно што им по праву не припада. Овај догађај казује нам о старозаветним свештеницима који нису успели да надиђу материјалну природу и прихвате Христа као месију и Сина Божијег. Опчињени само сопственом коришћу, они су остали слепи за корист коју је њиховој души донео Спаситељ и не само да су Га одбацили, него су тражили и Његово распеће, јер га нису видели као Бога, него као претњу сопственој моћи и добробити. Учинивши овај страшан грех задржали су своја земаљска блага, али су остали заувек ускраћени Царства Небеског. Нису зли виноградари прогонили само Христа, него и свакога ко је Њега препознао и ко је проповедао у Његово име реч Божију. Пострада тако и Свети архиђакон Стефан, који је чистога срца и смирене душе говорио о Сину Божијем. Служећи као први од седам ђакона Христових, он учини многа чудеса међу људима и многе невернике придоби за Христа. Видевши то, посрамљени Јевреји разгневише се и оклеветаше Стефана да је хулио на Бога и Мојсија, те узбунише народ и старешине и каменоваше невиног првомученика. Овакви зли виноградари не могоше поднети присуство овог врлинског и светог човека, а посебно му замерише његову оданост Христу, те га убише да их не би његове врлине подсећале на њихова недела. Иако говори о старозаветним свештеницима, ова јеванђељска поука може се применити и на данашње време, јер је свако од нас у опасности да постане зли виноградар ако се не брине о својој души и предаје се страстима и искушењима. Охолост, гордост и властољубље вребају подједнако и човека данашњице, као и оног старозаветног, стога морамо добро пазити да не бисмо и ми, попут злих виноградара негаовали само своје тело, на уштрб душе и тако изгубили мир у вечном животу. Човек који се не брине о својој души, као и свештеник који не води рачуна парохији која је Божији виноград њему поверен лако постаје зли виноградар, рекао је Епископ Фотије. Он је нагласио да од Светог архиђакона Стефана треба да се поучимо чистоти срца, а да се она постиже једино врлинским животом.
Уједно, Епископ је честитао крсну славу оцу Јовану из Драговића и пожелео благословен празник свима који данс славе.

Беседа

link for download:here

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У КНИНУ

Другог дана Божића, када празнујемо Сабор Пресвете Богородице, Његово Преосвештенсво Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. У цркви Покрова Пресвете Богородице мноштво верника окупило се данас да би одало славу и хвалу Пресветој Богоматери која роди Спаситеља нашега, Господа Исуса Христа.

Прослављајући овај велики празник који представља посебну духовну радост за сваког хришчанина веома је важно да се саберемо у заједничкој молитви и Господу заблагодаримо и захвалимо за сва добра којима нас је благословио. У време Божића имамо прилику да чујемо колико се верника заједно радује на свим просторима где има православних, па тако и у Епархиији далматинској. Посебан је благослов када видимо пуне свете храмове, а посебно када је међу присутнима на Литургији велики број деце, рекао је Епископ Фотије. Он је нагласио колико је важно да родитељи доводе најмлађе у цркву и на Свето Причешће, као и часове веронауке, јер су управо деца наш залог за будућност, а поучавајући њих о светој вери Христовој не само да им чинимо добро и душекорисно,  већ и осигуравамо опстанак наше вере и традиције. Због тога је велика одговорност на свештеницима и вероучитељима, јер управо они треба децу да поуче првим сазнањима о Господу и, што је још важније, да их тако науче да воле Бога, своју Цркву и обичаје, да поштују туђе, али остану верни своме наслеђу. Дан када обележавамо рођење Господње представља срећан догађај за многе људе широм света. Ипак, кроз историју, па све до данас увек је било оних који се нису радовали рођењу Сина Божијег. Он, који се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве да би нас спасао од сопствених сагрешења, није само спаситељ, него је и судија и због тога се они који не желе да се отклоне од среброљубља, властољубља и других страсти и зла, не радују Његовом доласку. Почев од нечастивог цара Ирода који је тражио душу богомладенца и због кога је Света породица морала седам година да живи у изгнанству, па до разних Ирода данашњице који се труде да људе одврате од Цркве и богоугодног живота, одувек је било и биће оних у којима овај празник не изазива срећу, него страх. Зато је на нама да се бринемо за своје Спасење поштујући и славећи Господа и трудећи се да не подлежемо искушењима, веч да свакодневно живимо по закону Божије љубави коју ћемо неговати како кроз молитву, тако и кроз добре односе са својим ближњима.

