Интервју Његовог Преосвештенства
Епископа далматинског г.г. Фотија
београдским Вечерњим новостима (02.06.2007. год.)
СТУБ ПРАВОСЛАВЉА

     МАНАСТИР Крка од свог оснивања (1345.) до данас живи животом православних Срба северне Далмације - када су они страдали, страдао је и он с њима, када су они духовно васкрсавали и манастир се обнављао.

     По живом народном предању, манастир је подигла Јелена Шубић, ћерка краља Стефана Дечанског и рођена сестра цара Душана, баш на месту где је апостол Павле својим ученицима проповедао хришћанство. До данас, он је остао "град који на гори стоји - светлост овога света". Овако разговор за "Новости" о манастиру Крки, духовном и културном центру Епархије далматинске, почиње епископ далматински Фотије (Сладојевић), који је последњих осам година мисионар православе вере у овим крајевима.

Како данас живе Срби на тим просторима, колико их има, где су ситуирани?

     - Реално се доста тешко живи. Оно што смо ми успели, јесте да имамо већи број свештеника него раније. Према подацима којима располажемо, на подручју Далматинске епархије, где смо ми, тренутно живи око 25.000 Срба, највише у Сплиту, Задру и Книну. Раније су Срби на овим просторима били бројнији, премашивали су цифру од 100.000. Један од највећих проблема је чисто економски, до посла се тешко долази, па многи и не помишљају да се врате. Младог света има јако мало, углавном је старија категорија становништва.

Када почиње обнова духовног живота у Далмацији?

     - Ја сам у Далмацију дошао 1999. године и одмах смо почели да радимо: од свега неколико свештеника, данас их имамо 20. У оквиру наше епархије постоје три "жива" манастира: Крка, Крупа (1317.) и Драговић (1395.), који су стуб православља и чувари вере и културе далматинских Срба. Од 2001. године поново је почела да ради и наша богословија "Света Три Јерарха", која потиче из 1615. године. До сада је ишколовала 700 свештеника и 14 епископа, а данас ову школу похађа 50 ученика, који ту живе, изучавају и негују духовност и православље.

Далматинска епархија има богату православну ризницу?

     - Богату ризницу манастира Крке показује и манастирска ризница са око 2.000 експоната и предмета, које сачињавају древне православне иконе, рукописне богослужбене књиге из 15. и 16. века, богослужбени предмети и свештеничке одежде, међу којима је најпознатији епитрахиљ Светог Саве. Овом светитељу посвећена је и капела у крипти манастира. Више од 1.200 експоната из ризнице налази се данас у Музеју СПЦ у Београду и настојаћемо, кад се створе услови за њихово чување, да их вратимо у Крку, јер тамо и припадају.

Шта бисте поручили Србима који су једном отишли из ових крајева?

     - Самим тим што живимо на овим просторима, ми постојимо ту као црква, као народ. Људи треба да се врате, јер могу ту да живе. Не може се тек тако отписати и анулирати нешто што је вековима стварано. Дубоки су корени Срба у Далмацији и уз мало добре волје надлежних министарстава у Београду (мислим на Министарство за дијаспору, пре свега), млади људи би овде имали перспективу. Ми се молимо Богу да све буде добро и да Срби још много векова овде живе...

МОНОГРАФИЈА

     - МОНОГРАФИЈУ манастира смо урадили да покажемо историју манастира Крке и његов значај, а кроз ту историју преплиће се и историја Срба у Далмацији. Одштампано је 150 примерака, које сам, на недавно одржаном Сабору у Београду, поделио свим владикама СПЦ, а главну промоцију уприличићемо на јесен.

НЕМАМО НЕПРИЈАТЕЉА

Колико је Епархија заштићена, с обзиром на недавне инциденте?

     - Имамо понекад провокација, напада, провокативних писама, постоји наравно, извесна тензија, али и поред тога, ми живимо доле. Желимо да живимо у љубави и пријатељству са свима, без обзира на то како нас други гледају. Желимо да будемо оно што јесмо - православни хришћани, да својим животом живимо и показујемо шта је наша етика. Нико нам није непријатељ, то може да буде само грех. Ми, људи цркве говоримо да човек треба да буде слуга Божји и да самим тим служи добру на овом свету. 

Данијела Кљајић,
Вечерње новости, 02.06.2007. год.