Епископ далматински Фотије

Сабор је глас цркве

Свети архијерејски сабор је руководно и саборно тело које увек доноси пресудне одлуке за живот наше Цркве. Одлуке Сабора зато нису значајне само за епископе него и за пуноћу наше светосавске Цркве. Наши верници, зато, очекују да чују њен глас који се у духовном смислу изражава преко Сабора.

Овако о очекивањима јерархије и верника од редовног пролећног заседања највишег тела СПЦ, које у београдском Патријаршијском двору од прошле недеље решава најкрупнија питања из црквеног живота, за “Новости”, оцењује епископ далматински Фотије.

* Владике су потврдиле своју ранију одлуку да патријарх Павле остане поглавар СПЦ.
- После дуге и веома опсежне расправе, у којој су се чула различита мишљења, Сабор је, уважавајући мишљења свих архијереја, донео одлуку да патријарх и даље остане на челу Цркве.

* Какав је духовни живот Срба у Далмацији и како тече процес повратка избеглица?
- Повратак прогнаних Срба са простора Далмације практично је заустављен. Нажалост, последњих година нема никаквог значајнијег повратка. То је велики проблем за Цркву и српску заједницу у Хрватској, али и за матицу Србију. Свако од нас требало би да допринесе да се овакво стање измени, најпре ради тих несрећних људи.

* Какав је духовни живот Срба у вашој епархији и има ли довољно свештеника?
- Настојимо да оживимо манастире који су духовни центри Епархије. Тренутно је у храмовима довољно свештенства за број људи који се вратио. Током године у њих долазе не само православни хришћани, већ и многи неправославци из ЕУ. Потребно је да и њима посведочимо истину православља.

*Да ли су обновљени храмови оштећени и порушени током ратних дејстава и какав је значај изградње цркве Светог Саве у Сплиту?

- Обновљени су манастири Крка, Крупа и Драговић, као и главне парохијске цркве у центрима Епархије. Могу да кажем да у свакој парохији нешто обнављамо и градимо, иако доста храмова чека обнову. Посебан благослов Божји видимо у томе што смо недавно добили дозволу да довршимо спомен-храм Светог Саве у Сплиту, чија је градња започета још 1939. године. Храм је у средишту старог града и зато су радови веома отежани. Помоћи за овај посао надамо се од свих - Републике Хрватске, Сабора и Синода СПЦ, као и Срба из дијаспоре.

* Како се одвија процес повратка црквене имовине?

- По питању повратка имовине, до сада није много учињено, иако закони Хрватске то јасно дефинишу. У односу на СПЦ они се, нажалост, у пракси не остварују. Према нашим проценама, враћено нам је свега 10 одсто имовине. То је недовољно, јер је Хрватска на прагу уласка у Европску унију, која чврсто штити право власништва.

* Шта очекујете од локалних избора у Хрватској?

- Свака власт је од народа изабрана да осигура мир, правду и слободу грађанима. Изабрана власт треба да, у границама прописа, пружи слободу и Цркви. Значајна је, зато, претпоставка да би у општинама са већинским становништвом, Срби могли да буду изабрани за начелнике општина.

* Какав је правни положај српске цркве у Хрватској?

- Статус СПЦ у Хрватској регулисан је Законом о верским заједницама и Уговором који је потписан са хрватском државом. Наша права се крећу у тим оквирима. Ми свакако нисмо задовољни, јер није враћена црквена имовина, и још важније, није се вратио наш народ на просторе Епархије далматинске.

17. 05. 2009.

Вечерње Новости

Београд