Беседа

link for download:here

БОЖИЋ У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Празник Рођења Господа нашега Исуса Христа (7.1.2016.) свечано је прослављен широм далматинске Епархије. На Бадњи дан Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви светог Спаса у Шибенику, а поподне је у оквиру вечерњег богослужења благословио бадњаке у Саборној цркви у Шибенику, који су подељени сабраном народу.
На сам Божић Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у оквиру свеноћног бденија у манастиру Крки. На Светој Литургији по традицији је читана божићна посланица Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја СПЦ у којој је посебно наглашена потреба јединства нашега народа као и позив патријарха да се сви расељени врате на своја огњишта, како они на Косову и Метохији, тако и прогнани са простора Хрватске као и Босне и Херцеговине.
Након Свете Литургије припремљено је божићно послужење за све госте у гостопримници манастира Крке.  

Божићна посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Певајте Господу, благосиљајте име Његово,
Јављајте из дана у дан спасење Његово!
Казујте по народима славу Његову,
По свим племенима чудеса Његова!”
(Пс. 96, 2 – 3)

Овим речима, браћo и сестре у Христу Господу и драга наша децо духовна, позива нас свети цар Давид на данашњи празник и празнично славље које нам је Сâм Господ припремио Својим Рођењем од Пресвете Дјеве Марије у пећини витлејемској. Гле, пре две хиљаде годинâ Пресвета Дјева Марија дође у Витлејем јудејски са праведним Јосифом пописа ради. Али, попис Јосифов међу браћом својом и у роду своме послужио је домостроју спасења и испуњењу пророштва пророка Михеја, који Духом Светим пророковаше овим речима: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изићи Онај који ће бити Господар у Израиљу, којему су изласци од искони, од вечних времена” (Мих. 5, 2).

НЕДЕЉА СВЕТИХ ОТАЦА У ИМОТСКОМ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије у Недељу Отаца (03.01.2016.), служио је Свету Архијерејску Литургију у Имотском. Мноштво верника окупило се у цркви Успења Пресвете Богородице како би у сусрет једном од најрадоснијих празника заједно заблагодарили Господу.
Њима се Епископ Фотије обратио изразивши неизмерну радост што се и ове године традиционално  на дањашњи празник окупљамо у овом светом храму. Објаснивши симболику дела Светог Јеванђеља које смо имали прилику да чујемо, он је указао на суштину данашњега празника. Прва глава Јеванђеља по Матеју говори о двострукој природи нашега Господа, који је у исто време Бог и човек. Овде се спомињу праоци Христови по телу од Аврама, Исака, Јакова, Давида, Соломона и других пророка и великих личности Старога завета који су сви на неки начин претходили Њему, јер су укључени у икономију спасења света и из њиховога рода је по човечанској линији настао сам Спаситељ. Други део ове главе говори да је Господ Христос природно рођен од Духа Светога и Марије Дјеве и оваплотио се  и постао богочовек. Тој великој тајни се клањамо на Божић и настојимо да будемо слични тројици мудраца који су дошли у скромну витлејемску пећину где се родио Христос, да му принесу на дар злато, смирну и тамјан, као Богу, цару и архијереју. Тако и ми сваке године пред Божић треба испред Господа да изнесемо своје дарове, а то су наша добра дела која смо чинили у току протекле године, али их чинимо и у току читавога свог живота. Свети Оци кажу да као што се Христос родио од Пресвете Богородице телесно, тако се у нама рађа духовно када крштењем у себе примимо јеванђељско семе које даље треба у нама да расте, а које ћемо хранити добротом и богоугодним животом. На тај начин кроз Свету Цркву и ми сами можемо да постанемо Христолики људи, духовни оци и препородитељи свога народа. У своје време имали смо срећу да будемо савременици једног од великих црквених отаца, Патријарха Павла, чије су поуке остале да живе и воде православне хришћане и након његовог упокојења. За време свога живота он је поступао увек у складу са тајном оваплоћенога Христа у себи, па тако и ми треба себи за циљ да поставимо да се тој тајни што више приближимо и да је живимо, а то ћемо најбоље постићи ако смо недељом и празником заједно у својој цркви. Морамо да се поучавамо вери, да долазимо на богослужења и слушамо Света Јеванђеља и поуке свештеника, да би та тајна постала део нашег живота, а наша заједница у којој живимо честита и благословена, рекао је Епископ Фотије. Он је такође поручио да је свестан тешког положаја наших верника, али да та тајна Божића треба да буде оно што нас одржава, окрепљује да опстанемо и обнављамо своје светиње да би оне обнављале нас и наш дух.