ВЈЕРНИЦИ ИЗ СПЛИТА О ЗЛОНАМЈЕРНОМ ТЕКСТУ У
“ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА”

Коментар на чланак
“Светиње без верника и светаца”
објављен у Вечерњим новостима 24.04.2010.

Као оснивач Српског културног друштва „Просвјета“- Пододбора у Сплиту, његов бивши предсједник и секретар, као оснивач Вијећа српске националне мањине у Сплитско-далматинској жупанији и Вијећа српске националне мањине у Граду Сплиту те као предсједник овог Вијећа у његовом првом мандату те као бивши члан Црквеноопштинског одбора Српске православне црквене општине у Сплиту који је највећим дијелом, као дипломирани правник и физички супротстављајући се отимачима наше имовине, одрадио посао на враћању црквеноопштинске имовине у Сплиту, у нарави значајних пословних простора у приземљу некадашњег самостана Св. Марије ди Таурелло, сада у власништву Сплитске православне црквене општине, који јој данас доносе приходе од најмање 15.000 ЕУР мјесечно, путем уговора о вишегодишњем закупу на којима је, у име СПЦО, мој потпис овјерен код јавног биљежника, и као некадашњи блиски сурадник некадашњег пароха Славка Зорице могу компетентно дати коментар на овај чланак односно на злонамјерне тврдње Момчила Русића и оркестрираних му суговорника.

Рећи да су православци дигли руке од цркве нарочито од када је отишао поп Славко Зорица је доиста претјерано и посебно индикативно за аутора ове тврдње. Наиме, точно је да се највећи дио активности на враћању црквеноопштинске имовине остварењу прихода од закупа пословних простора, издавању црквеноопштинског мјесечника „Православно слово“ и опћенито заједништву одвијао доласком пароха Славка Зорице у нашу црквену општину тако да је његовим одласком већи дио вјерника био разочаран и одбијао прихватити новог пароха што, сада већ знатно мањи дио вјерника, нажалост чини и даље. Међу таквима сам био и ја. Међутим, временом човјек сагледа све аспекта свог ентузијазма и схвати да његове особне емоције нису нити могу бити пресудне у његовом свјетоназору и понашању већ да је опћи интерес наше заједнице одређење на којем треба да гради себе и свој однос према околини. Управо ту је г. Момчило Русић изостао и заостао и умјесто да свој однос гради конструктивно, синергијски за добробит наше српске православне заједнице посебно уз одговорност коју носи као предсједник СКД“Просвјета“ у Сплиту и Вијећа српске националне мањине у СД жупанији, он не може прежалити вријеме у којем је и у црквеноопштинском одбору СПЦО у Сплиту имао значајан утјецај те сада упорно користећи се својим годинама кумулираним ( у тој мјери и на начин да више приличи рећи: узурпираним ) функцијама предсједника СКД“Просвјета“-Пододбора у Сплиту и Вијећа СНМ у СД жупанији нас увлачи у сукоб са нашом православном црквом и епископом далматинским г. Фотијем.

У том смислу, као лаик и посебно као предсједник наведених српских институција, нема право нити је квалифициран оцјењивати обред молитве нашег пароха и када то чини, успркос нашим закључцима, тада је то доиста срамотно за свих нас које представља и крајње злонамјерно.

Умјесто да као предсједник Српског културног друштва „Просвјета“-Пододбора у Сплиту ради на унапређењу и презентацији кулуре Срба у Сплиту он организира вечере и путовања те умјесто да задовољава њихове културне потребе и организира некакву српску културну манифестацију он задовољава углавном њихове гастрономске потребе у простору који се може прије назвати његовом властитом крчмом него ли простором у којем дјелује једно културно друштво. Умјесто да ради на остварењу и унапређењу права Срба на подручју Сплитско-далматинске жупаније сукладно могућностима које нам пружа Уставни закон о правима националних мањина он своје вијећнике части јањетином, вози их на вјерске и друге свјетовне прославе, умјесто да у простору од цца 100 м2 организира Уред за права српске националне мањине и бави се повредом и остварењем њихових права и дискриминацијом која се над њима, успркос донијетом Закону о сузбијању дискриминације, свакодневно и у свим подручјима проводи, он је тај простор претворио у своју крчму са прилагођеним јој радним временом од 17 до 21 сат у којој точи јефтино набављено вино и пиво и прави гастрономске дернеке за своју и душе својих вјерних сљедбеника.

Укратко, ријеч је о аутократу који је по својој нарави дубоко несретан што више није у могућности утјецати на догађања и живот који се одвија у нашој православној црквеној општини те у својој срдитости у тај сукоб неоправдано увлачи и нас остале вијећнике и припаднике српског народа.

Срдачан поздрав,

Члан Вијећа српске националне мањине у СД жупанији и Граду Сплиту

Јован Гркинић

ВЈЕРНИЦИ ИЗ СПЛИТА О ЗЛОНАМЈЕРНОМ ТЕКСТУ У “ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА”

ВЈЕРНИЦИ ИЗ СПЛИТА О ЗЛОНАМЈЕРНОМ ТЕКСТУ У
“ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА”