МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

МАНАСТИР
СВЕТА ЛАЗАРИЦА

МАНАСТИР СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЦРНОГОРЦИ

ЖЕНСКИ МАНАСТИР СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЈЕЉЕ У ОЋЕСТОВУ

 

МАНАСТИР КРУПA


Манастир Крупа налази се подно Велебита, близу извора истоимене ријеке. Саграђен је у време краља Милутина, 1317. Предање каже да су му темеље поставили монаси из манастира Крупе на Врбасу. И овај манастир, као и Крка и Драговић, увијек је дијелио судбину са српским православним народом из тих крајева, коме је и припадао. Често је страдао у разним најездама. Ипак је иза тога увијек и обнављан.

Први пут од утемељења обнављан је у вријеме цара Душана, 1345. О томе свједочи запис на своду манастирске цркве. Српски краљеви Милутин, његов син Стефан Дечански, као и унук Стефан Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, а касније су то и Турци потврђивали ферманима из Стамбола.

Манастир је даривала и мати Ангелина, српска деспотица. То је учинила 1494. године.

У млетачко-турским ратовима манастир Крупа је тешко страдао у више наврата, а особито 1502. и 1620. У 20. вијеку десило се исто у два наврата: 1941. и 1995. Први пут су га оскрнавиле Павелићеве усташе, а други пут, упркос настојању хрватске државе да га потпуно заштити, знатно су га опустошили хрватски грађани. Ипак је послије страдања сваки пут обнављан. Тако бива и данас.

Велика и темељна поправка манастира извршена је 1855. године, и то уз помоћ Русије, Србије и Аустрије. Аустријска влада је условила обнову захтјевом да манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.

Један млетачки документ из прве половине 18. вијека потврђује предање да је сјеверно од постојећег манастира Крупе био и један женски манастир, од којег се данас могу видјети само остаци зидина. Има остатака и испосничких келија у ближој и даљој околини.

Манастир Крупа чува вриједна духовна и културна свједочанства, упркос честим пустошењима у прошлости. Шездесетих година 20. вијека откривене су фреске у манастирској цркви и то оне које је 1622. године фрескописао хиландарски монах Георгије Митрофановић, исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У Крупи су чуване иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке. Чува се и честица моштију св. Јеротеја. Ту је и кивот из манастира Рмња који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка 1875. године. Манастирка ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха Арсенија IV Шакабенте из 1743. и трећи је тзв. Крупски из 1739. године.

У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке,а издао га турски султан Мустафа II у Стамболу.

Бројне богослужбене књиге, утвари и друге вредности, за манастир је прибавио крупски архимандрит, велики путник и значајни српски писац Герасим Зелић. Он као чврст борац за православље умро је у изгнанству, у Будиму 1828. 3елић је прво свештено лице које је било члан Матице српске основане 1826.године.

Иначе, манастир Крупа је прихваћао бројна велика пера српске књижњвности: уз већ поменутог писца "Житија" Герасима Зелића, у њему је извјесно вријеме боравио и Доситеј Обрадовић; његов савременик и земљак, учитељ Василије; Симо Матавуљ је у манастиру боравио четири године и, према сопственом исказу ту научио скривене љепоте српског језика.

Трудом епископа Далматинског ГГ Фотија, данас је манастир Крупа појући, а са умножавањем братства, које се очекује уз оца Гаврила, наступиће и бољи дани.

 

 

 

 

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio