Copyright

$Description: F:\MOVIE\web\Headeri\Novosti-L.jpg$

$Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif$
ENGLISH PAGES

$Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif$
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ

::..::
$Description: F:\MOVIE\web\Images\e-knjige\eknjige_small.jpg$
Е-књиге
Епархије далматинске

::..::

$Description: F:\MOVIE\web\arhiva2010\Images2010\krst.jpg$
ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

$Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif$
ФОТО АРХИВ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::

$Description: F:\MOVIE\web\arhiva2007\Images2007\sv_Sava2_small.jpg$
св. Сава
БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

$Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg$
СИМО МАТАВУЉ
ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::

$Description: F:\MOVIE\web\arhiva2008\Images2008\vapaj_small.jpg$
Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

НЕДЕЉА МИТАРА И ФАРИСЕЈА

У недељу о Митару и фарисеју (05. 02. 2012. год.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије присуствовао је светој Литургији у Шибенику, коју је служио шибенски парох протонамесник Милорад Ђурђевић.

Шибеник је ових дана доживео поларну зиму, па је због тога мали број верника уопште могао доћи до Саборне цркве у Шибенику.

Недеља о Митару о фарисеју је прва припремна недеља за Велики Часни пост. Црква нас данашњим Јеванђељем поучава да се само смирењем и покајањем задобија Царство небеско (митар), а никако гордошћу, осуђивањем ближњих и фарисејском побожношћу (фарисеј).

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

Свети Григорије Палама

О МОНАШКОМ ЖИВОТУ

Свети Григорије Палама придаје велики значај путу монашког живота. Није довољно само живети у манастиру, много је важније живети по учењу светих Отаца. Манастир је сличан Рају у којем су живели Адам и Ева. Као што је у Рају постојало дрво познања добра и зла, али и лукави демон, исто тако је и у манастирма. Зато су монаси иако унутар светих манастирских зидова, у великој опасности, па према томе увек морају бити будни и пажљиви.

Монах мора да тежи да свог унутрашњег човека учини монахом. Само борављење на светом месту није довољно, већ треба трудом достићи унутрашње монаштво. Свети Григорије поставља питање: "како може унутрашњи човек постати монах," ако прво не умре оно спољашње и људско у нама? Управо то и символише монашење тј. одсецање косе прикликом монашког пострига. Следствено, свети Григорије Палама сматра да и до данас постоје бројни аскетски Оци који су потпуно посвећени и предани Богу. Неки од њих не желе да приме ни неопходну медицинску помоћ у случајевима болести. Наравно, не зато што презиру медицинску науку, већ због своје дубоке вере у Бога. Исто тако треба нагласити, да ни у ком смислу нису за поругу и подсмевање они монаси који нису достигли тако висок степен вере, како би имали потпуно поуздање само на Бога.

Наиме, у монашком животу све мора бити прожето смирењем и расуђивањем. Због тога је монасима потребно духовно руковођење на том уском путу како би избегли демонске замке. Суштински предуслов за исправан монашки живот и борбу, посебно за млађе монахе, представља руковођење од стране искусног старца, који ће их водити на духовном путу. Палама наводи пример светог Никифора Пустињака који је упражњавао исихију (тиховање). Никифор је почео своју духовну борбу као послушник највећих Отаца. Пошто се дуго година учио из њиховог благодатног искуства и сам је временом од њих задобио "искуство уметности над уметностима," а то је управо пребивање у исихији (тиховању). Касније ће и он сам постати велики учитељ исихазма и борбе против духова злобе у поднебесију. Као резултат великог духовног опита, свети Никифор је посебно младим монасима саветовао да никада не верују помислима, при чему је оним слабијима, којима је ум непрестано лутао подарио свој метод чувања ума и пребивања у исихији.

Као што смо рекли на почетку, монашки живот представља апостолски начин живота. Аскетизам у манастирима је сличан подвигу раних хришћана. У Јерусалиму су рани хришћани живели "постојано у молитвама и благодарењима", те су на тај начин први хришћани били праобраз истинског монаштва и светог небеског живота. И данас монаси иду управо тим путем. Подвизавајући се, они покушавају да се ослободе сваке расејаности и обмане овог живота, те сходно животу по заповестима Божијим достижу обожење, које је, пак, узвишеније од сваке земаљске философије. То је смисао и циљ монашког живота и њиховог подвига, који је ништа друго, већ следовање путу светих апостола и светих Отаца.

Овај начин живљења је на многим местима описан код светог Григорија Паламе, а тако се и данас подвизавају многи истински монаси и подвижници. Они који теже јединству са Богом, повлаче се у свештено тиховање да би се сачували од саблазни света и овог огреховљеног живота. Монах који ослободи своју душу од сваке земаљске узе, непрестаном молитвом узводи свој ум Богу. У том стању његов ум се спушта у срце и ту проналзаи и открива неизрециву небеску лепоту. У тој неизрецивој визији открива му се и сам Бог у нествореној божанској светлости. Ове духовне екстазе и истуљења су описане и на многим другим местима код аскетских Отаца. Ми овде желимо само да подсетимо на темељ и основу монашког живота, који се заснива на ослобођењу и просветљењу ума. Исихија је духовни опит јединствен како за монахе тако и за монахиње. На то указује свети Григорије Палама у више својих омилија, како би охрабрио и монахиње да следују овом путу, који је ништа друго до пут истинског јеванђелског живљења. Ум увек мора бити погружен у Бога: "созерцавај Бога јединога, учини Га својим посвећењем будући радостан у нади, трпељив у невољама, послушан надређенима, служећи једни другима у миру, сабраног ума и непорочног живљења, појући Господу у псалмима и песмама духовним, чувајујћи светост и непорочност душе и тела, обуздавајући сва чула и ум, пројављујући тако оно што је духовно и целомудрено читавим својим бићем и живљењем."

превод с енглеског:
Епископ далматински Фотије

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

Житије Преподобног Максима Исповедника

03/21. јануар

Цариграђанин по роду и најпре високи дворјанин на двору цара Ираклија, а потом монах и игуман једног манастира недалеко од престонице. Највећи бранилац Православља од тзв. монотелитске јереси, која се ишчаури из јереси Евтихијеве. Наиме: као што је Евтихије тврдио, да је у Христу једна природа, тако су монотелити тврдили, да је у Христу једна воља. Максим се опре томе тврђењу и нађе се као противник и цара и патријарха. Но он се не устраши, него истраја до краја у доказивању да су у Господу биле две воље као и две природе. Његовим настојањем одржи се један сабор у Картагини а други у Риму, и оба та сабора анатемишу учење монотелита. Страдање Максимово за Православље не да се описати: истјазаван од кнежева, обмањиван од прелата, пљуван од масе народне, тучен од војника, прогоњен, затваран, док најзад, са одсеченим језиком и руком, не би осуђен на доживотно прогонство у земљу Скитску, где три године проведе у тамници, па предаде душу Богу, 666. године.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ

31/18. јануар

Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог "раба вјернаго", 373. године

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

ЧАСНЕ ВЕРИГЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА

На празник Часних верига светога апостола Петра (29.01.2012.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије далматинске. После Свете Литургије архимандрит Герман, игуман манастира Крке пререзао је славски колач пошто су Часне вериге крсна слава Епископа далматинског Г.Г. Фотија.

Епископ Фотије у својој беседи за трпезом љубави је говорио о празнику Часних верига и о мјесту и значају првоврховног апостола Петра у раној Цркви, поучивши присутне како треба да се угледају на светог апостола Петра да би пошли путем спасења, уским путем који води ка Царству Небеском.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

ПРОСЛАВА СВЕТОГА САВЕ У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Светом Архијерејском Литургијом (27.01.2012.г.) у капели светога Саве у манастиру Крки коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије уз саслужење свештеномонаштва Епархије далматинске отпочело је свечано прослављање светога Саве првог српског Архиепископа и просветитеља. Након Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито у спомен и част светога Саве, те је одслужен помен блаженопочившему Епископу далматинском Стефану Кнежевићу, по завету Епископа Стефана, који је сахрањен у капели светога Саве коју је подигао и осветио 1878.г.

У својој беседи Епископ Фотије је истакао значај светога Саве за васцели род српски којега је он Духом Светим породио и препородио.

У послијеподневним часовима у Дому културе у Кистањама приређен је свечани програм у организацији СКД „Просвјете“ пододбор Кистање, а уједно је овај дан и десетогодишњи јубилеј постојања ове организације у Кистањама.

У наставку прославе је у цркви светог Кирила и Методија у Кистањама одслужено празнично вечерње на којем је присуствао Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије. Послије вечерњег богослужења пререзан је славски колач и освећено славско жито чиме је отпочела свечана академија. У пригодном програму учествовали су ученици Богословије Света Три Јерарха и полазници вјерске наставе из Кистања и околине. Надлежни свештеник јереј Слађан Тубић је бираним рјечима поздравио Епископа далматинског Г.Г. Фотија и цијењене госте, истакнувши да је светосавље философија нашега живота која је заснована на духовним вриједностима која су његована кроз и у личности светога Саве. На крају је Епископ Г.Г. Фотије подијелио пакетиће дјеци из Кистања и околине и сви гости и учесници су потом отишли у манастир Крку, гдје је приређена трпеза љубави.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

ПРАЗНИЧНО ВЕЧЕРЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Уочи празника светог Саве првог Архиепископа српског, Његово преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је празнично вечерње са петохљебницом у манастиру Крки. Богословија Света Три Јерарха која се налази у манастиру Крки прославља светог Саву као своју славу, као и све остале српске школе широм свијета, те ће сутра бити служена Света Архијерејска Литургија и пререзан славски колач у манастиру Крки, а у поподневним часовима биће одржана академија у част светог Саве у Дому културе у Кистањама и одслужено вечерње богослужење у храму светих Кирила и Методија.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

Злочини Новосадске рације не смеју бити заборављени

Патријарх српски Иринеј, уз саслужење епископа Српске православне цркве, и врховни рабин Србије Исак Асијел, одржали су јуче, пред неколико хиљада Новосађана окупљених код споменика „Породица”, молитвени помен поводом седам деценија од Новосадске рације, у којој су мађарски фашисти од 21. до 23. јануара 1942. године побили и под лед Дунава бацили више хиљада Срба, Јевреја, Рома и припадника других нација.

Годишњица најтрагичнијег догађаја у историји Новог Сада је обележена у организацији Епархије бачке и Јеврејске заједнице, а присуствовали су јој директор Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму Ефраим Зуроф и амбасадори Израела и Мађарске у Београду Јозеф Леви и Оскар Никовиц. Представници покрајине и града на помену су били као грађани, због несугласица које су последњих дана ескалирале између владике бачког Иринеја и градоначелника Павличића.

После молитвеног чина, поглавар СПЦ одржао је веома емотиван говор, у којем је истакао да су Срби, Јевреји и Роми страдали у Новосадској рацији само зато што су били друге вере и нације од злотвора, који су том приликом убили и осамдесеторо деце.

„Говорило се о неколико хиљада настрадалих у целој јужној Бачкој, али су историчари дошли до броја од 3.400 убијених само у Новом Саду. Страдали су Срби, који су припадали православној вери, страдао је јеврејски, нама братски народ, од кога смо примили Стари завет, страдала су и наша браћа Роми, који су вековима живели са нама и који су ову земљу прихватили као своју отаџбину”, рекао је патријарх Иринеј.

Он је посебно истакао да су мађарски фашисти, укупно 1.235 припадника војске и жандармерије, невине људе бацили у Дунав и тако их лишили гроба.

„Нажалост, ту су биле и комшије Мађари, који су делили добро и зло са комшијама друге вере и нације, али који су стали на страну окупатора и саучествовали у страшном злочиначком делу. Учињена су крволочнија недела него да су их урадиле животиње, недела од којих би се и сам ђаво постидео. Као хришћани можемо да им опростимо, али не смемо да заборавимо, да се то исто не би поновило”, рекао је патријарх Иринеј.

Он је нагласио да са овог великог историјског часа „треба упутити снажну поруку црквама, верама и народима да оваква недела представљају највећи пад човека”.

Директор Центра „Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф рекао је да постоје они који би желели да се овакви злочини забораве, али што јејош горе, да има и оних који овакве злочине оправдавају и његове учеснике проглашавају за националне хероје.

„Не тако давно, човек који је доводио невине људе да буду убијени, Шандор Кепиро (97), један од такозваних мађарских хероја, умро је док се чекало на жалбу на ослобађајућу првостепену пресуду суда у Будимпешти. На суду је тврдио да се борио против ’опасних терориста’, као што су на пример, била деца од шест до десет година”, навео је познати ловац на нацисте, који је после помена одржао предавање о Новосадској рацији у Градској кући.

После поднева, на плажи Штранд, где су мађарске снаге у јануару 1942. убијале и под лед Дунава бацале Новосађане, Меморијално друштво „Рација 1942” организовало је такође помен настрадалим жртвама, а молитвени чин обавили су свештеници Епархије бачке. Ово удружење захтева од градских власти да постави на Штранду спомен-плочу и тако достојно обележи страдања суграђана.

Мирољуб Мијушковић
Политика, 24. 01. 2012. год.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

ПРЕПОДОБНИ ТЕОДОСИЈЕ ВЕЛИКИ

11/24. јануар

Преподобни Теодосије Велики је први установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен је у области Кападокије, у селу Могариаси, од благочестивих родитеља. Као младић посетио Симеона Столпника, који га благослови, и прорече му велику славу духовну. С кадионицом, у коју стави хладно угљевље и тамјан, тражаше Теодосије место где би се настанио и основао манастир, и заустави се онде где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком, јерменском, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све, заједничка и сва имовина, заједнички труд, заједничко трпљење а неретко и - гладовање. Теодосије беше узвишени пример живота свима монасима, пример у труду, молитви, посту, бдењу и у свима хришћанским добродетељима. И Бог га обдари даром чудотворства, те могаше болне целити, на даљину се јављати и помагати, зверове укроћавати, будућност прозирати, хлеб и пшеницу умножавати. Беше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му беше сто пет година од рођења (529. године).

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

ОБАВИЈЕШТЕЊЕ

Управа манастира Крке добила је ових дана обавијест од вјерника да се у више мјеста гдје живе православни Срби (Отишић, Марковац, Братишковци) појављују особе које се лажно представљају као представници манастира Крке и које прикупљају новац за манастир.

Пошто те особе немају никакав благослов нити одобрење управе манастира, молимо вјернике да не насиједају на њихове преваре јер су ови људи најобичнији лопови и лажно се представљајући скупљају новац за себе.

Пошто је ово кривично дјело управа манастира ће обавијестити полицију која ће даље испитати ове случајеве.

23.01.2012.г.
Манастир Крка

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У СПЛИТУ

По већ устаљеној традицији у недељу пред светог Саву (22. 01. 2012. год.) у Црквеној општини Сплит се прославља свети Сава, први Архиепископ српски.

Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Епархије далматинске у Сплиту.

После свете Литургије, одржан је светосавски програм, који су припремила деца, полазници православне веронауке из Сплита. После изведеног програма, сви учесници су добили светосавски пакетић и иконицу светог Саве.

На крају прославе за све госте је припремљена трпеза љубави у просторијама Црквене општине Сплит.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА Г. Г. ФОТИЈА НА СВЕТОГ САВУ
- Сплит, 22. 01. 2012. године -

Драга браћо и сестре,

Ево нас на почетку светосавске недеље када СПЦ и православни Срби широм света прослављају свога првог просветитеља и учитеља светог Саву. У току ове светосавске недеље ће се одржати многе беседе, многе академије и дечије приредбе у спомен светом Сави, јер је он поставио темеље самосталности наше Цркве 1219. године, поставши први Архиепископ српски. Свети Сава уз то поставља темеље и српске државе, пошто је крунисао свога брата Стефана за првог краља Србије.

Ми Срби, ако почнемо говорити о Цркви – ту је свети Сава; ако ли о српској држави – исто тако. Није чудо што светог Саву славе сви Срби од мора до Дунава, а сада и преко океана. Свети Сава је наш духовни отац, који је читав српски народ привео Христу – Богу Живоме и Истинитоме. Није свети Сава заменио Христа, како неки неупућени или злонамерни говоре о њему, већ управо супротно – он је читав наш народ привео у Цркву Бога Живога и охристовио његово биће. Свети Сава је довршио крштење Срба, које је почело у време словенских апостола Кирила и Методија, крстивши и наш језик, нашу ћирилицу и целокупну српску културу и просвету. Због тога не говоре истину они који Цркву карактеришу као конзервативну и мрачну установу. Духовно и просветитељско дело светога Саве, а и многих других светитеља из рода нашега потврђују управо супротно. Сви они су својим радом просвећивали српски народ истинском, таворском светлошћу, која је обасјала свет од Господа славе на Преображење. Свети Сава и свети из рода нашега су ту таворску светлост својом вером и учењем излили у срца и душе нашег народа, и ево она и данас светли у нама.

Све чему нас је учио свети Сава и чему нас учи наша православна вера је прожето божанском светлошћу и истином и у њој нема ниједне мрље ни боре. Свети Сава нас је учио да идемо уским путем који води у живот вечни, а то је јеванђелски пут љубави према Богу и љубави према ближњима. Тај крстолики пут је доказ да ли неко у овом свету иде путем Христовим и да ли је истинити ученик Христов. Сваки онај који не проповеда науку јеванђељске љубави је, библијским језиком речено, лажни пастир, лажни пророк и учитељ.
Свети Сава постајући монах на Светој Гори оснива манастир Хиландар, у којем се до дана данашњег узносе молитве за многострадални род српски и тако ће, ако Бог да и Пресвета Богородица, бити до краја века и света. Хиландар је најочигледнији доказ да нас свети Сава није оставио, већ да се и сада са небеса брине о нама. Нама Србима је све од светог Саве и светосавско – и вера и Црква и школа, а на нама је само да то очувамо.

Док ми данашњи Срби идемо путем светог Саве, можемо рећи да идемо правим путем, крстоликим путем, јединим путем који води у живот вечни. После светог Саве, свети цар Лазар ће пред Косовску битку 1389. године - када су Срби на Косову бранили не само Србију, него и културну Европу од османлијског освајања – изрећи велику истину да је «земаљско замалена царство, а небеско увек и до века». Та истина је јеванђељска истина. Она нас позива да подигнемо своје главе горе према небу, према Царству небеском. Тамо су данас сви наши свети преци на челу са светим Савом и светим Симеоном, царем Лазарем и косовским мученицима, светим владиком Николајем жичким и охридским, авом Јустином Ћелијским, а дубоко верујемо да је међу њима и наш блаженопочивши Патријарх Павле. Патријарх Павле нас је у наше време најчешће позивао да се сећамо својих светих предака и да се угледамо на њихов свети живот.

Православни Срби у Далмацији, а посебно у граду Сплиту су везани за светог Саву и зато су му пре Другог светског рата основали овај велики храм, који на жалост ево већ седамдесет година није завршен. Ми се молимо Богу и светом Сави да благослове довршење овог храма на добро људи који ће у ову светињу долазити, без обзира на веру или нацију. Искрено се надамо да ће надлежне институције града Сплита и Хрватске државе коначно дати пуну сагласност како би почела изградња пројекта. Тако би, уз помоћ Божију, коначно могли да видимо кров на овој мученичкој цркви, која као отворена рана стоји у срцу старог града Сплита. Верујемо, када би се овај храм завршио, да би био украс и понос овоме граду и читавој Далмацији.
Дај Боже да ове наше скромне речи дођу до срца људи који треба да одобре даљи наставак радова на храму светог Саве, па да онда сви заједно учинимо велико дело и довршимо ову цркву светога Саве на добро, како православних Срба, тако и читавог града Сплита.
Честитајући вам празник светог оца нашег Саве, потрудимо се да будемо јединствени и да живимо у братској слози и љубави са свима људима, јер је то наша етика светосавља и православља.
Живели и Бог вас благословио.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У МАНАСТИРУ КРКИ

На празник светог Јована Крститеља (20.01.2012.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. У току Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено кољиво, јер је свети Јован крсна слава игумана манастира Крке архимандрита Германа. Уз игумана Германа на Светој Литургији саслуживали су игуман манастира Драговића Варсонуфије, јеромонах Симон настојатељ манастира Свете Лазарице, сабрат манастира Крке јеромонах Херувим и епархијски протођакон Дајан Трифуновић.

У својој проповиједи владика Фотије је честитао крсну славу игуману Герману и нагласио да се увијек требамо угледати на живот и подвиг највећег међу пророцима светог Јована Крститеља. Као што је свети Јован у своје доба позивао на покајање, тако и ми вођени његовим ријечима треба да се припремимо и покајањем удостојимо другог славног Христовог доласка. Послије Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне госте.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

БОГОЈАВЉЕЊЕ

Празик Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење (19.01.2011.) свечано је прослављен широм далматинске Епархије са традиционалним освећењем богојављенске воде.

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије на овај велики Господњи празник, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење манастирског братства и потом извршио велико богојављенско освећење воде.

Богојављење је празник када се Бог на почетку новозавјетне историје и јавнога деловања Господа Исуса Христа на реци Јордану пројавио као Света Тројица. Сви православни хришћани на овај празник узимају освећену воду изсветих храмова као спомен на Крштење Христово на Јордану која је символ освећења читаве творевине и залог Васкрсења.

После Свете Литургије приређена је трпеза за све присутне госте у манастирској трпезарији.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

КРСТОВДАН У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Г.Г. Фотије, на данашњи празник Крстовдан (18.01.2012.год.), служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Шибенику.

Послије Свете Литургије, у спомен крштења Господа Исуса Христа на ријеци Јордану, Епископ Фотије је извршио Велико освећење воде.Након освећења, вјерни народ је захватао воду коју потом као благослов носи у своје домове.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

16/03. јануар

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ПРОРОКА МАЛАХИЈЕ

Последњи од пророка по времену. Родио се после повратка Јевреја из ропства вавилонског. Био је лицем необично леп. По предању, народ га је називао ангелом, можда због његове спољашње лепоте или због душевне чистоте, или пак због дружбе с ангелом Божјим. Често је говорио с ангелом лицем у лице. Када се то дешавало, и други су неки чули глас ангелски, али се нису удостојили да виде лице ангелско. Оно што му је ангел јављао, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни Израиљ и на безаконе свештенике. На петсто година пре Христа прорекао је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но, у главном, он је пророк дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и после њега није више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља.

$Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg$

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

На празниик Обрезања Христовог и Светог Василија Великог (14.01.2012.г.), Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви у Шибенику.

На крају Литургије Епископ Фотије је произнео молитву за благослов Нове године Господње, пошто се по старом календару на данашњи дан прославља православна Нова година.

У својој бесједи Епископ Фотије је говорио о великом значају празника Христовог Обрезања, који нам указује на реалност оваплоћења Божанског Логоса.Истакао је и важност што чешћег учешћа у Светој Евхаристији позивајући вјернике у Шибенику да чешће долазе у своје храмове и учествују у богослужењима, те да се не плаше свог идентитета и да га не скривају већ да слободно исповједају и свједоче своју вјеру.