ХИРОТОНИСАН ЕПИСКОП СТОБИСКИ Г.Г. ДАВИД 

     Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, 17. јуна 2007 год., у Ставропигијалном манастиру „Светог Јована Златоустог“, Нижеполе, Битола, извршио је хиротонију у епископски чин новог Епископа стобиског г.г. Давида.

     Његовом Блаженству при хиротонији су саслуживали Његово Преосвештенство Епископ горњекарловачки г. Герасим у својству изасланика Његове Светости Патријарха Српског г.г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије, Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски г. Јоаким и Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Местобљуститељ битолски г. Марко.

     На богослужењу су присуствовали свештеници, монаси и верници из Русије, Грчке и Србије, као и мноштво верних из свих крајева Р. Македоније.

Новорукоположени Епископ стобиски г.г. Давид, у својој приступној беседи је, између осталог, рекао:

     ...Ваше Блаженство, у пориву за слободу, никада нисам престао да слушам речи Ваше приступне епископске беседе „да ће те до задњег даха радити на јединству како помесне, тако и Цркве у целој васељени“. Јединство је дано Цркви као непроменљива вредност, те све бива призвано ка том јединству, ка јединству као путу, по коме Црква путује према слави будућег царства. Свако ко љубоморно не чува јединство Цркве, које је њена суштина, који га не љуби, или што је најгоре постаје његов непријатељ, у себи носи веома тешку одговорност! Захвалан сам неизмерно што добијам могућност и одговорност, да Вам као Епископ будем сарадник на овом страшном и достохвалном месту, унутар нашег распетог народа и у овом очигледно голготском часу, приклањајући се Вашем надахнутом „до задњег даха“, јер за разлику од схоластичког призвука, који је присутан код многих при исказивању таквих израза, код Вас, због Вашег у пракси исцељивања раскола, преко страдања и саможртвене љубови, исказ „до задњег даха“, просијава и свој његовој сили...

     ...Срдачно сам захвалан и Његовој Светости Патријарху Српском г.г. Павлу и Преосвештеном Епископу горњекарловачком г. Герасиму који је у својству изасланика Свјатејшег Патријарха г.г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве видљиви доказ њихове родитељске љубави и беѕпоштедне бриге за Цркву Божју у нашој земљи. Захвалан сам и Архијерејима: Његовом Преосвештенству Епископу далматинском г. Фотију, Његовом Преосвештенству Епископу полошко кумановском г. Јоакиму и Његовом Преосвештенству Епископу брегалничком и Местобљуститељу битолском г. Марку... захвалан сам свој Цркви православној која се подвизава на земљи и торжествује на небесима, а без које сам и сам ништа ...

     ...Служба која ми се поверава, има за циљ, као што сам исповедао, обожење несазданом благодаћу Триличносног Бога, које је немогуће изван Евхаристије Цркве, увек, а, разуме се, и сада. За нас је важна и садашњост у којој се показује да су помесне Евхаристије победиле вештачки наметнуто заточеништво у политичким границама, карактеристично за националшовинизам и комунизам у прошла два века. Епископ је иницијатор свих харизми, како наглашава наш Блаженејши Архиепископ. Његов учитељ, Митрополит апокалиптичне пергамске цркве, предочава и основну посвећеност епископске службе, наглашавајући да Епископ није само видљива глава евхаристијског сабрања, него и једини у Цркви предаватељ свештенства, а тиме и изразитељ, и чувар канонског јединства, нераскидљиво повезаног са Литургијом, јер она у простору и времену изражава јединство Цркве Божје. Ту Литургију ћу служити и том сабрању ћу служити, подобно Епископима стобиским, истим онима, који су као учесници васељенских сабора стајали у одбрану чистоће православне вере и јединства Цркве.

     Да ли је потребно да изложим због чега наглашавам поменуто? Управо зато, јер је у наше време, које одликује остатци богоборачког комунизма, још увек свежа крв бесмртних мужева, који су своје мученичке кости уградили у темеље Цркве. Тако, епископство је Голгота, кажу савремени свештеномученици, јер Епископ мора Христа Бога да стави испред свог живота...

     ...Ваше Блаженство,  подражавајући Вас у љубави, дозволите да Вам сада још једном упутим овај родитељски позив: да народ који још пребива у душегубном простору раскола, преко преумљења пређе у земљу вечности, у Цркву изграђену на темељима Крви Христове. Додао бих, да ако неког позивамо код нас, онда га позивамо на крст, сматрајући крст као највећу и једину славу за нас...

                                                          извор: Инфо Охридска Архиепископија